Борба, 21. 12. 1958., стр. 7
Недеља, 21 децембар 1958
Ху
УМ
~
~
(Од сталног дописника „Борбе")
Париз, 20 децембра
После референдума, који
му је донео 80 отсто гласо-
ва СВИХ оних који су изишли на биралишта, после парламентарних избора на којима су већину гласова прикупиле странке које су пред бираче изишли — чак и без овлашћења — под деголистичким заставама, генерал Де Гол сутра излази још једном, у кратком року, пред бираче. Сутра се одржавају избори за претседника Републике, фирачко тело није овога
рта онако широко као у дрва два изборна окршаја која су најавила рађање Пете Републике. Гласачким
рнама треба сутра да приступе 81.508 „великих бирача“: 76.310 народних посланика, сенатора, генералних саветника, претседника општина, општинских већника, делегата општинских већа у великим градовима — све то из метрополе, и 5.198 бирача из прекоморских поседа и територија и из Алжира.
Кандидовање за претседника Републике је завршено, „Велики бирачи“ имаће да се одлуче између три кандидата: садашњег претседника француске владе тенерала Шарла Де Гола, претседника општине Жоржа Марана, кога је кандидовала КП Француске, и декана Научног факултета Париског универзитета Албера Штатлеа, кандидата Уније демократских снага (УФД).
Акб У првом гласању ниједан кандидат не добије 50 отсто гласова, гласање ће се поновити недељу дана доцније.
Наравно, овога пута до
_ тога неће доћи, Нема никаОта буива ла ће за трвог
«етседника Пете Републиже зезерал Де Гол бити изабраћ већ у првом гласању, Шп се тиче Жоржа Марана, он ће, вероватно, сакупити приличан број „гласова — пошто међу прет седницима општина и већницима, који су већином бирани још пре неколико тодина, има доста чланова и присталица КП Француске. Декан Шатле – имаће најмање гласова. „Никада ниједан кандидат није био свестан нереалности својих шанси“ — рекао је декан Шатле, иначе математичар и саветник у француском атомском центру Сакле, када је објављена његова кан дидатура. „Смисао моје кан дидатуре је само у томе да се схвати да једина алтернатива Де Голу није кандидат КП Француске“.
Сутра, у поноћ, знаће се резултати избора. Они ће, међутим, бити службено објављени тек 8 јануара. Тота дана ће Шарл Де Гол првузети дужност од садашњег претседника Републи ке Ренеа Котија. Дотле, он ће још вршити дужност претседника владе.
Ко ће се уместо њега Уселити у Отел Матињон, кога ће први претседник Џете Републике именовати
–_____
ЦК. КЛ.
/
5 #:
" Ајфелова кула у Паризу
за претседника владе онога дана када преузме своју нову дужност Генерал Де Гол, ћутљив као и обично, није још никоме поверио своје намере. Прогнозе су, засада, усредсређене на једног од лидера Сустелове Уније за нову Републику, сада најјаче странке у Пар ламенту, Мишела Дебреа.
Феномен није неинтересантан. Када је класична левица посланици КП Француске и Социјалистичке странке — збијена на педесетак клупа, и када су се уз њу прибили, у још четрдесетак клупа, посланици изабрани на листама „левог центра“, када се, дакле, на стотину начина може расподелити преосталих 400 и нешто клупа, нико не же ли да оде у онај део дворане који је одувек био предодређен за парламентарну десницу.
Тако је сада почело погађање: спада ли Сустелова Унија за нову републику десно или лево од Џинеових и Дишеових „независних“2 Ако лево, треба ли да остане „удесно“ од МРП, или, пак, треба ли са њом да измени места па да заузме седишта одмах уз леви центарг Треба ли да љ„ал-
КИНЕ УКАЗУЈЕ
на десници
Данас избор арбог прешседника Пеште Републике
За џ . ХМ
жирци“, којих је стигло седамдесет у Парламент, седе сви заједно, као посебна групација, што им је старајући се за њихову јединственост саветовао Жак Су стел, или напротив треба да се разделе по другим парламентарним фракцијама, према свом избору, како је _ предложио Де Голт
И уопште: лево или десног Ко лево, а ко десног
„Доста већ те смешне трке према местима на левици“, рекао је на једном кон султовању вођа парламентарне групе Уније за парламентарну републику, посланик Трибуле. ипак, управо он је предложио солуцију која ће спречити да његова странка оде у десни угао дворане.
