Борба, 27. 08. 1964., стр. 7
· шетвртак, 27. август 1964. при
А ПОЧЕТНУ ШнОлНЕ При он "Ууторочни кредити н за школе» |
· предуслова за производњу.
у 1
- Институције за образовање, у погледу кредитирања, односно даљег развоја, треба да се изједначе са привредним организацијама —
сматрају, прос
Да ли ће банке отворити своје сефове и за изградњу и „реконструкцију“ школских зграда — тема је о којој се сада све чешће товори "међу просветним радницима.
По једнима, новим Уста вом школе и све друге у станове које се баве образовањем стекле су статус самосталних радних орга визација, па би у том смислу требало да их третира и наш банковни систем; по . другима, углавном „онима који се баве финансирањем, институције за образовање не припадају ка: тегорији производних радних организација, према томе, немају сопствена средства из којих би отплоз ћивале кредите и такав си стем тешко би био изводљив. У просветним органима "смгтрају да дилеме око кре дитирања у ствари и не постоје. Реч је само о јед ном друкчијем схватању образовања као делатности, који више није просветар ство већ један од основних
Јер, њу у ствари носе поо извођачи, њихово образова ње и стручна знања, а не машине. Ако привреда инвестира у нове погоне, у постројења, реконструкције и пчабавку нове опреме, не постоје никакви _ разлози да се на исти начин не тре тира и образовање проошзвођача. Просветни органи се залажу да се читав банковно кредитни систем тако по стави да се омогући подизање кредита и за инвести рање у школски простор и опрему кабинета, лаборато рија и другог неопходног та увођење савремених на ставних метода. У ствари, дугорочни кредити створили би могућност да се и област образовања разви
_јакао и остале делатности
у привреди и изван ње, чи мебисеу великој мери лик видирала досадашња засстајања. . | Сматра седаби заједница требало да помогне увође "ђе дугорочног кредитира-
ТИ,
ветни органи
ња школства, давањем ре- | греса и извесних посебних услова за враћање уложо них средстава. Да би се по ститли што бољи резултабило би неопходно ду и саме радне организа ције улажу из својих инве стиционих фондова за изградњу школских и других институција, као што то чине „на пример, кад је реч о отварању нових пого на.
Како ће.бити решен начин инвестирања у школство, још се тачно не зна, јер је овде реч само о пред лозима и дискусијама. Једно се, међутим, сасвим поу здано може тврдити: проблем школског простора и опреме у толикој мери је акутан да се решења не могу одлагати. И то не са мо када су у питању сред ље школе које евидентно све теже могу да обезбеде довољно места за све оне који желе да се образују,
- Премијерна представа опере „Крунисање Попеје“ Монтевердија на тргу пред Кнежевим двором
НА КРАЈУ ОВОГОДИШЊИХ ЛЕТЊИХ ИГАРА У ДУБРОВНИКУ
плука > та ће донети идућа сезона
Х
Предлози о увођењу дугорочног. кредитирања за изградњу и опрему устано ва за образовање заслужу ју изузетну пажњу и због тога што се морају преду зимати и неопходне рефор ме, као што је увођење ду жег временског целодневног боравка деце у оснорној школи, политехнизаци ја наставе и превазилажење класичних метода рада са ученицима, а да се и не говори о сасвим друкчијој организацији наставе и образовања у средњим, виштам, високим школама и на факултетима.
Ако заједница данас нема могућности да одједном уложи средства за образо вање (а то се објективно и не може, јер је реч о изу зетно замашним сумама) сл стем дугорочног кредитира ња преко банака и издваја ња из инвестиционих фондова предузећа могу веома много допринети санирању иначе данас доста те швих прилика у школству.
Нн. ПЕШИЋ,
| и ин шешира]
Већ уговорена. гостовања неких познатијих музичких солиста и ансамбла. — На репертоару комплетна » Дубровачка ___ трилогија « Иве Војновића, — Фестивалени ансамбли и за музину и балет — Идуће године
•
Дубровник, августа
Последњи фестивалски дани прилика су да се обаве пре лиминарни и неофицијелни ра зговори у дирекцији Летњих игара о основним контурама програма за шеснаесту сезону. Готово се, на основу оце не приредаба које су изведене У овој сезони, са сигурношћу може тврдити да су поједина драмска и музичка дела осигурала место и у предстојећем програму. С неким позна тијим музичким солистима већ је разговарано о њиховом гостовању, а у начелу су утвр ђене и приредбе неких ансам
Сазрева мисао да се на репертоар, постави комплетна „Дубровачка трилогија“ Иве Војновића, која би се приказала у једној или две сезоне. Верује се да је најадекватни-
СТРУЧНА И ТЕХНИЧКА ПОМОЋ _ ПРОФЕСИОНАЛАЦА АМАТЕРИМА
« . ( Чланови мостарског позоришта помажу у адаптацији и изградњи домова у општинским центрима. — Уз гостовања у појединим местима
и стална помоћ аматерима у избору дела и режији, редовно позајмљи-
Мостар, августа
Народно позориштеу Мо„стару, које ове године прославља 15-годишњицу постојања, одмах по формирању иако под веома тешким условима, јоријентисало се и на тостовања по Херцеговини. Тотово нема места на подручју Херцеговине у коме није гостовао ансамбл мостарског позоришта. Али гостовања се нису сводила само на извођење представа.
