Борба, 19. 09. 1965., стр. 10
~
Страна 10.
ГЛУМЦИ М УЛОГЕ
— У мом животу и у мом по слу ништа необично се не до гађа И увек је било тако...
Зар и онда кад је као четр наестогодишњи дечак из помр чине пратио експерименте Академског поборишта2
И кад му је Соја Јовано„вић; издвојивши га из гомиле његових вршњака, саветовала да се упише у глумачку школу (Ту школу, коју је је два завршио мењајући градо ве јер су му увек саопштава ли да нема талента.)
И кад је напустио позориште да би се коначно у животу определио.
Какво је било то опредељење Бате Живојиновића"
Оставити неколико не баш великих улога у театру да би играо још мање улоге на фил му. И тако постати оно неопходно лице, с којим се рачуна, али које може и да се избрише ако затреба, |
Али то није обесхрабрило дечака,који из посмрчине пра ти чудесна збивања на сцени. И као што није остао непримећен у експерименталном гледалишту његово нео-
' бично изражајно лице прого
ворило је онима који су умели да опажају и на треперавој пролазности филмског екрана. —" Мислим да највише дутујем Вељку Булајићу. Он је био први филмски редитељ који се бавио глумцем, који је желео да га упозна, помогне му. После свог првог фил ма „Влак без возног реда“, у коме ми је дао улогу Далматинца Дује, ангажовао ме је у свим својим филмовима. У „Рату“ играо сам каплара, у „Узаврелом граду“ Луку. У „Козари“ Шоргу. Мени је на менисо и једну од главних уло та У свом будућем филму „Ти фусари“, Постао сам његова маскота. а он мој судбоносни редитељ %
Четник кољач из „Рафала у небо“, окрутни шеф агената из „Ветар је стао пред зору“. ускогруди секретар партијске ћелије из „Песме“ — постао
О нај са' | пе рифе
1
и је |
је и јунак Сојине комедије „Др“ снимљене по Нушићу. Постао је ленштина и бонвиван Милорад коме отац прибавља докторску титулу,
— Играо сам ·разноврстан репертоар. У почетку су то били брадати очеви деце и старци, што је могло да поста не кобно за мене. па онда љу бавници и младићи, које је мджда требало да играм раније. Најчешће сам играо негативце или људе који током филма доживљавају преобра жај. Почео сам и сам да веру јем да у мени има нешто што наводи редитеље да у мени траже зликовца или кукави-
< · Пет хиљада година цивилизације )
Моравек
Моравска архитектонска школа је последња вељика_о епоха у развоју српског средњевековног _ градитељства., То је група споменика насталих у периоду који отприлике обухвата трећу четвртину ХТУ века и нешто више ол прве половине ХУ века. дакле. време јасног дпадања. лрожаве и, ује-
| дно, време турских осваја-
ња на Балкану.
Међутим. мала је лагани распад Душанове царевине, са јако испољеним супротностима У влалајућој класи, успорио ритам грађења, земља је била још увек довољ
| но економски Така (пре све
га, због интензивног кориш ћвења великог оудног богатства и због значајне тргови не са приморјем), да се могло градити. Но. то ипак ви/ пе нису могли бити — ви по димензилама ни по карак теру — споменици какве су дале раније епохе у време сталног јачања државе,“
(У непосредној близини не кадашње рашке“ архитектонске школе изразито_мо-
' нументалне, ницали су сада
споменици декоративне „мо-
ранијих _ школа — рашке, светогорске, македонска м косовско-метохијске, а ове је још допуњено извесним елементима пекороције коју срећемо на _ споменипима "Грузије. Јерменије и Мале Азије, као и елементима до маће, локалне традиције. У погледу просторног и конструктивног решења тра ћевине, мопавску школу ка рактерише основа У облику | тролиста (грчки: триконхо-
равске) _ школе“, _ Стил-. · ски, ова трупа споменика представља синтезу
а школа
са): у погледу спољне декорације фасала, — већина споменика показује живост због паизменичног зидања каменом и опеком, и због интензивног коришћења •ефеката плитког рељефа и веома богате орнаментике. Све то упућује на везе са
Грузијом и Јерменијом, би- ||
ло да су гралитељи путовали у те крајеве (што је мање вероватно). било да СУ се инспирисали од евентуал них јерменских. „колонија“ у Србији тога времена. Међутим, можла би велики део објашњења требало тражити у примесама домаће локалне традиције. Декораци ју рукописних књига и дрвених народних с резбарија могла је прсузети архитектура, примајући тако печат изразите _лекоративности. То би можла могао бити део објашњења фенсмена „моривске школе“. Географски, ови споменипи обухватају углавном територију државе кнеза Лазара, тј. највећим делом лолине Западне и Јужне Мораве, И поред извесних доста јасних међу собних разлика, споменици моравске школе (од јих су можда најважнији: Раваница. Манасија, Лазарица и Каленић) показују је7 одређени стил живих ~ фасада и степенастих силу ета са кубетом које доми·вира грађевином. _ Фотографија приказује је „дан од најлепших споменика моравске школе, мана'стир Каленић (грађен изме"Ђу 1418, и 1417, године) са не обично живим рељефним и полихромним фасадама,
! у Првослав МИТИЋ
_Бата фивојиновић
цу. А онда сам једне године, када су истовремено приказани у Пули филмови „Коза а и „Др“, био потпуно збуњен. Питао сам се које сам више ја: лежерни бсепосличар Милорад или Шорга...