И тако, сада ће имати посла архитект Бурбонске палате: мораће на неки начин преуредити салу за пленарне седнице да нико не би добио какав комплекс због тога што седи, — десно. Генерална идеја је ова: нема више ни левице ни деснице. Постоји влада и опозиција. Једна на једну страну, друга на другу. И то ни лево ни десно, већ на једну или другу страну јед-
_БОРБА_
КУ < ЗАК ДУ
Нико неће да седи
Писмо из Париза.
ног коридора, ходника, про лаза, чега лиг, који би раздвајао оне који подржавају владину политику од оних који јој се супротстављају. А ако би неком ипак пало на памет да и у том случају тражи шта је лево а шта десно, е, па лепо: нека се коцком извлачи ко ће седети са које стране пролаза, владини или опозициони посланици. А кад су се већ сврстале на обе стране коридора, нека се саме групације договоре како ће расподелити места на свом делу животног простора.
Поборници ове реорганизације имају на нешто да се позову: на британски Доњи дом. Тамо, на једној страни седе владини, а на другој опозициони посланици. Између њих је пролаз, означен на поду линијама које се не смеју прећи — нека врста „ничије земље“. И ствар, кажу, функционишје, Уреду. Али... Али само у Британији позиције су чврсто одређене, Парламент је практично сведен на две партије и компликација, дабоме, нема. Или их нема много. Шта ће бити овде, У Француској, питају се они који нису одушевљени променом скупштинског реда Шта да се ради, например, ако једна опозициона групација реши да гласа за владу: Мора ли она у том случају да пређе преко демаркационе линије и да потражи место у владиним клупама2 И када треба да се врати на ону другу страну Неће ли таква сеоба изгледати мало необична7т „Ах“, — кажу да је, са понешто сарказма, добацио је дан социјалистички посланик — „данас у доба кад имамо у млазним авионима седишта која се аутоматски
избацују у простор, то-ни-;
је проблем!2“
%
Уствари, тачније речено, заступницима реформе досадашњег полукруга у посланичким клупама у Бурбонској палати стало је пре свега до јасне дистинкције између владиних и опозиционих групација. Оне имају да се сврстају, после гласања о владиној декларацији, с једне или друге стране пролаза, према томе да ли подржавају владину декларацију или не. Идеја реорганизације је, можда, да се и симболички, формално учини крај склапањима и разбијању тренутних страначких аранжмана у Парламенту, једној пракси, дакле, која је карактерисала Четврту Републику.
Исти смисао имају и одлуке које иду за тим да се скрати време рада Парламента, да се не дозволи рад Скупштине у ноћним часовима, да се и поред скраћења радног времена повећају принадлежности посла ника и да се забрани читање говора у Скупштини.
Тако ће први Парламент Пете Републике почети да ради и по новом пословнику. Садашњи претседник Скупштине Шабан-Деламс имаће „друкчији поглед“ на дворану него досадашњи претседници: Морис Торез и Ги Моле седеће, можда, десно или у средини дворане, а пуковник Томаз0, ко зна, лево.
Али, наравно, архитектон ско решење проблема није и политичко; политичка 0бојеност и интервенције не зависе од тога са којих она места у дворани допиру.
Зато се опозиција мање узбуђује због реформе клупа, а више због тога што Парламент заиста неће бити прворазредан фактор у вођењу политике у Петој Републици. — " Слободан Глумац
АМУ
ПИСМО ИЗ БОНА
Страна 7
Успон
Вилија Бранша
на шмурне облаке изнад Берлина
(Од сталног, дописника „Борбе“)
Бон, децембра
Ретко се који политичар у краткотрајној историји Западне Немачке налазио у тако повољном положају као што је то сада случај са социјалдемократским градоначелником Западног Берлина Виљемом Брантом. Сваки његов потез у политичком животу, разбо рит или непромишљен, мо ра се овде оценити као до бар. Свака његова изјава, паметна или не мора се по хвалити. Тако је он, стица њем сретних околности по њега, дошао у ситуацију да буде проглашен „симболом одбране западне демократије" у Западном Берлину. Онај који би се у Западној Немачкој усудио да напад не Бранџта, оптужио би самог себе за национално издајство према овом граду.
. » •:г ,
Према партиској легитимацији коју има у џепу, Брант је члан Социјалдемократске странке, а према улози коју је себи одре дио у Западном Берлину он је „борац слободног све та" против „светског комунизма". Тако је.он избио данас на једно од најистак нутијих места у западнонемачком животу.
