Борба, 21. 12. 1958., стр. 8

Страна 8

њи

ПИНАОНЕЖАНС

БО

КА

РБА у

КЊИЖЕВНОСТ _

Тешко је дати подробни-

ји приказ о индонежанској књижевности. Са историског гледишта, та књижевност је данас сасвим дру-

гачија од оне чије остатке имамо сачуване из Средњег века. Тадашња књижевност била је више-мање књижевност владајуће феудалне класе, док се данас, нарочито после објављивања независности, веома брзо развија и много је читана у народу. Велики број приповедака, романа и песама штампан је на индонежанском језику (ВаЋаза Ттдопечја), који су истовремено и школска лектира. Досад, нажалост, није би ло прилике да се индонежански романи и — песме преведу на стране језике, па зато и Југословени нису имали прилике да се упознају са индонежанском књижевношћу.

Развој индонежанске књижевности може се поделити у четири периода: пре Хинда, хинду-будисти чки, муслимански и савремени период.

О књижевности у време пре доласка Хинда нађено је мало података да би се добила претстава о ње ном развоју, док се. књижевност с хинду-будистичког периода развијала већином по дворовима краљевских принчева, те је народ још није познавао и збот ниског ступња писме ности. Принчеви су ревносно потстицали писце разним посластицама. За узврат, писци би их уздизали у својим делима или их по

свећивали њима. Тада је било много писаца и песника, нарочито у време владавине краља Хајам Ву рука и њетовог претседника владе Гађах Мада, када је књижевност пошла путем наглог успона. Међу славне писце спадао је и Прапантја, творац чувене књиге „Негаракертагама", која је и данас сачувала историску вредност и веома је често цитирана у књи гама о историји Индонези је. Други истакнути писац је био Тантулар, творац „Рапаратон"-а, _ историске Књиге о _ индонежанским краљевима који су живели у том периоду. Он је први написао речи „ВР ипсека Типика] ТКка“ („Јединство у различности") које су и данас у грбу Републике Индонезије. Сва дела из овог периода била су углавном писана на старом јаванском језику или на санскриту. Књижевност је брзо напредовала и у муслиманском периоду, захваљујући већем броју писмених људи у народу. Чувени писци тога доба били су Ронговарсито и Јосодипуро, оба у служби принца од Суракарте у средњој Јави. Многи су их сматрали видовитима, а У својој књизи „РјоКо јодапа", Ронговарсито, например, предвиђа догађаје у Индонезији од 1940 до 1950. Он је писао на јаванском језику.

Са јачањем политичке свести у индонежанском народу, почетком овог сто лећа, књижевност у Индонезији је постепено у-

Балаи Пустака:

Златне банане ношене једрима

Банане са жребом Позајмљено злато

у сандуцима може да се врати

Позајмљена замисао ваџвек је мртва.

Агам Виспи:

Претпостављам да ебтра тори

ако има ватре, где

је кухињазд

И згледа да је слатка Талип мртва.

Ако је мртва, где

је њен роба

Хаирил Анвар:

Нека зрно пробијв моју кожу ја ћу и даље да се одупирем и нападам, носићу и ранџ и отров са собом

и даље

све док тај бол и јадање не престану;

зела други облик. У свим крајевима Архипелага на род је почео све више да пише индонежанским језиком, који је 1928 – био усвојен као службени језик земље. Све националности сматрају Индонезију као своју домовину, осећају се делом индонежанске нације и сматрају индонежански језик језиком јединства, ћи да имају поред своје посебне народне културе још и једну општу, индонежанску. Веома је занимљиво да индонежански језик не потиче од језика највеће националне групе у Индонезији, Индонежански језик – никада није био језик колонизатора; то је језик који уједињује више од сто тину националности, искован у борби за националну независност; то је језик ослободилаца. ·

Књижевност разних националности била је све више потискивана, док се књижевност савремених писаца све више одражавала у писању на индонежанском језику. Књи-