Мостарска позоришна КуУћа пружала је пре свега. стру чну и техничку помоћ за адаптацију постојећих и изградњу нових домова, како би на тај начин, и сами себи створили боље услове за рад. Таква сарадња се нарочито испољила приликом изградње домова у Лиштици. Јабланици, Дувну и Требињу.
У свим општинским центрима, па и забаченим сели-
ма, где су гостовапи глумци "мостарског позоришта, . ствоаматер- рен је између њихи ских друштава заиста контакт. друштва обраћају за помоћ, почев од избора дела, режије, позајмљивања _ гардеробе и слично. Све то стварало је по'тоднију атмосферу за рад аматера. Јер. они су се уз помоћ професионалаца оазвијали смелије и брже у готово свим општинским центрима,
Ко обезбеђује средства за гостовања.
Тостовања мостарског позоришта су све чешћа, јер поред обезбеђених услова за извођење представа у општин
центрима, одвајају се и потребна _ средства. Наиме, ' још пре пар година СкупштиНа среза Мостар предвидела је годишње десет милиона динара за гостовања професионалних ансамбала, У жељи да се помогне општинама да о безбеде гостовања што квалитетнијих ансамбала, срез је обавезао сваког онога ко жели да користи ова средства да сноси 50 одсто. учешћа. На тај начин средства су удвостручена, У низу општина обезбеђена су средства За ову
| годину.
присан | нији програм, Њима се аматерска| већ и других
вање гардеробе...
Оља Ивањицки: Цртеж
Неке општине као што су Читлук, Билећа, ЛПосушје и Прозор то нису учиниле. па се налазе у знатно тежој ситуацији.
— Општине су сада у ситуацији да бирају најквалитетне само нашет позоришта, Органи општина сами уговарају гостовања појединих позоришта и договарају се о представама које ће бити изведене, У Требињу су, на пример. гостовали ансамбли из Дубровника, Титограда, а у Коњицу из Сарајева, Београда итд. Трошкове гостовања сносе подједнако општина и срески фонд.за гостовања. с тим што приходе од општина улаже за унапређење аматеризма, рекао је Сафет Ћишић, директор Народнот позоришта у Мостару.
Колико значе госто-
вањаг Колико значе гостовања професионалних глумаца У
општинским центрима Херцеговине сувишно је истицати. Јер у готово свим општинама данас су још изражајније потребе“за још чешћим гостовањима, И док су се раније поједини општински центри за-
ставом у току сезона, данас се постављају захтеви за веома честим гостовањем не са-
______-_-______. -_-________-— ===
гостовања |
мо Народног позоришта из Мостара већ и других професионалаца. — Сада смо пожељни гости свугде подједнако. И у селу, и у фабрици, и у дому културе. Свугде нас траже. А шта у тим срединама значи појава једне професионалне групе
"Довољно је отићи на предуставу у Блатницу или на Бу-
ну да се човек увери са коликом нас радошћу људи примају и како се осећају свечано. Зато су ова гостовања, иако за нас напорна, захвална и корисна, рекао је Урош Крављача, глумац Народног позоришта у Мостару.
Р. ХАМЗИЋ
Изложба сликара Војислава Пецарског у Сплиту
Сплит, 24. августа Београдски сликар Војислав Пецарски изложио је у дворани Градског музеја 11 акварела и 4 цртежа. Изложба је | изазвала знатно интересовање Сплићана и туриста, Пецарски је досад: приредио две „самосталне изложбе, обе |у Београду. Учествовао је на
у
довољавали са једном пред- бијеналу у Њујорку (1962, то- |
дине) и.на још неколико колективних изложби у земљи.