Од почетка избијања бер линске кризе, његово име такорећи не силази са првих страница западнонемачке па и целокупне западне штампе. Свака његова реч обавија се у националну и блоковску патетику, сваком његовом сусре ту с неким другим, његовим одлажењима из Берлина и поновним одлажењима придаје се мал'тене светско политички значај. И сада, за време пари ске конференције НАТО-а био је највише снимана и цитирана личност у штам пи, тако да га неки називају „Филм-стар' из Берлина. 5
Лебдећи овако високо на облацима "политичке: славе, Вили Брант је почео
ла се поставља изнад свих осталих домаћих политичара. Својој страначкој цен трали одрекао је послушност и отворено исмејао њене захтеве о потреби проналажења било какве могућности за споразумевање са Совјетским Савезом око Берлина. Уместо тога, он се сложио са шефом противничке странке, канцеларом Аденауером, у
· погледу односа са Моск-
вом. С друге стране, опет, осудио је и самог канцела ра да на Западни Берлин гледа више као на странач ко него ли општенационал но питање и тако довеоовога, као страначког противника, чак у ситуацију да му мора ла честита на поновном избору за бирг-
"мајстера угроженог града,
што овде, у Западној Немачкој, никада није био обичај. Оба страначка табора мо рали су ћутке да прогутају све испаде овог „епгап( феттрје"-а, иначе новајлије и по годинама и по политичком стажу. Као глава једног града, који се овде и даље сматра престонипом будућег уједињеног Рајха, а усто још и „последњом тврђавом другог блока, Вили Брант је тако постао непогрешив, неприкосновен. =
. « •%
Одмах после избијања берлинске кризе на западнемачким берзама настала је паника. Курсеви хартија од вредности које гласе на капитал уложен у Западном Берлину, почеле су нагло да падају и да повлаче за собом и све оста ле курсеве. И када су одмах после тога притеклеу помоћ највеће националне новчане институције, купу јући угрожене акције, тај њихов потез проглашен је као израз националне свести- пословног света. Уствари, иза ове патрибтске акције стајали су сасвим одређени интереси.
Западнонемачка влада је, наиме, обећала да ће имиз буџетских средстава 0обезбедити кредите у повећаном обиму. Сем тога, према постојећим одредбама, капитал уложен у Западном Берлину ионако ужива знатне пореске олакши+ це. Другим речима, купова ње берлинских акција и осталих хартија од вредности по нижем курсу стави ло је великим новчаним институцијама у изглед добре профите, притом још и обавијене ореолом националне славе.
При свему томе, међутим, цела ова трансакција ипак не изгледа довољно сигурна пословном свету. Пред могућношћу било как вих компликација око Бер лина код разних западнонемачких фирми првобитни патриотизам почео једа сплашњава. Тако се већчу је за неке који за промптво лиферовање своје робе. за Берлин траже и промпт но плаћање, док други опет избегавају да своје дугорочне наруџбине поверавају берлинским предузећима. Примећено је такође ла се новац већ стидљиво пов лачи из Западног Берлина, без обзира на сва уверавања о „сигурним инвестицијама". Западноберлински мајстер Вили Брант шавао је унеколико навра та да се обрачуна и са овом врстом националног издајства, али људе са кесом то очигледно није много импресионирало. Изгледа да ће они бити први ко ји ће биргмајстеру окрену ти леђа. Међутим. поставља се питање и колико ће овај, у пози напионалноги блоковског хероја, успети да се одржи у садашњем лавирању између сопствене странке, коју је већ от-
ворено дезавуисао, и владе, којој као страначки про тивник прети да јој преуз ме пароле „политике чврсте · руке".
биргпоку- Милан Бајец
Допис из Беча
Словенци и »виндишари«
(Од сталног дописника „Борбе“) Беч, децембра
Заправо не би било ни потребно губити време на овом „проблему". Јер, трик је врло јасан.
Али, реч „виндишар" била је пре неколико недеља предмет жучне дебате у бечком Парламенту. Започели су је крајње реакционарни посланици у својој националистичкој кампањи против Словенаца.
Па ко су и шта су „виндишари"% За разумевање ове чудновате речи треба погледати у историју. 'Темељна рас права словеначког научника Лојзета Удеа „Теорија о виндишарима", која је изишла 1956 године, пружа нам опширан материјал о настанку и развоју овог појма.
