Борба, 27. 08. 1964., стр. 8
пат Ун
= е=н
пина. звани
Х
" те је издала серију од»
ИЗГРАДЊА НОВОГ БЕОГРАДА
„бело насеље“ но копији града
Ових дана у току су при преме за изградњу “још једног великог насеља на Но вом Београду. На месту где је раније био стари аеродром већ су у току припреме терена и очекује се да ће ово насеље које ће има ти преко три хиљаде станова, почети да се гради већ ове јесени. у
Насеље — вишеспратница биће у композиционом погледу обликовано као капи ја града, јер се налази испод Бежанијске косе на месту где ће убудуће у град са западне стране улазити Ау то-пут. Постоје како смо сазнали у Заводу за урбани зам града идеје да се уместо разнобојних фасада ко је се граде по читавој тери торији Новог Београда, на овом месту, сви зидови буду у белој боји. Верује се да би у естетском погледу овакве фасаде биле ближе захтевима једног модерног насеља, а сем тога бела ка пија Београда имала би и симболичан смисао.
А. Д.
ТТ
Страна 8.
"У ДЕСЕТ ЗЕМУНСКИХ ПРЕДУЗЕЋА
ЗАРАВЉЕ РАДНИКА ПОД
КОНТРОЛОМ ЛЕКАРА
Под непосредном контролом лекара и медицинских стручњака налази се преко 15.000 радника из општине Земун.
— Пре' две године интегрисали смо осам тадашњих здравствених станица
привредних организација у
диспанзер за медицину рада, каже др Момчило Минић, управник диспанзера, и од тада до данас успели смо да организујемо добру медицинску контролу већег броја земунских радника, Сада имамо десет таквих станица.
Угрожен слух
Диспанзер за медицину рада у Земуну има 4 лекара-специјалисте за ту 0о6ласт медицине, као и специјалисте за гинекологију. кардиологију и неуропсихи
| јатрију. Укумно, у оквиру,
диспанзера, раде 72 меди-
цинска радника.
ИЗ КОМБИНАТА „ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ“
Нов производ: шећер у коцнамо
Пре два дана у Комбинату шећера и врења „Димитрије Туцовић“ у Београду почела је производња шећера у коцкама. Шећер ће бити пакован у кутијама од килограма. То је нови производ Комбината: машине су набављене у заједници са спољнотрговинским пре
дузећем „Центропром“ из Београда. '
' Сви радници — колек-
тивно осигурани
Синдикалне раднички савет Комбината шећера и врења „Димитрије Туцовић“ колективно је осигурао све чланове радне заједнице код Градског осигуравајућег завода.
. У случају повреда, инвалидности или смрти радници или чланови њихових
породица примаће одговарајућу накнаду.
На предлог подружнице,
Са једном криминолистичком потролом улицама града |
„Авала 44... јави се!
Небо је било мрачно и муње су непријатно севале када је посада „мерцедеса“ напу стила базу у Улици „29. новем бра“,
— „Авала 44“. „Авала 44“ јави се... чуло се из малог микрофона: Било је.тек два
минута после шест. Кола де- |
журне криминалистичке патроле СУП тек што су напустила матичну луку.
— Овде „Авала 44“... овде „Авала 44“... јављао се вођа патроле.
Од тог тренутка заједно са осталима и патрола Богољуба Банзића, његовог сарадника Милосава Смиљковића и возачем Велимиром Николићем била је на расположењу свим грађанима Старог града, Палилуле и Вождовца. И не само њима. Она је била ту да брине о сигурности свих.
·.. клизи црни „мерцедес“ у први сумрак великог града. Смењују се велике и мале улице. Све то будно прате очи из црних кола. Све морају да виде, Јер, можда већ иза следеће мале уличице може да буде остављен фиат 1100 из Суботице који је „посуђен“ у току дана или мали „фића“ београдске регистрације, так ђе посуђен у суботње предвечерје. — Обично су то малолетни-
и оставе. У мраку неке мале уличице. Или велике.
Неки пут кола остављају у јарку слупана „Некад покрадена. '
Остављамо Булевар. Пролазимо малом Ђевђелијском улицом. Група људи на углу.
— После укидања — пијаце код Цветка овде, код овог Комисиона, с често се окупе људи који нису “заборавили стари препродавачки занат.
Пролазимо кроз више ули-
чица. Возимо Северним Бу-
Либерија. — Актуелне новине у космосу, користе по штанској управи ове земље три марке 10, 15 и 25 цента као и блок од 56 цента. На њима су прикази 5уге — сателита, Кејау [ ракете Маринера П.
