Борба, 20. 09. 1979., стр. 11
СТРАНА
11.
20. СЕПТЕМБАР 1979. — БОРБА
Културе
ПРИЗНАЊА СТВАРАОЦИМА
| ћрлежа — песник сбиаг слођа слободе
Великом писцу јуче у Загребу свечано уручен Златни венац Стр
(Загреб, 19. септембра) Делегација Струшких вечери поезије у којој су били др Анте Поповски, председник ове традиционалне песничке манифестације, Јован Стрезов ски, директор смотре, Петре Бакевски, др Гане 'Тодоровски и Ристе Милески, пред'седник Скупштине општине - Струга, посетила је данас великог. југословенског писца Мирослава Крлежу у његовом дому на Гвозду и уручила му Златни венац Струшких вечегри који му је додељен на овогодишњој приредби.
Највише признање 18. Стру шких вечери поезије, Златни венац, како је истакнуто у саопштењу Савета ове манифестације, Мирославу Крлеожи је додељено као ствараоду чији рад и дело имају и" зузетно драгоцен значај за раз вој књижевности у нашој земљи, великом аутору који је доститао највише уметничке домете хрватске, југословенске и европске литературе. То признање се додељује Мирославу Крлежи и као једном од најзначајнијих песника и књижевника у с" хрватској и југословенској литератури 20. столећа — наглашено је у спо менутом саопштењу Савета Струшких вечери поезије.
Мирослав Крлежа је први “ југословенски песац који је добио Златни венац Струшких вечери пошто је овај фестивал постао међународног • карактера. Пре њега, награ_ да је припала Паблу Неру_ ди, Винстону Х. Одрију, Ежену Гилвику, Леополду Сенгору, Артуру Лундквисту, Фа„зилу Хисли Дагларџи и Ра-
__фаелу Албертију.
. вих песама
вечери поезије
–
~
х
4
ВЕЛИКАН ПИСАНЕ РЕЧИ: Мирослав Крлежа
==
Приликом вусрета са Мирославом Крлежом, представници Струшких вечери поезије уручили су великану наше писане речи и збирку његона хрватскосрпском и македонском језику, објављену у издању скопске „Мисле“. Стихове Мирослава Крлеже у овој збирци, превели су на македонски Гане Тодоровски и Ацо Шопав, док је избор саставио Гане Тодоровски.
Мирослав Крлежа је написао седам књига – поезије: „Пан“, „Хрватска рапсодија“, „Песме—1“, „Песме—2“, „Песме—3“, „Лирика“ и „Трећа симфонија“.
У оквиру ОВОТОдИШњЊИих Струшких вечери поезије на приредби под називом „Поетски портрет Мирослава Крлеже“ о стваралаштву великог писца говорио је књижевник. Оскар Давичо.
— Од младости визонар вре мена што се сад испуњују, 60-
рац за дане без заласка и ноћи без интерпункције, Крлежа је нашу и светску књижевност овог века обележио својим фундаменталним и познавањем свих слова слободе, као једине поетике достојне оних песника чије се карауле, субјективно класне налазе на граници објективног · безграничја... Комунист од октобра 1917, Крлежа се први на левици супротставио поданиковању песништва циљевима који нису његови, рекао је, поред осталот, том приликом, Оскар Давичо.
Према Давичовим речима,од тренутка кад се појавио с првим стиховима, Крлежа је поларисао људе на начин знан уметности, али и политички, тако да су разне власти, постеке и друге, покушавале да га удобре обзирима. Одбијајући било какво оспоменичење — нагласио је Давичо — Крле жа није прихватио ни ласкања ни похвале. Биле су излишне њему, организму језика, борцу за све људскости. Био је потребан овај предубоки револуционарни преврат вред ности и значења, да би он, а с њим и његова: Хрватска, примили награду као што то чине вечерас, прихватајући из руку Македоније у Југославији равноправности овај Златни венац, ту интернационалну награду: то најзначајније, нај летше и најчишће поетско одликовање. Поднето је овога пута Крлежи, подастрто песни ку једног новог аналитички треперавог и синкретистички чежњивог с" осећања живота као могуће нежности целе од нујности разумевања.