За ове улоге добио је специјалну награду жирија.
А онда су наступили дани када су сви режисери носили његово име у подсетнику. Снимао је и по седам филмова годишње. Постао је најтраженији и најзапосленији глумац. Његово лице претапало се у осмех и зловољу, било претеће и благо, остављало утисак одлучности и ку кавичлука. Његова издужена фигура пробијала се кроз сне гове и кретала асфалтом, кочоперила у разним униформама и кицошким оделима, бивала погрбљена и осрамоће на
— Дошло је време кад сам схватио да треба мање да играм, Људи због нечег не во ле кад им се намеће исто лице, Било је то и неопходно и опасно. Јер одбити једанпут редитеља може да значи да те више никад неће потражити. Али тај ризик сам морао да преузмем. И показало се да нисам погрешио...
Тај ризик донео му је пуну сатисфакцију. Овогодишња Џула била је у знаку Бате Живојиновића: три филма, три главне улоге и „Златна арена“. .
А у ствари у његовом живо ту се ништа необично није до гађало. у
Пролазио је кроз дуго иску ство оних са периферије среће. Био упорнији од случаја. Стрпљивији од времена.
Онда су срећа, случај и вре ме стављени у његову службу. — Осетио сам од првог читања сценарија да ми се У филму „Три“ пружа несваки дашња шанса. Те три приче Лулета Исаковића, које гово ре о људским судбинама. суо ченим, увек на други начин и у друкчијим околностима, са смрћу, пружиле су главном јунаку, који је у филму. једна личност, широку скалу
• (Снимио: Никола Бибић)
доживљавања и глумачке трансформације. Слично је и са филмом „Непријатељ“ инспирисаним „Двојником“ Достојевског, у коме сам играо двоструку улогу. тачније, имао задатак да прикажем двојност човекове личности као друштвеног бића.
Али је овог лета поново до живео и своју интимну диле му:
Зашто је улога која је написана за њега (филм „Лажљивица“), у жоме игра јунака каквог је најчешће играо остала незапажена7 Или, зашто је филм „Непријатељ“, (за који му је поред улоге У филму „Три“ додељена „Злат на арена“) публика у Арени ставила на претпоследње место својих симпатија7
Значи. има нешто, што увек измиче и не зависи ни од уло женог труда, ни од званичних оцена, ни од најбољих на мера.
Глумац по чијем лику и ка рактеру сада пишу сценарија могао би да буде али није за довољан.
Глумац који у овом тренут ку снима два филма (комеди ју „Пре рата“ по Нушићу и једну копродукцију са Стјуартом Гренџером), а припрема се за трећи и четврти, не сум ња, али преиспитује самога себе:
Треба ли се определити за један жанр и да ли је то мо гуће у нашој малој продукци јиг
Прети ли опасност да досади публици. или се замерио онима који не воле ничији успех7 Хоће ли и он после „Златне арене“ (као многи други) пасти у потпуни или привремени заборав“ ..
Стварни изгледи за Бату Живојиновића су сасвим дру кчији.
А он је осим тога глумац који је био упорнији од случаја, стрпљивији од времена.
Од оних чији се таленат са периферије среће попео до ло
ворика. . Љерка Сабић
АРХИТЕКТУРА: ЈУЧЕ — ДАНАС — СУТРА Е
__АНКЕТА »БОРБЕ«: БЕОГРАД
| '
Зар само
подашак
У божње...