жевност овог раздобља састоји се углавном од романа и песама и има

три фазе: фаза .„Рипадјапра Јата", „Рипдајапса ђат" и „Тенерапија 1945“. У првој, романи су имали великим делом моралне тенденције, а најпознатији облици у пбезији били су такозвани „пантуни". Они су за веома кратко време постали веома популарни у свим слојевима индонежанског становништва. По садржини су се делили на три врсте на оне које су рецитовали старпи. млади људи и деца. Делили су се на побожне, саветодавне и хумористич ке. „Пантун“ води порекло са Суматре и састоји се од четири реда писан У романтичном расположењу. са сликовима У првом и трећем и другом и четвртом. Ови „панту-

ни" су се обично учили напамет. Дуготрајни ·период хо-

ландске доминације довео је до несумњивог утицаја Холанђана на индонежанску књижевност. Крајем двадесетих година, из вестан број писаца одлучио је да прекине тај то и покуша да нађе нове "облике изражавања. Зато су се окупили у групу „Рипдјапга ђати". (Нови песници). Најпознатији од њих и оснивач груџе био је Такдир Али

Алберто Латуада и Силвана Мангано у Београду

ОНИ СУ СИНОЋ У ДОМУ СИНДИКАТА ПРИСУСТВОВАЛИ

Јуче ујутро допутовао је У Београд познати италијан ски режисер Алберто Латуада, Одмах по изласку из воза режисер „Олује" Алберто Латуада изјавио је:

— Задовољан сам што сам поново у Београду. Имам и зашто да будем задовољан, јер филм „Олуја" претставља огроман успех не само мој. него и целе техничке и

ПРЕМИЈЕРИ „ОЛУЈЕ"

глумачке екипе, Док је филм још био у монтажи нисам могао да оценим његову праву вредност. Монтиран, он претставља и за мене нешто ново, нарочито масовне сцене које су рађене уз помоћ ваше Армије.

— О успеху филма нека вам каже овај податак. У Напуљу за прва три дана приказивања у опери „Сан Карло" постигнут је приход

КОНКУРС РЕДАКЦИЈЕ „НАРОДНЕ АРМИЈЕ“ ПОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ УЧЕНИЦИМА ЗА РАДОВЕ НА ТЕМУ ИЗ НАРОДНО-

ОСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА

Редакција „Народне армије" поделила је "уче награле ученицима београдских и земунских средњих школа за најбоље радове на тему Народноослободилачкот рата Конкурс је био расписан поводом дана армије,

У великој сали Дома синдиката за претставнике београдских и земунских школа одржана је приредба, а затим је главни уђелник листа пуковник Мирко Турић поделио новчане натраде ученицима чији су ра дови оцењени као најбољи.

Прву награду у износу ол 15 хиљада динара добила је слепа ученица Љиљана Ристић за рад: „Кад бих се нашла у стре љачком строју бранећи домовину". УМРО ФЈОДОР ГЛАДНОВ Москва, 20 децембра

(ТАСО) Данас је у 75 години умро совјетски писац Фјодор Гладков, познат по роману „Цемент“, објављеном 1925 године и преведеном на мно те стране језике. Последњих година Гладков је ра-

дио на серији аутобиограф ских романа.

Другу награлу ол 12.000 линара добио је ученик Мирко Ковачевић за рад на исту тему.

Подељено је још четири новчане награде по 8.000 динара и десет награла у књигама.

Релакимја прирелила је на крају пријем за награђене ученике.

Данас се открива би-

ста Саве Ковачевића

У основној школи која носи његово име

У оквиру прославе Дана ЈУ“ гословенске _ народне армије беотралска основна школа „Сава Ковачевић" обележиће да= нас' на свечан начин своје 0+ твагање.