и. т.
"КЊИГА И ДРУШТВО
(Ниш, септембра) — Нишка „Гради"на“ својим програмима постаје све приделатности. са она већ
сутнија у нашој издавачкој
Израсла из'истоименог часопи осам година упорно и предано афирмише литерарно и научно стваралаштво зна · чајних аутора који живе и раде у овом врају Србије. И мада је ова компонен"та доминантна у њеним програмима, она није и једина. „Градина“ је широко отворена стваралаштву других наших средина као и значајним делима
књижевне и научне мисли.
— Током ових година дошло је до извесног побољшања нашег „материјалног момента“ а нарочито у последње време, каже Добривоје Јевтић, главни и одговорни уредник „Градине“. Међутим, све то још није довољно. Да бисмо остварили план потребно је много више. Илустроваћу то само једним примером. Фи нансијска средства нашег двогодишњег плана, који подразумева штампање књи га аутора значајних за развој књижевности и културе овог краја, треба да
Разговор са Добривојем Јевтићем, Е · на“ о програмском профилу ове радне организације и напорима које чини да писана
сутна у свим срединама
светске
ком плаву.
710.000 а ми смо за све то од СИЗ културе добили само 230.000, Ранијих – година објављивали смо обимом мање књи те па су та средства била довољна. Данас је наша делатност далеко шира. и без обзира на финансијске тешкоће ми ћемо је и даље проширивати. Да би наше књиге излазиле често умањујемо лич не дохотке и за 50 одсто. Па и сада су наши дохоци далеко нижи од оних у ос талим издавачким кућама.
Издавачка делатност „Градине“ није усмерена само ка тржишту, већ дубоко утиче на динамизирање свих облика куло туре у овој средини. Оваква оријентација присутна је у сваком њеном издавач-
— Отворени смо према свим облицима уметничког стваралаштва, каже Добривоје Јевтић. Има примера да су мнота новаторства у нишко позориште ушла управо преко наших издања. И ликовној уметности дајемо све више простора. Пре две године издали смо мапу цртежа
УТВРЂЕН ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „Слово ГОРЧИНА“
Вече шридесеш младих песника
Први дан смотре у Стоцу
посвећен стиховима Ксада
Мекулија, доајена поетске речи са Косова
(Столац, септембра) – Утврђен је програм _ дезете по реду културно-књижевне манифестације „Слово Горчи на“ која ће бити одржана 21. и 22. септембра у Стоцу. Првог дана, на познатој Инат-ћуприји биће одржано поетско вече посвећено Есаду Мекулију, _ доајену · поетске ријечи с Косова. Наступиће и 30 младих југословенских пјесника који су награђени за најбоље с збирке пјесама на конкурсу „Слова Горчина“. Аутор најбоље збирке добиће статуету „Горчин“.
Истог дана наступиће и мостарски Тезтар младих који ће извести рецитал поезије Мака Диздара. У Галерији „Бранко Шотра“ биће отворена изложба карикатура Адија Мулабеговића м излозжба ликовних радова сликара са Косова, а у Дому културе изложба марксистичко-политичке · литературе и културног наслијеђа БиХ. Том приликом биће говора и о новоиздатој књизи Вељка Влаховића.
Другог дана манифестације, на отвореној сцени Старог града ансамбл Народног позоришта из Сарајева извешће представу · „Омер паша Латас“.