и капсуле која се одваја од.
ракете носача.
ФЛОРА
Мађарска — „Мађарске брескве“ назив је за серију издату од стране поштанске управе ове земље. на којој су на осам марака разне врсте овог воћа, које се гаји у земљи. Вредности су од 40 и 60 филера као и 1. 150, 1,70. 2, 2,60 и 3 форинта. Серија постоји и сечена, са мањом накладом. 5 | ци. Провозају се у =>
ка
Истовар шећерне репе
леваром. И даље. Поред кафане „Бели багрем“ Испред свега неколико возила.
„Авала 44... Авала 44 зачу се позив из микрофона,
— Овде „Авала 44...
— Идите у Палмотићеву улицу бр. 37. Неко лице прави неред.
Кола нагло заокрећу. Трепе ри игла брзиномера. Неколико минута касније кола су пред бројем 37.
— Када је чуо да долазите изгредник је побегао. Надам се да се више неће појавити — каже др Јован Букелић. Мерцедес напушта Палмоти ћеву улицу. Прва интервенција прошла је мирно.
„Авала 44..." Авала 44. У Вилиним водама бр, 5. Приме ћена група грађана. Праве не ред. Видите шта је.
Заустављамо се негде испод Дунав станице. Налазимо игреднике. Гори мала ватра. Кратки разговор и обећања да ће све бити у реду. Кола настављају пут. „Имају дозво лу за купљење хартије“, каже један милиционер. у
Нови позив после неколико
„минута и кола стају пред би-
феом „Корзо“ у Змај Јовиној број 51. В. Ц. из Жаркова „прави се лаф". Његово „весеље" не подносе остали грађани. Док га возимо према најближој милицијској станици: .
— Буразери, леба ми нисам пио. Нисам. Зашто да пијем Буразери. ..
Мирише на алкохол. Предајемо га и настављамо вожњу. — „Авала 44... ... У Душановој бр. 5 Ђурђа Стојановић.
Улазимо у стан на првом спрату, Сестре Стојановић се посвађале у заједничком ста-
„Авала 44 зове
Сан Марино. шампионат Европе у баскетбалу" назив је емисије серије од два комада и то 30 и 70 лира. са приказом мотива из ове гране спорта. Датум изда ња је 29. УПЛ,
Румунија. — 28 јула пуштена је поводом балканских игара, серија са називом „Атлетске игре Балкана“ са шест марака у вредностима 30. 40. 55 бани-а 1, 1.20, 1.55 леја На првих пет комада су разни приказм ћисциплина лакоатлетике а на задњем, је географска карта Балкана, као и заставе земаља учесни ца у њиховим оригиналним бојама. и
' Уређује ·
Слободан РИСТИЋ
'| Комунални завод за социа | јално осигурање требало би
Из досадашњих података и искуства лекари за медицину рада утврдили су дау погонима предузећа има до ста околности које наруша вају здравље радника. У
послове на плану превентивне медицине.
— То би пре свега њима ишло у корист, сматрају у Диспанзеру. Трошкови лечења сигурно би се смањи
текстилним фабрикама „Сте| ли, јер би се смањиле и мо
ван Дукић“ и „Иван Милутиновић“ карактеристично је да радници, најчешћа жене, веома често оболевају од оштећења слуха.
— Старе машине без а-
гућности оболевања. Пропи си сада само у начелу то по стављају, али пракса пока зује да би их требало јасно формулисати. На крају, за води имају своје медицин~
мортизера стварају велику |ске стручњаке који би мобуку, каже др Минић, и то!гли да контролишу ове пооставља 'озбиљне посленице | слове и на тај начин да при
на слух ових радница.
У индустрији „Змај“ најчешће се дешавају повреде, а такође и у другим пре
дузећима металне индустрије. — Наш је циљ, кажу у
Диспанзеру за медицину ра
нуде здравствене установе на испуњавање одређених задатака. 2
Лекарско уверење само из диспанзера
Јошт једну корисну и за-
да, да у овим привредним |нНимљиву идеју Диспанзер
организацијама
пре свега|за медицину рада ускоро ће
организујемо добру превен | спровести у дело: Пошто се
тивну здравствену заштиту. Те је основни проблем ве-
сада лекарска уверења за
ћине радних организација, | запослење добијају од свих
Како у многим организа- | здравствених установа, цијама, као што су „Теле- | заинтересовани морају
оптик“ и „Галеника“, има доста запослених жена слу
а да обиђу и неколико установа
жба гинеколога-специјалис | да би сакупили све медицин те је неопходна и веома ко|ске прегледе, овај диспанрисна. Диспанзер је ту слу | зер ће у току септембра, за
жбу и организовао.