Иван Табановић, олинар
Свакако не без разлога — и као увек великим делом нашом кривицом — нашли смо се у незавидном положају да за велику већину путника — странаца, пословних људи м туриста овај наш древни град не значи данас много више од мало крупније оријентационе тачке на географској карти, податка у реду вожње, раскрснице и пролаза у мрежи меЂународних путева. Путници који се стицајем околности морају код нас зауставити чине то због неодложних обавеза и послова или у пролазу за друга места, не налалазећи код нас неке примамљиве разлоге за задржавање. Са таквим њиховим односом према нашем Београду не можемо се сложити и задовољити. Што се послова и пословних људи тиче увек су нам добродошли и ми ћемо их поздравити, Јер више него икада нама је пословност еада потребна, али она
. права, која ће коначно нашу привреду, културу и туристичке потребе и задовољства узајамно и нераздвојно повезати.
У новије време у недостатку једног јединственог и пер: спективног урбанистичког плана пропуштено је много да се “од тога нешто више постигне, У том погледу највише је потођен стари део Београда који је остао хаотичан, непривлачан и без мзразитог лика. Од дарова природе његове као огрлица блиставе две реке користе се данас само као нодени теретни друмови и ликвидатура градске чистоће, Оне не запљускују уређене кејове, паркове и шеталишта, Београђана већ свакојака складишта и запуштене страћаре. Калемегдану на чијим обронцима и бедемима се рађала, ломила и васкрсавала наша слобода и живот није се указало разумевање и дужно поштовање, Баш нигде другде него У његовом подножју под ногама Споменика победе нашло се једино место за утовар и истовар свакојаке кабасте робе уз пиштање локомотива и звекет теретних аутомобила, У том историјском али деформисаном амбијенту нашла се и кула Небојша као нема и изгубљена рушевина, деградирани подстанар теретног пристаништа и сусед зверињака, тамо где су некада на чврстим бедемима стајали чврсти људи.
Пре рата био је разрађен план за санирање и реконструк цију калемегданске тврђаве и његове околине. Тај се рад својски наставио после ослобођења, али изгледа као да се сустало. И зверињак је остао и рушевине су остале, али су подигнути нови и нови стадиони. =
Стижу туристи. Куда ће Они су у Београду м наравно на Калемегдану. Водичи причају о Турцима а наоколо изгажени травњаци и гомиле отпадака побацаних од обесних посетилаца, Туристи слушају, гледају, памте и бележе. чувари Калемегдана се жале, Немоћни су. И даље се троши, гази новац, људски труд и образ, А меродавне власти — а мора да их има — можда чекају да дочекају београдско туристичко чудо да се цвеће, стазе и дрвеће на Калемегдану, у нашим парковима и Кошутњаку у самоодбрани организује и сузбија варварске преступе обесних насилника, А оно побацано ђубре са стаза и травњака самоиницијативно да се врати у џепове, тфрбе и корпе шетача, да га после баце мало даље где има још мало места, можда ето у Кнез Михајловој улици, на Теразијама, по првим нашим трговима им ули дама.
Наше радознале путнике и туристе интересују наравно куће и фасаде ишаране и упрљане. А све те трагове некултуре наносе нашој заједници и угледу велике штете. Бласти као да не виде. Кућни савети су неми и немоћни. Отклањање те срамоте и ругла с улица нашег града по прорачуну архитеката коштало би стотине милиона. Али наравно за све оне као и за друге некултурне појаве у нашем граду биће проглашени као кривци нико други него наши просветни радници. Зашто не носе стално са собом крпе, метле, четке и лопате да отклоне ружне знаке пркоса и дрскости.
Не знам шта је разлог али знам податке о великом броју неписмености у Београду. Питамо се: да ли ће се тој неписмености и примитивизму и даље гледати кроз прсте и дозволити да са свим својим негативним странама потисне све наше добре намере и затрује нашу средину. Решавање тог питања припада баш оној свестраној и туристичкој пословности коју смо у почетку нашег разговора истакли.
Али у делокруг те пословности и активности спадају друге такозване „ситнице“ због којих као пословни људи м заједница губимо тешке милионе. Има размажених туриста који су уштедели доста новаца са жељом да их код нас потроше. Они не престају да питају у књигама жалби наших хотела, преноћишта, кампова и мотела; Шта је са личном хи гијеном и редом“ Шта је са санитарним уређајима, чистоћом, сусретљивошћу и љубазношћу У Италији на пример
Хе
! г | |
(ПАНТСКИ АКВАРЕЛА
Лето 1965. године. Врућина и уобичајена гужва стра них и домаћих туриста. Ни шта чудно за ово доба године. . |
Сплит има нечег чудно
привлачног у себи, нечег што узбуђује и натерује на размишљање, Тај лепи град. саздан од архитектуре која му је својим постојањем да ла посебну својственост. на лази се у грчу урбанистичко-архитектонске трансфор мације. _ Да ли се зато при помену Сплита. сви без разлике. се ћамо риве. узаних улица ме дитерана или св. Дује. луке У коју долазе велики бро дови. или ширине његовог проспекта са мора. Марјана и пунте Бене. или Диоклецијанових подрума. Мештро вићевог Гргура Нинског који поносно стоји на улазу Златних врата Прокуративе са кафе ВеПеуце типичног сплитског амбијента. или можда Шлаце са старим знањем већнице и уром. Пе оистила или...