Манифестацију прати и публикација „Слово Горчина“ која је ове године посвећена 60-тодишњици СЕЈ и 60-тодишњици формирања прве с партијске ћелије на Поплату код Столца. У друтом дијелу публикације, биће објављени текстови о кул турној баштини овог подруч-
ја. Б. ШАНТИЋ
главним и одговорним уредником нишке издавачке куће „Гради-
реч буде при-
о Ликовној колонији у Сићеву са репродукцијама репрезентативних радова насталих од њеног формирања до данас. Мо нографија ће изаћи до краја 1980. Иначе, у оквиру овог двогодишњег плана требало би да штампамо око четрдесетак књига међу којима и дела „Теорија и филозофија стваралаштва“ др Милоша Илића, „Дно и сјај илио неизрецивом у поезији Душана Матића“ Димитрија Тасића, „Драматика и дијалектика“ Јовице Аћина, „Сусрети“ Виде Марковић, „Пожари“ Маргарите Јурсенар, „Из губљена поезија и други текстови“ Пола' Валерија, „Тестамент“ Рајнера Марије Рилкеа, „Поезија и поетика Бранка Миљковића“ др Љубисава Станојевића,
„Марксизам и марксистичко образова-
ње“ др Глигорија Зајечарановића, „Ђул девојче“ — народне песме белопаланачког краја, „Македонске народне песме“, „Народне басне и бајања“, „Титов саборац Моша Пијаде“ „Зона Замфирова“ Стевана Сремца и „Коштана“ Борисава
Лозоа, слава“
Светозара и „Ивкова
; Станковића. ; и 2,400.000 динара, ауторски хоно- Тодора Стевановића, која је веома добро ова тог о0 троисеви штампања оцењена. Сада припремамо монографију С. ЈЕЛИЋ ЗИМАМА ИЗЛОЖБЕ
| Ралп
пџ мир у сабременом пољском
стојао је да овај сукоб искон-
СА 13. БИТЕФА
Великани прошлосши
„Ифигенија на Тауриди“ Ј. Б. фон Гетеа, у извођењу бечког Бургтеатра
Играти Гетеову „Ифигенију“ данас, представља, чак и за немачке прилике, смео подухват. Између овог Гетеовог тек ста и нашега времена испречиле су се једна или чак и две духовне традиције, из темеља су измењене или су битно с" релативизоване духовне претпоставке на којима је текст настао, што све Гетеову „Ифигенију“ чини најпре сведочанством ауторових интелек туалних преокупација и сазре вања, а потом и евентуалним подстицајем савременицима да изнова прочитају и рашчитају нова значења овог дела.
Истини за вољу, „Ифигенија“ није имала много позоришног успеха ни у време кад је настала, чак ни у вајмарском: позоришту којим је руководио Гете. Свом верном Екерману, Гете је поверио да тај слабашни успех „Ифигеније“ за коју је публика мислила да је досадна, долази отуда што „глумци нису увеж бани да учествују у таквим комадима, а публика није увежбана да их слуша“. Ни Гетеу није успело да за живота, промени народ, али су сеи глумци и публика у међувремену променили, а да се то није битно одразило на статус „Ифигеније“. Свесни свих ових околности, редитељ Адолф Дрезен. и његови сарадници, покушали су да активирају у „Ифигенији“ сва она значења која, додуше, у извор ном облику, имају друкчији смисао, али би данас, можда, могла да посведоче како се развој класичних идеала хуманитета увек темељио на сукобима цивилизације м варвар ства, наивне им сентименталне природе, како би рекао Шилер култура сировог и печеног, како би рекао Леви—Строс.
Редитељ Адолф Дрезен на-
боб: 96) отиа
ских снага природе које се сотеловљују у човеку протумачи не као класично питање, већ као свевремени дакле актуелни проблем: у његовој предста ви Ифигенија (Елизабет Орт) је жена која не заступа некакав програм, сачињен од узвишених идеја, већ створење које снажно осећање љубави води ка узвишеном циљу. Делујући по налозима срца, сестрин скога, или, још пре, женскога Ифигенија успева да оствари највиши идеал „мушкога“ разума — хармоничан спој дужности ми жеље, судбине и слободе, егзистенције и есенције.