Тим поводом претседник Са: вета за школство Народног од“ бора општине Врачар Нада Ђекић откриће бисту народног хе роја Саве Ковачевића. генералмајор Ђока Ивановић говориће

о животу и раду Саве Ковачевића У програму ће учествовати ученици школе, хор Дома ЈНА и оркестар Београдског гарнизона,

„Народне армије"х

од девет и по милиона лира, што претставља рекорд.

— Мој долазак није конвенционалне природе, само ради присуствовања премијери, него ћу водити и преговоре за будућу сарадњу са „Босна-филмом".

Са Албертом Латуадом допутовао је Бруно Тодини директор филма „Олуја".

Јуче по подне допутовала је у Београд и Силвана Мангано.

Синоћ у дворани Дома синдиката Силвана Мангано и Алберто Латуада присуствовали су премијери „Олује“, коју су у копродукцији снимили Дино де Лаурентис и „Босна-филм".

сматрају-.

ЛОРО ДЈОНГРАНГО

један од на

јстаријих

храмова уЏ

Индонезији (УШ век)

Сјахбана, правник, песник, професор и есејист. Водеће идеје у Такдировим делима су углавном управ љене ка циљу да уздигне Индонезију на значајно место међу народима. Так дир је желео да се потпуно одвоји од прошлости. Без обзира какав је статус Индонезије био у прошлости, чињеница је била да је она 1930 далеко заостајала за европским земљама, како у интелектуалном тако и у материјалном погледу. Так дир је сматрао да Индо нежани све што могу од Запада ако желе да иду укорак с напретком у свету Ово се најбоље могло постићи, држао је он, кроз динамичну књижевност Запада, али без прихватања њених бесциљних закона и идеја. Иако савремени уметник мора да буде сло бодан, не сме да се веже за традицију, мако се то коси са његовим личним изразом, он ипак не сме да се потпуно издвоји од заједнице, како то западни писци често раде. По Такдировом мишљењу, индонежански писац мора да испуњава своју Функцију не само као појединац, већ и као вођа свог народа у борби за слободу. Те идеје су јасно биле изражене у његевом роману „Глап Јапа ћа' Кипдјипе радат" (Вечно упаљена светиљка) и „Гајаг фегкетађапн“ (Не развијена једра).

Остали припадници „Рип дјапва Ђаги" Сануси Пане и његов брат Армијн Џане грукчије су гледали на функцију књижевности. Сануси Пане, например, не слаже се са Такдиром у његовој жељи да раскине са прошлошћу, и уместо тога залаже се за континуитет у њеном развитку. Супротно Такдиру, он верује и у уметност ради уметности. Армијн Пане је више удаљен од прошлости него његов брат и може се сматрати за претечу најмлађе генерације. Његова _ проза је жива, приподна и конпизна.

Абдул Муис, чији је роман „Неразумно васпитање" имао велики успех и

44 УУЕТЕМО, ОНДА РЕ

треба да науче

био бест-селер, Густи Њоман Панђи Тисна са Балија такође су припадали овој генерацији.

Година 1945 претставља значајну годину у, развоју индонежанске књижевности. Када је независност републике Индонезије била објављена, ступила је на позорницу нова генерација с која се називала „Генерација 1945". Патње за време јапанске окупације и близина смрти, чак и после објављивања независности, давали су дуб ље значење животу. Супротно који су наглашавали ритам и слик, ова тенерација је обе одбацила. Одра-

ставши у патњи, она је обележила тиме своје писање. Оставивши за со-

бом компликовани и наметљив стил, она је нашла сопствени израз. Претставник сове генерације је истакнути песник Каирил Анвар, умро 1949 у 18-тој години, који је објавио само једну збирку „Рати Тјатриг Ређи" (Вихор прашине и буке). Остали истакнути писци ове генерације су Асрул Сани, Идрус, Росихар Анвар, Прамуђа Ананта Тур, Ахдиат, Михардија ИА. К. Хадимађа.