Мното је тота сакупљено У овом граду па ипак Сплит губи свој коистални изглед. Људске рука неумитно ме-
“ ња његов познати лик. УРр-
|
банисти и архитекти занема рују његову специфичност и уништавају његову индивидуалност. стварајући амбијенте и објекте који се могу срести свуда. · Мали 1е број стваралаца успео да схвати јачину и вредност амбијента у којем гради и да волумене маса. форме и висине објеката прилагоди њему. Дуги низ година је Сплит одолевао овим налетима и успео да сачува јединствену панораму у којој су Марјан и св. Дује биле једине поенте. Сви смо тада мислили да зграда Команде морнарице. "подигнута пре више децени ја. стоји тамо као стална опомена будућим генерација ма како не треба градити. Али. ту смо се преварилт, притисак је био јачи и град није усцео ла одоли најезди која је почела да га угрожава. 1 Сплит има урбанистички
план по коме се годинама
изграђује и реконструише.
али и порел тога грешке су
велике и видне. На све стра не ничу солитери и објекти поред мора и У унутрашњости града са често неадекватним облицима и висина
КА
ма. на местима која нису висином одудара од целоувек погодна за њих јер не купног амбијента. одговарају својој намени. Стиче се утисак да је хоПре две године подигнут телом „Марјан“ извршен је хотел „Марјан“. велико продор солитера у град. Та здање модерно и комфорно. ко сеу Улици Првобораца А да ли је све у суштини ка Бачвицама гради адмитако Постављен на обали, нистративна . зграда-солинема своје море и своју пла тер. на месту које ни прожу за госте. Па шта онда сторно ни визуелно не одго тоеба да има један хотел на вара за такав објекат. Помору, за туристе који дола- ред тога. читави низови зе ради мора и сунца! Тако стамбених кула, подигнути је и даље Сплит остао без су на Шпинуту. Фирулама, хотела уз море. Онда се пи- и другим деловима новог тамо ла ли је ово градски Сплита. чији шиљци штрче или туристички хотел. Из- из некад мирне панораме и гледа ни једно ни друго. конкуришу св. Дуји, који је Пројектант је очигледно 0- доскора био једина поента и сетио овај недостатак ло-> симбол Сплита. . кације и изградио на тераси И тако још један град по првог спрата базен мини- лако губи свој лик. малних димензија који пред У — унутрашњости гета ставља потпун неуспех. стално се ради на новим от Међутим. не завршава се копавањима која ослобађасве на промвашају локације. |у зидине или отварају ноУ тежњи да својим објек- ве просторије Палате. Вртом доминира у панорами, шене су успешне реконстру аутор је заборавио сву вред кције са уклапањем новог ност и лепоту простора ити у старо. Има заиста добрих ме још више потенцира већ решења. која треба поздрастворену грешку. Уместо да вити и одати пуно призна тражењем друге форме (хо ње њиховим ствараоцима. ризонталних линија) очува Али и ту изгледа почиње транспарентност залеђа. гру по мало да се губи оријента бо је нарушава поставком ција. Тако јеове године на куле која волуменом масе и Перистилу, дочекала тури-
Недеља, 19. септембар 19 “ОДА. 3
ПРЕД СУДОМ БЕОГРАЂАНА
с
(Илустрација Ивана Табаковића) |
већ годинама је у сталној благотворној акцији једна спе. цијално обучена туристичка полиција чије посете и казне добро памте сви хотели, кампови, ресторани, биоскопи и же'лезничке станице. Она се брине и ва пристојност и љубаз- | "ност коју, су пословни Италијани већ добро уновчили. Али. у Италију хрле туристи — па и наши — име само због хотела,“ кампова, љубазности и лепих предела, већ и због потребе и духовног освежења и опоравка после годишњег напорног рада. Духовно стваралаштво код њих, као и код осталих кул турних и напредних земаља никада се. није нашло у руб.