Све ове, и још много лешше и дубље идеје које се „на напиру“ могу извести и доказати, било је знатно теже бранити и одбранити у живој материји позоришне представе, Отуда и Дрезенова представа, нема неопходну животност, нема онај унутрашњи ритам који је потребан да се декламација претвори у аутентичну исповест.
За једно ведико позориште није. најбоља препорука каду малој, петочланој, подели нема маркантније глумце од ових које смо видели у представи „Ифигеније на Тауриди“ Најбољи део представе је сценографија, али не и костими, Матијаса Краља, у којој је ду ховито изведен кип Дијане су герисао могућност једног друк чијег стила интерпретације.
Велики Бургтеатар играо је великог Гетеа, али не тако да бисмо без претходних знања могли да идентификујемо величину позоришта и писца. Ако ово гостовање није унапредило репертоар БИТЕФ-а треба се надати да ће продубити пријатељске везе Бургтеатра м Атељеа 212.
[С Сети И о]
ПРЕ ма"
и
ПИТАЊА ЗА СВА ВРЕМЕНА: Сцена из пред ставе „Ифигенија ма Тар
ПРАТЕЋЕ ПРИРЕДБЕ МЕДИТЕРАНСКИХ ИГАРА
Мало културе, мало забађе
ПРИШТИНА
Дбе
студије
ганизација „Јединство“ бележи значајње успехе у издевању књига ми студија из меогих научних грана, чији 'су аутори научни радници с Косова. Поред осталог, ове го дине светло дана угледале су две лингвистичке студије. Реч је • књизи проф. др Данила Барјактаревића „Говор Срба у Метохији“ и студији мр Милосава С. Вукићевића „Писани језик на Косову и у Метохији седамдесетих година 10. века.
Књига професора Барјактаре-
вића „Говор Срба у Метохији“, заједно са познатим монотрафијама истакнутих стручњажа „Ровер
Миливоја Павловића Средачке жупе
Стевановића „Раковички у
вор“
српекот језика у овом ретиону. Аутор је у оквиру метохијске зоне посебно обрадио појаве у говору српскот жтвља Призренске и Ораховазке жупе и' северне Метохије. ер јактаревић у посебном погдив љу разматра особине
српскот језика у рукоп књитама насталим на подручју од 13. до У м налази везу дазап јалекатског говора у 1! и оног у писаним д ма, дајући нова 006
неке језичке појаве у сре скохрватском језику. ки Студија Милосава С. Буки-
ћевића „Писани је сн сову м у Метохији седам; тих година 19. века“ живачку основу има, ски језик у званичн ватној "преписци и „Призренац“ који ском м ерпскохрвал зику излазио пре је; Проучавајући те сп у кићевић указује на драг сведочанства о говој лектолошким особинама, дитим архаичним облиц специфичностима које дирале ми у писана – та на српском језик које се и данас срећу ор Срба ·етартназа на
иег
Сон == паљена 2 2: с
иди“
улцињ
Пушујућа
бибапотшеска
(Улцињ, 19. септ
ацкођном сшфбаралаштшђу. _
АРА ИРИНА ИРИГ
(Сплит, 18. септембра) — Намерницима _ легијум музикум“, Ранка Цузи, пијанисткиња | ЈУ 6 предстарници ПИТА
(Београд, 19. септембра) — — у УИНИН у Сплит ових дана пружа доиста занимљив пре- из Сплита, Валтер Дешлпаљ и Ксенија Кос, | соју библиобус ша пун У београдском Музеју рево- За У ји сек културног стваралаштва свих наших на- "пијаниста Владимир Крпан лауреат овогоди- со БЕК па лутоо Ла а по, ве ко дана на под-
шњих Дубровачких игара. Вокални концерт Словенског октета из Љубљане и Камерног ор кестра РТВ Скопље употпуњују овај, нема сумње, репрезентативан музичко-сценски програм. Ништа мање занимљив није програм који по сплитским трговима и пољанама организују аматерске дружине. И њима су у госте приспе ли аматери из целе земље. Не треба занемарити чињеницу да у Сплиту делује више од 20 аматерских друштава са преко две хиљаде чланова.