Сударто Правиронегоро

Зора Петровић: Глава

„Рипдјавва ђаги",

Серафимов криминални роман са различитим насло

хох

АМУ

КМАРА ВК

Лиз

- Тачно у 21 час и око 15 ме звук телефона.

шице превалити. — Гори кућаг

руће проблеме за вас, позиварка аргументисано.

много не љутиш. Прими добар виц. Јер многи који

нац, што си Француз. Јо

дело било одмерено.

одговорног руководиоца. — Шта је то са вама7 обећах му сетно. — Мала

му се спремно, — Дакле7

не узнемирава,

дорно се загледа у мене.

— Како стојите са литературом уогиште7

сам је гутао, — признад

настојницу.

одате овом позиву“

Жиле на слепоочницама

суђивања, одмереност у

— То већ може, знам бровољих се брзо. — А љивог ]

— Ево вам задатка.

верту.

романа.

у њу неколико цигарета Ниша.

поносно национално.

рам тајанствени налог.

— признадох задовољно. На адреси је Мали Мокри Лут. Погледах уредника. загонетно. — Име операције није

Мирише ми на пијацу.

слову, скочих оштро. .

УРЕЂУЈЕ СЕРАФИМ

Вишња се ослања на домаће снале

ДАДА ДР РР. МЕТРО ПОХОВАЊО ТЕДЕЗЕ А ла #14 ТОРЕС А 7), АРЕМТ 4 ЛА БАНАНА

Устадох лагано из фотеље, обрва подиже ми се изнад

Две оштре боре засветлуцаше поред; крајева устију. Вилице се стегоше мушком снагом. Намакох рукавице ради недостатка отисака прстију. Газди реквирирах лулу, избацивши из ње увозни, миришљави дуван. Сасух

писало;

КАКО САМ ПОСТА ДЕТЕКТИВ

минута трже

— Хало, — јавих се отсутно.

— Тражи вас хитно главни уредник, — говорио ми је соне стране глас будне секретарице. — Дођите одмах.

— Је л' мора — упитах нелагодно, сетивши се растојања које треба пе-

— Мора, — беше кратко упутство.

— Не гори, али газда има неке го-

одговори Ми

Навукох капут, па пођох.

Јадни оче наш хумористички, Браниславе Нушићу. Па зар од целог посла што си урадио у животу, једино остаде да си правио добре и мање добре вицеве! Молим те, ако ова оцена стигне неким каналом до тебе, да се

је као врло су је прочи-

тали, искидали су се“од смеха.

Благо теби, Молијеру, што си страј, да си неки Молијеровић, веруј ми да не гарантујем како би прошао код ове критике и каквим би мерилима твоје

наше

· — Ту сам, — покуцах на врата мог

— зачуди се

он. — Где вам је ведар израз лица — За који минут повратићу га, —

криза.

Па насмешившти се ускоро, обратих

Опасан договор

Главни уредник веома брижљиво затвори врата, спусти завесу на прозору, обавести секретарицу да нас нико промешкољи се дватри, пута и после ове претставе, про-

детективском

— У шеснаестим годинама нападно

х нетремице,

јако изненађен почетком разговора. — Познајете ли каквог детектива7

— Знам Шерлока Холмса, Ната Пин кертона, Детектива Х-9 и моју кућну

— Да ли бисте били спремни да се

Десна нормале. се затегоше.

Брада се испружи нешто напред. — да нећете, можда, да вам ја ухва тим Лилића7г — изговорих ледено. Неки. мрак- навуче. ми се, на они. Ноћ, киша, вејавица. заседа, пуцњава. — Није то посао за мене, — рекох реуматично. — Нема ту херојских мотива. Обична јурњава. Којешта.