Немци су своје источне
ПРИМЕР
_ КОМИТЕТА ПРОВИНЦИЈЕ ХУБЕЈ
који је донео директиву о побољшању животних услова чланова комуна
Пекинг, 20 децембра (Танђуг) Данашња пекиншка штампа објавила је прва непосредна Реаговања са терена на одлуКу последњег пленума ИК КП Кине о променама и побољшању организације живота и раду у кинеским народм комунама. Сви данашим Пекиншки · листови објавили на првим странама и под крупним _ насловима _ одлуке партиског комитета провинције Хубеј о „побољшању рада на решавању проблема, који се тичу живота народа". Штампа е исто тако објавила и комен 150 цк кКп Кине у коме се одвлачи да су те одлуке врЛо добре и да оне показују потребну пажњу питања „коа су била запостав љена", Међу питањима која је поставио на дневки ред партиСки комитет провинције Хуеј, и о њима донео одлуке, налазе се проблеми који се не посредно тичу основних усло ва живота широких маса. То су питања и проблемп, односно одлуке, према којиМа се у народним комунама у провинцији Хубеј ограничава Радни дан на осам часова и два часа учења, уз дозволу да се у најживљој радној сеЗони радни дан може повећаТи на максимум 12 часова, за ТИМ одлуке о обавезном одмо. РУ у трајању од пола дана не дељно, о обезбеђењу боље исхране по заједничким канти зама. за чланове комуна о дању могућности старијим, бо
лесним, женама у другом ста њу и деци да носе храну кући из заједничких кантина, или да сами за себе припре. мају храну код својих кућа, о давању могућности и оним члановима комуна који станују далеко од заједничких кухиња да такође припремају храну код својих кућа, као и низ других сличних решења из области непосредног живота чланова комуна, У једној од одредби провинциског партиског комитета Хубеј каже се такође да је „сваком домаћинству у народ ним комунама дозвољено поседовање једне мале кухињске пећи, уз обезбеђење горива за те пећи, тако да свако домаћинство може у зимском периоду наложити ватру, У“ запрети воду, скувати пиринач и поврће. Сваком домаћинству се такође дозвољава, "каже се даље у тој одрелби, да држи свињу и живину И да за себе припрема, усољену рибу, месо и поврће. Подржавајући ову, као и низ других сличних поставки из одлука хубејског партиског провинциског комитета, цк кп Кине је у својој оцени истакао да све провинције, самоуправни градски центри и аутономне области тре. ба да следе пример провинције Хубеј. У оцени Централног комитета такође је подвучено да у размерама целе земље треба ићи за тим да се радном народу обезбеди могућ
њрст да „добро једе, добро спа ва и добро подиже своју де-
У .
Ове мере партиског комитета провинције Хубеј претстав љају прве кораке у практичном остваривању одлуке последњег пленума, ЦК КП кКине „о неким питањима која се тичу народних комуна", У тој одлуци се, У вези с поменутим питањима изричито каже да је у Кини било људи који су покрет народних комуна схватили као знак да је дошло времг за потпуну прерасподелу постојећих добара за личну потрошњу. „Јавно треба ставити до знања масама — наглашава се тим поводом у одлуци — да одећа, постељина и намештај, као и улози по банкама и бив шим здаружним штедионицама, остају приватна својина ло јединаца и после ступања у на родне комуне, односно остају
ално У њиховој приватној својини".
Насупрот бројним примерима из досадашње праксе да се при ступању У комуну предаје у заједничку својину све до најситније пољопривредне алатке, одлука пленума је поново дозволила могућност задр жавања у приватној својини и мањег воћњака око куће, ситнијгг пољопривредног алата и других помоћних средстава,
Све ове практичне мере које се већ почињу спроводити на терену читаве једне велике провинције им које се подудара
ју са одлукама пленума ЦК КП КИНЕ о комунама, несумњиво су резултат сама праксе да се коригују бројна застрањивања у решавању основних имовинских и других животних питања стотина милиона кинеских сељака који су ушли у народне комуне.
У штампи се то још нигде отворено не истиче, али то логично произилази из саме природе ствари, Такав је пример одлуке партиског комитета про винције Хубеј о поновном враћању права сељацима на поседовања пећи. ситне стоке и сит ног пољопривредног алата, одлуке о забрани присиљавања чланова комуна, који примају мању новчану помоћ од родбине из градова, да тај новац пре дају у фондове комуна, Такав је пример налог пленума целој партији да исправи тенденцију гледања само на ствари, а не и на људе, да све те одредбе, про писи и корекције, поред несум њивог позитивног значаја, исто времено указују и на праксу која је до сада била на снази и због које су такве одлуке и корекције морале да буду до но“ епе,
У првим анализама поменута питања се третирају у лекиншкој штампи на начин из којет произилази да су „народне комуне и до садг дале врло добре резултате> и уз истицање да ће поменута одлука пле нума „осветлити пут у још веће успехе",
и јужне словенске суседе од самог почетка означавали именом „Виниди" или „Вениди". Сматра се да су им дали ово име по староевропским Венетима. До краја ХУШ века и словеначки писци помињали су виндишаре, али само када су писали на немачком језику, јер је реч „виндишар" била немачки израз за Словене и Словенце (Трубар, Мегисер, Валвасор). У ХУПТ веку овај назив добија троструко значење. Обухвата, прво, све Словене, друго, све Словенце, и треће, за разлику од немачког становништва, посебно корушке и штајерске Словенце.