Х. (Танјуг)
бала. Комплетна „Дубровачка трилогија“
интернационални позоришни: симпозијум
ји састав за извођење овог де ла Фестивалски ансамбл састављен од најбољих југословенских глумаца. Сматра се да је одговарајући амбијент за приказивање »АПоп5 — еп-
Тап!5« дворац породице Сорко ,
чевић у Лападу, док би се драма „На тараци“ изводила као и до сада на тераси Гундулићевог дворца у Гружу. Драма „Сутон“ извела би се највероватније у атељеу пала те Спонза.
Као што је познато, споме нуте три драме имају заједнички мотив — пропадање Ду бровачке републике, У првој, у »АПопз ептап5«, Војводић приказује тренутке када Наполеонов генерал Лористон уз звуке марсељезе улази У Дубровник за који та хим-
на слободе означава и крај аристократске слободе и самосталности. У „Сутону“, тридесет _ година касније, приказује се пропадање осиромашене _ вла-
стеле, док „На тараци“ долази нови свет који више нема разумевања за прошлост.
Ове драме и догађаји, врло блиски судбинићВенеције, при вукли су пажњу италијанских позоришних радника који предлажу. да се „Дубровач ка трилогија“ већ идуће сезо не изведе и на венецијској сцени.
Сматра се такође да су две Држићеве комедије „Скуп“ и „Дундо Мароје“ осигурале ме сто У драмском репретоару, а од Шекспирових дела задржа ла би се „Отело“ и „На три краља“. Са Југословенским драмским позориштем из Београда преговараће се б постав љању једног дела из класич не губровачке драматургије које ло сада није извођено. У слов је да се представа припрема овде, то јест да се не преноси из затвореног просто ра, што је као правило прихваћено у фестивалској оријен тацији.
Са представницима културног живота.Француске већ су вођени прелиминарни разгово ри о гостовању једне веће позоришне куће. .
Највероватније је да ће идуће сезоне у музичком програму по први пут учествова ти познати Њујорк Сити Балет. Иначе влада расположење да се, слично позоришном фестивалском ансамблу, за балет и оперу формирају такође фестивалска тела сас-
ра балета у земљи, односно од најбољих певача.
Дирекција Фестивала предложиће Антонију Јанигру да
истражи део музичке оставш-
тине старог Дубровника и да за идућу сезону припреми извођење до сада неизвођених дела старих композитора. Сма тра се, наиме, да у музичким архивама овог града има још непознатих или недовољно проучених партитура приклад
НА ЈА
КОСОВСКА _ МИТРОВИЦА. — Културно-уметничко друштво „Јединство“ које ускоро одлази на турнеју по Србији посетиће Соко Бању, Краљево, Врњачку Бању и још нека места у краљевачком срезу. На програму су заступљене народне песме и игре са Косова и Метохије, Македоније, Србије и Хрватске,
(В. Б)
РАШКА. На иницијативу Универзитета за обра-
тављена од најбољих мајсто- |.
зовање одраслих, Општин,
ска скутштина обезбедила је 800.000 динара за набавку ускотрачне токрет-
них за извођење. Ради сејју на
пре свега.о композицијама Лу ке Соркочевића (1734 — 1789) и Ивана Мане Јарновића (1745 — 1804.) које би изводили Загребачки солисти.
Доћи ће такође до ангажовања једне веће иностране филхармоније, а од домаћих овог пута гостоваће, по свему судећи, Љубљанска филхармонија. Једно оперско дело биће поверено Фестивалском оперском ансамблу.
Фолклорни састави „Коло“, „Ладо“ и „Танец“ изборили су досадашњим гостовањима место на овом фестивалу тако да не долази у питање њи хово учешће и идуће сезоне.
Од солиста до сада је позна то да ће готово сигурно учествовати Бисерка Цвејић, Мирослав Чангаловић и Хенрик Шеринг, који су већ дали на челну сагласност.
Интернационални позоришни симпозијум
У разговорима који су ове сезоне вођени са бројним гос тима и учесницима Летњих итара сазрева идеја да се иду ће сезоне у оквиру Дубровач ког фестивала одржи интерна ционални позоришни симпозијум на који би били позвани поједини књижевници, по зоришни и драмски радници из земље и иностранства, а можда композитори и музико лози, каои неки извођачи. По сле 15 година рада оваквог фе стивала сматра се да би једна шира измена искустава на међународном плану била нео бично корисна.