рода и народности. Између тих националних презентација уз раме делују и презентирају своја дела сплитски уметници. Тако је, понеш то захваљујући Медитеранским играма, а понешто амбициозним сплитским ствараоцима, културни живот у Сплиту веома садржајан.
Пратећи програм Медитеранских игара прављен по већ опробаним принципима „мало култура, мало забава“ и „за сваког по нешто“, непун месец након „Сплитског љета“ извео је на улице и тргове позоришта, фолклорне ансамбле, песнике, сликаре... У тишини паркова оглашава се клавир, у Бродоградилишту се сусрећу хорови. Сплит је коначном обновом Хрватског народног казалишта знатно проширио своје културне потенцијале. Укратко,
"луције народа и народности Југославије, данас ће бити отворена изложба „Рат и мир у савременом пољском ликовном стваралаштву“. Изложбу су организовали Музеј историје радничког покрета из Познања и Историјски музеј Србије из Београда.
Аутор, магистар Марија Стројновска-Шћепанак, је изложбу тако конципирала да је кроз ликовна дела приказала страдања Пољака у другом, светском с"рату, као и читав
ручју Улциња где посјећују насеља, школе, установе и род не организације и на тај начин читаоцима омогућавају да једноставније дођу до «к: јер су просторије улцињске библиотеке оштећене од 36мљотреса. Библиотекари из Пи рота свакодневно нуде“ Улцињанима око 5.000 књига.
е,
Јн
Придодају ли се овим програмима веома занимљиви ликовни садржаји, књижевне манифестације и други облици културног, али
Припреме за
низ сцена из живота овог на- 5 6 ј > у
рода у миру. у Сплиту је веома живо и будно до „ситних и„забавног КРДОРРРУ ЈаСЕО ва, ВИДЕ намере орг „Стаери јине Бевенацека 276 а ће имац сати“. ганизатора. Ако им је основна намера била да ад 6
ти прилике да види око сто пе Већ смо у Дому бродоградилишта „Сплит“ направе пресек кроз стваралаштво свих наро- дан е"
да и народности у Југославији, а нема сумње да јесте, онда су у потпуности успели афирмишући при томе и сопствено стваралаштво и сопствени аматерски културни покрет, Не само да је „Медитеран у Сплиту“ за спортисте, већ је „Југославија у Сплиту“ за све.који прате ове манифестације Медитеранских игара, које покушавају да направе пресек, барем кроз малени део свеколикости културног деловања код нас.
десет од двеста двадесет експо ната, колико садржи ова изложба у пуном обиму. Изложба, која је у Београду организована У оквиру међународне културне сарадње између Пољске и Југославије већ је са великим успехом = приказана у многим тлавним Е градовима _ источноевропских = земаља. Б с. 3.
- РИМ
поздравили изврсни вокални концерт хора „Колегијум музикум“ из Београда, видели разиграни ансамбл народних песама и игара „Његош“ из Цетиња, те у фоајеу обновљеног Казалишта чули музицирање Сплитског гудачког квартета. У наредних неколико дана публици ће се представити балетски ансамбл сарајевског Народног позоришта и Опера Хрватског народног казалишта из Сплита. Видећемо изабране фолклорне групе „Коло“ из Београда и „Ругово“ из Пећи, Тамбурашки оркестар РТВ Нови Сад, Мушки пјевачки збор „Бродо-Сплита“. Концерте ће приредити „Ко-
(Вршац, 19, септембра) — Ово годишња традиционална турна манифестација „Сте јини дани“, одржаће се у шу од 9. до 18. октоб току ове приредбе, 0: казано пет позориш става, одржано не ложби и књиже» уз разговоре 'о ки театарским прилика
| ријино време. (Д. Т.)
3. ТАРЛЕ