Ова три ступња јасно нам показују · развој – израза „виндиш“ до Х1Х века, Суштина овог израза остаје, наравно. једна те иста: то је немачки израз за „Слове нац“ и „словеначки“,
Како је онда могло доћи до теорије о „виндишарима" као о посебној националној групи, која није ни словеначка ни немачка7
Већ од самог почетка израз „виндиш" имао је и социјално значење. Феудалац је био Немац, а кмет Словенац, па је „виндишар" осим Словенца значио и социјално ниже стојећег. У ХИХ веку, кад је пангерман ски национализам, нарочито у Корушкој, добио сурове облике, словеначко је већ само по себи значило нешто ниже и маље вредно. У то време добио је израз „виндиш" своју „истиниту' садржину. Деци, која су у школи проговорила словеначку реч, обесили би око врата напис: „Јећ п ејл ул пфизсћег Езе!" (Ја сам словеначки магарац). Учитељи су товорили деци да је немачки језик нешто 6оље, нешто лепше, а да је словеначки језик нешто „сељачко“, „лоше“,
„Реакција Словенаца на тако увредљиво понашање, била је, наравно, врло различита, већ према социјалној моћи, по моралној снази, по свесности" — пише Лојзе Уде у споменутој рас прави. „Јачи су се одупрли, слабији су се уклонили, почели се стидети свог
језика сматрајући за своју највећу друштвену обавезу да науче језик немачког господара. Постали су, како им с правом кажу свесни Словенци — немчурји“".
Кад је појава немчурства постала, под све већим социјалним и политичким, притиском, масовнија, онда су били остварени услови за теорију о „виндишари-
ма" као — нацији. Развој ове „теорије" показује нам два ступња.
Већ у другој половини прошлог века и у аустриском Парламенту појавили су се „научници" који су тврдили да је разлика између корушког, штајерског и крањског дијалекта, с једне стране, и словеначког језика, с друге, тако велика, да не можемо више говорити о истој нацији. По њиховом мишљењу било је у Словенији најмање седам нација, јер Словенци имају седам великих дијалеката. Ове будалаштине одбацио је познати слависта Фран Миклошић, кад је 1888 године у Парламенту изјавио: „Питање разлике
између словеначког језика и крањског дијалекта сасвим је слично питању које бисмо могли поставити о разлици између швапског дијалекта и књижевног немачког језика..."
Али' аргуменат језичке различитости Немцима није био довољан. Немчурство је ипак било оптерећено комплексом мање вредности. Разлика између Словенаца и Немаца била је сувише велика. Потребно је било конструисати некакав средњи степен, степеницу ка немачкој нацији — „виндишарску нацију“.
У пракси, теорија о „вин дишарима“ као посебној на ционалној групи, значила је, само олакшање германизаторског процеса. Кору шке Словенце вештачки су расцепили ча две половине, на Словенце и „виндишаре“, од којих су „вин дишари“ били прихватљивији за германизацију.
Данас се званична АУстрија не служи овим лаж ним изразом када говори о словеначкој мањиги У Корушкој. Али она ништа
не чини да би се на двојезичној територији престао употребљавати „виндишарски“ трик. Виндишарство, наиме, значи данас за многе Словенце уто чиште пред оптужбама о антиаустриском расположе њу и „велеиздаји“. Националистичке – организације, које су у Корушкој врло јаке, свесним Словенцима отворено прете: „Доћи ће време освете“ и „Скоро ће-
мо вас протерати преко границе“. Међутим, „виндишари“ уживају све мо-
гуће бенефиције и почасти. Тако је данас „виндишарство“ политичка, а не национална ознака. „Виндишар“ је човек који из политичких, социјалних или економских разлога свесно таји своје словенач ко порекло или онај коме је због непрекидног психо лошког притиска ослабила национална свест.
Овај слој данас је добродошао изговор за све оне који говоре о немачком ка
рактеру Корушке.
Славко Фрас
— Зашто је говорник запушио ушиг — Говори о Југославији, а као добро васпитан човек не може да слуша простачке изразе. Ј
| БОН— ТОН
(Карикатура М, Ћирића)