Ко да плаћа превентиву2 У управи диспанзера кажу да имају доста тешкоћа са материјалним средствима за организацију превентиве. — Привредне организаци је, на пример текстилна ин дустрија, често немају сред става за превентиву, каже др Минић. На пример, у предузећу „Иван Милутино вић“ уговор о пружању пре вентивних медицинских услуга још није потписан, иако диспанзер обавља сво јУ дужност.
Због тога, истичу у Диспанзеру за медицину рада,
да се обавеже конкретним прописима да из својих средстава плаћа обављена
ну. Нестало је сестринске љубави. Атмосфера мржње утла је међу зидове трошног стана. Орман је заградио врата улаза у собу. Праве барикаде. Отклањамо орман. Осло бађамо врата. Ђурђа Стојановић моћи ће да спава у својој соби. Сутра, сестре рођене, поћи ће да на суду рашчи сте рачуне.
Враћамо се према центру. Кола БГ 105-15 испред нас Без сигналних светла. Неосве тљене регистарске _ таблице. Следимо их. Улазе у паркиралиште на Тргу Републике. | Шофер се „ишчуђава“. Затим признаје. Поправиће то.
„Авала 44... Авала 44... У улици Мехмеда Соколовића ухватили су жену која је кра ла. Видите шта се дешава.
Док јуримо тамо „хватамо“ још једног који је хтео да искористи ноћ. Такси БГ 470-40 возио је непрописно за твореном улицом. Вешт мане вар и кола су заустављена. Идемо с даље. Сачекује нас гомила деце. Улазимо у малу собу. Ухваћена седи за столом. Зачуђујуће мирна. Нема личну карту. Није нигде при јављена. Тврде за њу да је покрала сестру од мужа.
— Деведесет девет сведока ћу да нађем који ће да потврде да сам поштена жена и да поштено зарађујем хлеб. Нисам крала.
— „Авала 44:.. Јавите мајки М. Н. у Синђелићевој ули ци бр. 17 да дође по сина У СУП. |
Куцају милиционери на по менута врата. Нема мајке. Баку као да не интересује унук. Нека га пусте да дође сам. Или сутра ће доћи по њега каже. Врло важно.
— Оваквих случајева имамо много. Родитељи готово у већини случајева _ „реагују“ на исти начин, ,
Негде пред поноћ нови позив. Нова интервенција у Капетан Мишиној 28. У стану 6. сустанарска туча. Узнемирене жене. И узбуђени муже ви. Падају тешке речи. Претње. Показивање модрица задобијених у „битки". Објашњења. у
Дванаест је сати. Поноћ. Пр ва смена је завршена. Људи и машина полазе на починак. Али алкохол не дозвољава да баш одмах оду. У Крњачи два пијана шофера предузећа „Радник“ из Обреновца бо ре се за волан трактора. Једног приводе у станицу. Други неће. Моле га тројица милиционера. Неће. Долазе кола Јунак који се малопре бусао у прса, постаје кукавица. Алкохол само за кратко прави јунаке.
Враћамо се преко Панчевачког моста. Посада мерцедеса је завршила радни дан.
Са мало прековременог рада. Ђ. ВЈЕШТИЦА
територију Земуна организо вати за то посебну службу.
— Сматрамо да је то најбољи начин да се добијају исправна лекарска уверења, каже др Момчило Минић. Уверења се сада издају без стварних прегледа, на брзину и без обзира на које место се радник упу-
ћује. Б. ШЕКЛЕР
БОРБА
(о 'ЗРЕ а
"Док купи лубенице
Зелени „лејланд“ Градског саобраћајног тредузећа зауставио се прексиноћ код Каленићеве пмјаце. Возач је отворио предња врата им излљлетео натоље. У аџтобусу је почело ко-
ментарисање: — Ено тпобеже према Његошевој! Лепо сам 224
видео како каменицом тотеже. , "
— Добро. људи, па где је та милимција7г Усред Београда не можеш да живи од силеџција...
Ређају се тако приче, тролазе Мимути. Возача који је истрчао да ухвати натасника — нема.
Наједантут се враћа са две огромне ЛУБЕНИЦЕ "у рукама. Од силеције ни трага ни гласа.
У колима се зачу гунђање. Затим смех.
Слмејао се м возач аутобуса број 437. Прексиноћ у 19,10 часова.
ДЕ У.