— Нисам на то мислио, — прекиде ме уредник. — Нудим вам један подухват, који захтева интелектуалне напоре, префињену анализу, здрава ра-

оценама до-

гађаја, храброст у извештају, стручност у познавању проблематике,

себе, — одоје л' узбуд-

— Необично, — одушеви се уредник,

И предаде ми једну запечаћену ко-

— Охо, — узикнух дискретно. — Све је по тачним правилима детективских

ми

„Мораве“ из

— Ја сам домаћи детектив, — рекох

Пућкајући мисаоно, почех да отва-

Свестан ризика

У коверти се налазила мања, још брижљивије запечаћена коверта. — Волим строго поверљиве ствари,

Операција

Жмиркао је

баш преви-

ше романтично, — приметих штуро. —

Развих лагано и хладнокрвно хартију. Прелетевши неколико пута по на-

— Каква је ово шала са мном7

Великим, црвеним словима био је исписан садржај операције;

„ОВОГОДИШЊИ РЕЗУЛТАТИ СНАБДЕВАЊА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ПРОИЗВОДИМА“.

Испод тога стајале су две колоне

Кромпир Збмљорадничке задруте Пасуљ Пословни савези

Јаја Коморе

Млеко Унутрашња трговина Месо и др. Спољна трговина и др,

; ; ; ;

Меркајући прву колону левим охом ј а другу десним, упитах истовремено: '

— Шта сам јат Домаћица која ујутру са корпом обилази пијацу или прет седник савета потрошача који званич. но испитује робни промет7

— И једно и друго, — рече благ газда. — При крају смо године. Зафут не бисмо у овој области истражили неке појаве које сметају7

— Али, где су ту елементи за једну детективску авантуру“ 1

— Имате машту. Расположите је мало.

Запалих другу лулу. Кроз колутуне дима, полако сам сагледавао свој циљ,

Сетих се победоносних изјава у штампи Одбора мог града да смо снабдевени млеком и зврјањем будилника изнад главе моје мајке да устане у 4 ј сата ујутро ибаци сеу ред за ову теч. 7 ност. Сетих се нежних комплимената моје жене на рачун полурадног сељаштва и његове приватне цене за кромпир. Увозимо јаја. А колико смо их извезлит

Преда мном је дефиловала ревије

продаваца, препродаваца, _ дирет предузећа за рогове и копита, сеп Њаковића, махеровића и сличних, уп них трговачких физиономија. — — Врло интересантно подручје узвикнух решено. — Тако ми Шерлока Холмса, провалићу неке ствари. — Пардон, — опомену ме уредву“ — Зашто Шерлок Холмсг Ви сте дох“ ћи, патриотски детектив. — Тако је, — сложих се. — Понашаћу се сасвим супротно од једног ка“ питалистичког детектива. У условима вишет друштвеног система, кога кара: терише један напредни хуманизам, као његов полициски инспектор, против“ нике нећу убијати, а благо које УМ одузмем поклањаћу спортским органи“ зацијама као базу за даљи, материјал“ ни напредак, Чврсто стегнувши руку свом нарел“ бодавцу, стрпах у торбу потребне, ве спремљене реквизите за овај велики детективски посао. Бесплатну карту 38 сва превозна средства широм наше зе“ мље, бројеве телефона свих милиционарских станица, ако би ми затребала хитна помоћ у отсудним тренуцима малу ручну апотеку у случају да ме неко лакше рани и књигу поезије Васка Попе ради умирења живаца У опасним ситуацијама. Са неумољивим и непоколебљивих

Ра

пр“ сзазољавивнњавозоввовавозаезаоваввазоввазовозаозасввовавсвоеовоатеваовваввевеваоне

изразом једног савесног инспектора, напустих место договора У сите

„Господо, то оставља утисак“ што је рекао Питагора у часу када пронашао своје правило.

Серафим, с. Р.

У УТОРАК — Кромпир — афера

је

ЦРТА М. ДОБРИ

ДАРАЕ -46ГОВОРА СР ДЕ: СУТРА - САРА ОД КРСЕАОН“ „АГ КТУГТУСА