„Позориште на .отвореној сцени“, једна је од предложених тема за симпозијум. У оквиру ове теме треба да се саслушају и мишљења о постављању дела на отвореним просторима. Сматра се, наиме, с обзиром на амбијент, да су најуспешније оне представе (ако су испуњени остали усло ви) које се праве „на лицу ме ста“ у унапред одабраном амбијенту, а да готово редовно пропадају оне које се на отво рене сцене преносе из затворених просторија. Отворено је такође питање трајања представа. Размотриће се такођеми предлог да се на тврђави Лов ћријенац прикажу и нека друта Шекспирова дела, затим ће се заузети становиште о фестивалским ансамблима за дра му, оперу и балет.
ЏПревођење наших класика
Међу позитивна достигнућа Дубровачких летњих игара ов де се убрајају и до сада вође ни разговори са бројним фестивалским гостима, посматра чима и извођачима о превође њу дела наших класика на стране језике и обратно.,
Судећи по оценама и мишље њима угледних страних гости
ње киноапаратуре. Очекује се да ће се већ првих јесењих дана. моћи органи зовати биоскопске тредставе џ свим селима от»
штине Рашка. (Ј. К))
МРЧАЈЕВЦИ. — Управа биоскопа у Мрчајевцима набавила је нову апаратуру и уређаје за синемаскоп технику. Нова апаратура омогућиће пројектовање "филмова без досадашњих већ уобичајених прекида.
(Р. М)
овогодишњим Летњим играма интересовање за прево ђење наших драматичара знатно је порасло у многим ев ропским земљама.
Шведски режисер и импре сарио Захаријас заинтересовао се за оригиналне тексто ве Држићевих дела и намера ва да ангажује преводиоце за једно или два дела. Преводио ци из Мађарске затражили су оригиналне текстове и за „Скуп“. Италијани су заинтересовани за превођење Војновићеве трилогије. Књижев
|ник Хома, који ради у Инсти
туту за словенску књижевност у Братислави (иначе пре водилац на словачки дела Ан дрића, Крлеже, Матковића и других), затражио је оригинални текст „Дунда Мароја“ да га преведе на словачки, док је превођење на енглески затражила и Вирџинија Браун, саветник у америчком Ми нистарству културе.
Влахо МУХОБЕРАЦ
Крај села Осредци завршено откопавање средњовековне цркве
Крушевац, 26. августа Група стручњака недалеко од копаоничког села Осредци, у Бруској општини, под руководством Гордане Томић, кустоса Народног музеја У Београду завршила је ових да на откопавање цркве из 15 ве ка. На цркви се сада изводе за вршни хонзерваторски радо-
|ви. Крај саме цркве откриве-
на је још једна монументална грађевина из средњег века. Стручњаци тврде да откопа на црква представља један од најлепших споменика нас средњовековне архитекту
Виђења _ Аплауз на крову
Ј Карловац, августа
С крова једне новоградње у Карловцу разлегали су се ових дана звуци хармонике, песме и дуготрајан аплауз. На равном крову-тераси ста мбене зграде банковних слу жбеника, међу. димњацима и телевизијским антенама, сакупило се око стотину де чака и девојчица и одра-
културно-уметничкој прире би. >
| Гости и „аниматори“ приредбе били су сарајевски Ууметници: глумац „Малог по зоришта“ Звонко Зрнчић и певач · забавних мелодија Сабахудин Курт.
— Одкуд ви, Сарајлије, У кругу деце на том карловач "ком крову: — упитали смо Зрнчића после представе.
— На годишњем сам одмору код своје породице ко ја станује у овој кући, а пријатељ Сабахудин је случајно прошао кроз Карловац па нам је добро дошао,
— Како сте дошли на иде ју да организујете културно-уметничку приредбу на том „високом нивоу“7
— Све је-то потекло од мојих малих суседа. Они су, по узору на одрасле желели, такође, да имају своје „Карловачке вечери“. Зајед нички смо утврдили про-
КОД НАСИ У СВЕТУ
грам и вежбали |) неколико дана, док нисмо били сигур ни да ће ићи све у реду. с њима радити значило је за мене право задовољство, У овим дугим данима годишњег одмора.
— Радите ли често с младим људима7
— Сваки пут кад користим годишњи одмор у Кар ловцу настојим да помогнем омладинцима у културно-уметничком раду. Тако сам ове и прошле године пасту пио на представама младих градитеља железничког Ба сипа и фискултурног центра у Карловцу. Припремио сам неколико пионирских емисија на локалној радио станици.