Опасни је од . парола У Улици господар Јевремовој 17, у новој вилце-
спратнициа, смештен је модеранњ ч лепо уређен дечји
=
" Макарска, августа | стари лучки носач барба
— Оваква гужва се не памти, рекао је тог критичног дана, 15.
дистамзер. Зидови чекаонице украшену су трикладним цртежима мо слмкама најпотјларнијих јунака из дечјих стритова.
Нађе се ту х понешто што одудара: велике штам тање тароље о мирној коегзистенцији. итд. Алма, није о томе реч...
Опаснији од парола је бетонски, зид висок готово два метра којим се завршава минијатурно двориште. Довољно је неколико неотрезних дечјих корака и мали пацијент не би могао да добије помоћ у овом дистатзеру.
А. Д.
Весели другари
Прексиноћ, тачно у тоноћ, џ дворишту зграде број !27 на Обилићевом Венцу ушли су разносачт, смећа Градске чистоће.
То је. време када онтш нормално _ обављају свој тосао. И то је у реду.
Међутим, њихово понашаље те ноћи било је веома бучно: викалм су, дозивали се; бацали тразне канте о бетон. Бацали их низ степенице подрума...
За десетак миљута. избу-
дилм су све станаре. Бг. Ш.
У објекшиђу |
ПРАВО НА РАД
У дане док се сви стари радници Индустрије пре» цизне механике из Београда одмарају, у фабричким халама ипак не влада мир: новопримљени радници, њих стотинак, још немају право да се одмарају. Они раде или тек уче да раде са групом искуснијих мајстора из
предузећа.
на слици: за време обуке омладинаца који су до-
шли са бироа за незапослене.
(Снимио: Ј. МИЈИН) ,
Четвртак, 27. август 1964,
пежезе
~
| ПРЕДСТАВНИЦИ 30 ЗЕН
|
НА СЕМИНАРУ МЕЂУНАРОДНОГ УНИВЕРЗИТЕТОНОГ ЦЕНТА _ У БЕОГРАДУ
На семинару Међународ. ног универзитетског центра за друштвене науке у Бер. граду, који поџпиње 3, сеп. тембра у нашем главном граду, учествоваће, поред наших универзитетских на ставника и културних и јав них радника, и представни ци универзитета из 30 земаља. Семинар ће трајатџ 20 дана. На њему ће бити прочитано више реферата на тему „Социјализам у југословенској теорији и пракси“. > ИР у
„тановени. ТРН“ УНИНУО СЕР
Келнери у ресторану „Та ковски грм“ не наплаћају од недавно сервис од 10од
сто. За кратко време про-
мет је порастао за 30 одсто. ]
У „Таковском грму“ кажу да је промет порастао зато што су укинувши сервис смањили цене угостите љеким услугама и што су
посетиоци поверљивији пре
ма келнерском рачунању. _
МУЗЕЈ НИНОТЕНЕ ПОЧИЊЕ ДА РАДИ 1. СЕПТЕМБРА
После једномесечне паузе која је У популарном биоскопу Музеја југословенске кинотеке трајала од почетка августа, представе ће почети поново да. се приказују кроз неколико дана или, тачније, 1. септембра.
_ „ИВАН МИЛУТИНОВИЋ“: НАЈБОЉИМ ПО ПЛАТА ВИШЕ
У предузећу за водне путеве „Иван Милутиновић“ почело је такмичење економских јединица. Циљ је; остварити годишњи план производње до Дана Републике. Економска јединица која најуспештније изврши план добиће награду у висини једномесечног личног до-
хотка свих запослених. с. и.
О ЊИМА СМО ПИСАЛИ
После тешке саобраћајне несреће у Јајинцима (4. јануара 1964. године) писали смо:
„... са ширег подручја Београда погинула су 38 ли ца. Без једног од родитеља остала су 62 детета...
Прошло је скоро месеци од трагедије:
осам Шта
це несреће ублажет
— Безмало све што је мо гло да се учини: помоћ је била свестрана, — тренутна, а где је то било потреб но и трајна.
То је оцена коју смо ових дана чули у Секретари јату за народно здравље и социјалну политику Град-
ске скупштине.
— Међутим, додали су, по моћ у истој мери није пружена тешко повређеним ра
Забелешка са лаешођања
[
показујући жмирочима, скривеним
Шиме, кавим
цу макарског пристаништа преплављеног светом. Било је овде и земљотреса па се није свит вако гура... Наслоњен на ферал, немоћан да у'том метежу обавља свој посао, тужно је посматрао како му зарада тога дана измиче. Носач ту није могао да помогне, јер је иза њега палуба брода била далеко као и за многе путнике.