“ рици нерентабилности; Они су вековима чували, спасавали, по штовали резултате свога духовног и уметничког стваралаштва, иначе данас не би било ни Венеције, Рима, Напуља, Фиренце — и ако хоћемо даље — Париза, Прага, Амстердама им других мека и метропола науке и уметности. Фежак а, Само са ћевапчићима, ражњићима, увозним забавним мелодијама не могу се освојити срца и ум, па ни новац наших“ путника, У том погледу нам још много недостаје. Путник туриста који би се одлучио да се код нас мало задржи же лео би да упозна град и народ у коме се налази, Али лепа његова намера је неостварљива. Наш Етнографски“ к Градски музеј и наша Народна библиотека већ деценијама узалуд чекају да се иселе из неподнесних зграда и данду: ка, да би показали свету скривено духовно благо и стара лаштво наших народа. Ризница нашег средњевековног сли, карства, Галерија фресака, нема довољно места за своје експонате, Уметнички павиљон намењен ликовним манифестацијама запуштен је и прокишњава. Продајна галерија. гра- _ да Београда на Косанчићевом венцу смештена је у подруму где тавори неприступачна, Музеј примењених уметности узалуд чека подеснију зграду. А исто тако нема места за сталну збирку дела наших повремених народних уметника — сликара и вајара за које данас у свету влада изузетно интересовање. ' „Свакако је важно питање хоће ли Београд остати по стра
ни у светским збивањима на пољу ликовних уметности. Љу-
бљана се већ изборила и афирмисала широм света као ва-
"жан центар савремене графике, а Загреб је на добром путу да то ускоро буде у покрету „Нове тенденције“. Исто тако ни Ријека не седи скрштених руку, ни Сплит ни Дубровник, Београд је мртав град, кажу путници. Треба сада да се за-
питамо да ли својим последњим ћутањем то оправдати и срљати даље по стрмини културне декаденције. Уверен сам да
одлучним мерама — па и административним не може да се
постигне жељени циљ а то нам потврђује и свакодневна прак
са. Изопаченој и злоупотребљеној слободи и конформизму 5 нема оправдања. Ми хоћемо да се поносимо не само соше
јалном, већ,и културном револуцијом. Према заосталости
некултури и примитивизму наше меродавне власти не смеју
више бити болећиве.
То су основна питања и предуслов за наш општи разви“ так и развитак нашег туризма, које треба решити. Тада ће мо уз помоћ инвентивних људи уредити Калемегдан, изме“ нити наше тргове и улице м изградити достојна стецишта за културне манифестације, за одмор и разоноду. Али му: котрпно је васпитавање оних који одлучују. Изгледа као да наши људи не схватају да новац дат култури није ба“ чен ни изгубљен. Он се и те како враћа угледом у свету, а материјално вишеструко у туризму.
на крају желим још само да кажем да данас не можемо странцима пружити оно што немамо, а нећемо и не желимо да пружимо сурогате онога што они већ имају. Знамо да се културне тековине не стичу преко ноћи. Зато "треба што пре да се уреде и покажу свету све оне специфичне вредности које ми имамо и које су само наше. Тек онда можемо очекивати интересовање за нас и наш главни град.
Анкету води: Мило ГЛИГОРИЈЕВИЋ
- „/
Међутим, није само ајрхи тектура та која треба 1 да лик граду. Ту је и безро оних ситних елемената ил таља везаних за простор) коме се крећемо. Тако 1 сплитска рива. јединствен на нашем мору. претворев у паркинг-простор! Шетач су приморани да се провле че између аутомобила, а 98' који седе испред кафана | посластичарница на 0681 гледају у разне марке и > гистрације уместо у море.
_ Даље, од Перистила " простору код Сребрних 8р' та и целом улицом изван > дина, постављене су 763" за продају цвећа и сувеви ра. А какви су то сувенир“ Да ли треба дозволити х се баш сав неуко правље кич продаје у амбијенту »' соке уметничке вредност" којега са поносом показује! мо туристима читавог свете Какав контраст схватањ“ За то време стварни умете“ чки радови продају се <“ мо у једној јединој прода“ ници у Мармонтовој УЛ | Овде не треба ни спомињ““
ти нечистоћу по улицамг запуштене и неуређене с" бодне просторе и прилаз купалиштима (Јадран. 380" чан и др), која је ове 702 не очита и забрињава“
И тако. један лепи 25, град. чија архитектура = буђује сваког својим пре ством. губи своју својег ност. у прилог модерноћ, ! је није ни топло ни пр' 7 Оно не обавезује ла,г2 0
дође. Арх. Вера Ђук
“
Хотељ уМарјан“ у Сплиту сте нова стаклена зграда од више спратова која тешко одудара од целог амбијента и још више "смањује простор. Уклапање старих зидова У приземљу је добро урађено. па се онда постав ља питање да ли је требало ићи толико у висину.