— Поред свог редовитог рада у „Малом позоришту —._ наставио је Зринчић вршим дужност домаћина „Омладинског кабареа“ У Са
слих укућана на пионирској,
Ова нова установа У главном граду Босне и Хер цеговине основана је у фе бруару ове године у склопу
' „Малог позоришта“, по УзЗО ру на омладинске кабарее У Пољској. „Сарајевски кабаре је отворен двапут недељ но и увек је заузет свих 120 места. На програму су песме, рецитације, разна за бавна такмичења, квизови и итервуји с познатим грађанима Сарајева.
— Многи тврде да је с да нашњом омладином они радити, да није лако 9 ', тити њихову „филозофију живота“ 2
— Ја се с, тиме не слажем: данашњи млади људи су, углавном, поштени, рекао бих чак наивни. Ми ста рији не смемо гледати на ом ладину као на" неку одвоје ну генерацију, која нема ви шта заједничког с нама.
И заиста, глумац Звонко Зрнчић се веома добро спо разумева с младим људима, било то на карловачким кро вовима или у сарајевским подрумима („Омладински ка баре“ се.налази у подрумским просторијама „Малог позоришта“). Он је други по реду у граду на Миљацки одликован „Црвеном знач-
рајеву,
ком за другарство“, коју је установио Општински коми , тет Савеза омладине у Сара јеву.
Ј. ИВЕТАЦ ;
Звонко Зрнчић |
Трећи фестивал »«трушке
вечери поезије « одржава се од 27. до 30. августа
Струга, августа | љада динара а најбоља необ-
"Трећи традиционални фестивал „Струшке вечери поези је“ одржаће се од 27. до 80. августа. На фестивалу ће уче ствовати око шездесет наших песника. Упућен је и позив књижевницима Бугарске да присуствују овом традиционалном књижевном фестивалу. Председник: фестивалског одбора је Матеја. Маветски, председник Удружења књижевника Македоније.
Према утврђеном програму, првог дана фестивала биће поднесен реферат „Место мај кедонске поезије у југословен ској књижевности“. а затим ће говорити представници осталих републичких удружења. Следећег дана биће отво рена _ изложба — македонске књиге. Тога дана одржаће се књижевно матине дечје поези је. Трећи дан посвећен је разговорима на тему „Поезија и комуникативност“, а исте вече „Језеро у стиховима ма- | чери одржаће се тематско векедонских песника“. Последњег — четвртог дана фестивала песници ће читати своје необјављене стихове.
Предвиђено је додељивање и неколико награда, Најбоља
досада необјааљена збирка пе сама биће награђена са 200 хи
јављена песма са 50.000 дина-
| ра. Награда публике за најбо-
љу песму износи 50 хиљада динара. Радио-телевизија Ско пје доделиће 100 хиљада дина ра за најбољу збирку дечјих песама.
Ђ: КАЛАЈЏИЈЕВСКИ
Успешна активност Радничког универзитета у Кули
Кула, августа
Раднички универзитет „Ђуро Ђаковић“ у Кули постиже из године у годину све запаженије успехе у стручном и отпштем образовању радника. У прошлој школској години разне курсеве, семинаре, припремне и друге школе похађало је око 1.900 слушалаца. Курсеве и школе за стручно образовање завршило је 280 лица. Школу за опште образо вање одраслих похађало је 52, економску школу 46 и музичку школу 70 слулалаца. На осам предавања из разних области које је организовао универзитет, присуствовало је ока 1.700 грађана. ~
Ј. ШИПЧИЋ
"КРОНИН: »СРЕЋАН САМ .. .«
у
У Београду се већ три дана налази по ћ у знати шкотски п одавно популарних романа „Цитадела“ и 4“ позив беогркдске „Народне књиге“ вачку кућу где се, у присуству преводилаца његови х дел
Љерке Радовић, Боривоја Недића, Живојина Симић и де време у разговору. Писац „Цитаделе“ био је изнена ужива код наше читалачке публике, „Срећан сам што у штовалаца и љубитеља онога што сам у веома задовољан обавештењем да је романа: поновљено издање дела „Звезде гле
да. 1 “ затим „Младе године“ и „Јудино дрво“ бака два дела први пут се појављују преди
| „Звезде гледају Крбнин је са супругом
написао“, изјавио је „Народна књига“
ЈУ
555:
1 аутор код нас с неба“, А. Џ. Кронин. На јуче посетио ову нашу изда-
на српскохрватски језик —
а и Десе Милекић, провео извесно ђен кад је чуо колику популарност Југославији имам толико по-
јуче Кронинп, Такође је био |
пустила у штампу три његова“
преводу Живојина Симића,
У преводу Десе Милекић и Љерке Радовић. О . Ов ашом читалачком публиком. "6 А 5
· На слици: Кронин за време разговора у „Народној књизи“,