За Макаране, иначе навикнуте на велики број гостију, редови у „Путнику“, у радњама, у продавници новина... данашњи испраћај бродова, пред стављају атракцију. Многи су заједно са туристима испунили "простор преко пута кеја, . испред зграде Општинске скупштине, која, захваљујући томе, има стални увид у догађаје на „пристаништу. .
Прво је стигао брод „Пераст“ а убрзо затим и „Постира“, оба на линији за Сплит и Хвар, крцата путницима. Шарене одеће пут ника није било само још на катаркама. Иначе, свуда. Чак и на прилазима командном мосту, где је у нормалним приликама пут ницима забрањен приступ. Шта се ту може! ЈБуди пра "ве регуле. Људи их и мењају. Али, једна регула као да се не мења: одмор
августа, [ испод густих обрва у прав- | свима почиње или првог
је учињено да се последи- ,
дницима чији положај такође није завидан;
Непосредно по железнич |
кој несрећи породицама по гинулих указана је неопходна материјална помоћ.
Касније, општине Сопот, Вождовац, Гроцка, и Чукарица — са чијих територија су погинули радници — настојале су да продице што пре добију трајну помоћ.
За шест месеци право на пензије остварило је 23 од 26 породица, а осталу социјалну помоћ добила су два лица.
Предузећа „Термоелектро“ и „Светлост“ доделила су стипендије деци својих погинулих радника.
Шест малишана прима сталну месечну помоћ или стипендију.
Из Загреба се јавило
или петнаестог. Отуда гужва, гроздови људских глава на броду. А доле инвазија. Класични освајачки поход. Народ са копна хоће у лађе. По сваку цену. Поцрнели од сунца и уплашени да им не пропадну резервације у Сплиту, на возу, аутобусима, авионима. Многима и нерезервисана места у ходнику
| воза. Како коме. Треба, у-
осталом, на време стићи кући, на посао.
Када су бродовима привучени мостови ва прелаз, настала је неуобичајена
| слика. Путници са бродова
нису могли да изађу. Променио" се „ред вожње“. Копнене снаге биле су јаче: и онда — напред. О рук! Прво очеви са једним до два детета на раменима, а. онда мајке са осталим члановима породице и богатим пртљагом: коферима, шаторима, гуменим душецима..:. Неки су носили и надуване црвене колутове за непливаче пре ко главе, као да ће пливајући кући.
Камере зује, стране и домаће. У општем метежу вика, довикивање и плач деце, заглушују већ промукао · глас капетана
„Постире“, који даје упут--
ства посади. Заводи ред, али, узалуд. Неколико милиционара уз велике напоре помажу посади на ула-
|
(типендије за депу несреће.
„Сљеме“ чији је управни од бор одлучио да школује је дно дете неког радника погинулог у Јајинцима.
Малишанима који похађају основну школу општине помажу у куповини књига и опреме.
Може се рећи да београд ске општине нису заборавиле породице и децу Јај-
иначке несреће. Учиниле су
колико су могле да ублаже последице, трагедије.
Њихова улога и улога предузећа чији су радници настрадали тиме није завршена. Идуће године биће још малишана којима треба о-
могућити да се-школују. Не |
смеју се заборавити ни по"
вређени радници који се на
лазе у тежем положају. см.
__ „Пераст“ је отишао накривљен ...
ЗзуУ у брод. Моле, убеђују, мирују. МЕ
— Биће места за све, само полако људи... пазите децу — викао је проседи морнар са палубе „Пераста“, мада је свако сумњао У ово, а изгледало је, и об сам.
Витка плавокоса Немица, весела израза, очиглед“ но се лепо забављала при“ зором, вуче свог сапутника за руку ближе главној ту“ жви. Он мудро уступа на“ зад. Изгледа, више воли да снима са растојања. Пла-“ вуша је остала упорна % на крају, његова камера управљена преко њеног прста, снимала је једног У“ плаканог малишана. Црно“ коси дечак, црвених 0ОЧИју и прљавог лица од прашине и суза, седи оцу на раменима, премо плаче и по који пут, изнервиран, удари оца песницом го глави. Ако, можда му та“ ко и треба...
На крају се ипак све ле“ по свршило. Сви су се пут ници, на опште чуђење укрцали на бродове, Веро“ ватно су искрцани и сви они који су желели да 0" стану у Макарској. „По“ стира“ и „Пераст“ испловишељиз луке накривљени од силног терета. —
Већ после два дана бро“ дови су пловили — полу“ празни!
Момчило ЗЕЧЕВИЋ.