Борба, 20. 09. 1979., стр. 10
Беотраџска хроника
о
СЕКЦИЈА ГК ССРН БЕОГРАДА ЗА КОМУНАДНЕ
ДЕЛАТНОСТИ
СЕКЦИЈА ГК ССРН ЗА ДАРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ |
БОРБА — 20. СЕПТЕМБАР 1979.
На реду штедња Припремају се нове мере на тржишту
течних горива
Ф У Београду ће се међу радним, организацијама ч. потрошачима, повести
акција. са упутствима како да
изолацијом зидова
2 255:
Организације удруженог ра да задужене за грејање треба грејне системе ла одржавају максимално исправним и функционалним и прилагођавају грејање спољној температури како би се што више штедела енергија. Међу потрошачима и радним оргзнизацијама с треба да се поведе акција са упутствима о ште дњи, посебно термоизолацијом. Многи београдски станови сада имају слабу спољну изолацију. Размишља се и о увођењу самодоприноса у 6београдским општинама За товезивање ма даљински систем грејања у центру града. што треба да се заврши до 1985. године. ћ
Ово су закључци јучерашње седнице Секције ГК ССРН Бе отрада за комуналне делатности на којој су разматране при преме грејних система за предстојећу зиму и снабдевеност
Коно спров
ПРЕОРИЈЕНТАЦИЈА НА ЧВРСТА ГОРИВА: Грејање на угаљ ће ове зиме бити, једно од нај-
сигурнијих
града огревним материјалом.
До краја недеље за грејање ће бити спремне све котларнице из надлежности Београдских електрана — рекао је јуче Драган Вражинић, директор Управе за енергетику Гра дског комитета за стамбено-ко муналне послове. На даљински систем грејања је пребачен ко тао у Крушевачкој улици, а до краја недеље биће и у Ули ци. Браће Ковача. Радови на котларницама у Шарпланинској и Улици Рифата Бурџеви ћа обавиће се до децембра, а за то време грађане ће грејати резервни котлови. .
Муке задаје 18 котларница У надлежности општинских заје днипа становања (шест у Старом граду, 9 у Палилули две на Савском венцу и једна на Звездари), а за девет (у Старом граду и Палилули) неизвесно је да ли ће ове зиме уотште прорадити. Проблем су и
се штеди енергија, посебно топлотном
даље 244 индивидуалне — котларнице од којих ни једна ни ове године неће прећи у надлежност Београдских електра на јер нема времена за њихову оправку. Код њих ће тешко моћи да се контролише колико се штеди гориво, али је срећна околност што ради на угаљ. Александар Ћорић, градски секретар за привреду, рекао је да ће угља бити довољно. У резерви има 20.000 тона, а од 59.000 колико граду недостаје до краја грејне сезоне 30.000 тона стиже из Пољске. Мазута је довољно (361.000 тона) а због мањка 60 хиљада тона лож-уља за домаћинства и 6.500 тона бутангаса (чему У великој мери кумују и несре ђени односи у радној организацији „Бутангас“) биће затражен увоз и једног и другог.
Д. ШВЕРКО
ести одлуку |
Донет је документ који предвиђа да о зеленим површинама воде рачуна комунални тчнстектори, комунални редари ч униформисани чувари. — Инстектора ч, чувара има колико ш пре доношења одлуке (мало), а редара — ни
Грађани Београда се често жале да су травњаци око њихових кућа неуређени. Недовољно их негују радници Београд“. Истина је, међутим, да их граЂани најчешће сами уништавају, стварају дивље стазе, кидају цвеће и гране. и
У Скупштини града су на иницијативу месних заједница и општива донели Одлуку о јавним зеленим површинама, која је објављена 30. априла ове године у Службеном листу Београда. Члан 22 предвиђа да у свим крајевима града о зеленим површинама брину комунални комунални редари и униформисани чувари.
Месеци су прошли, комуналних инспектера нема више него што је то.било „пре доношења одлуке, комуналних редара. нема уопште, а чувара је. мало. Чини се-да ће судбина и ове одлуке бити као и многих других: потпун заборав.
службама а кажу да је немогуће наћи довољан број инспектора који ће се бринути о зеленилу.
У инспекцијским
један
„Зеленила
инспектори,
општина
Уз то, они немају ни пара:да упосле толи-
ки број људи. Комунални редари су у општинама, месним заједницама па и граду потпуно нов појам. Ко њих треба да организује, плати и шта ће им бити посао тек се размишља.
Комуналних инспектора, редара и чувара нема, нити ће их скоро бити. За њих треба обезбедити прво средства, а како се комуналне радне организације стално налазе у тешком стању мало је вероватно да ће ускоро бити у стању да се придржавају Одлуке о јавним зеленим површинама.
Зато није на одмет да се што пре размотри недавно дата иницијатива у ССРН Београда да се организују пионирски одреди при школама и месним заједницама који ће бити задужени да на известан начин контролишу у свом крају града ко уништава зеленило, а да тако и сами уче о значају зеленила. прави практични час васпитања. би могле. одмах да почну
омладински и
То би био Школе са оснивањем
својих пионирских одреда, не чекајући да
н.сС.
се донесе — нека нова одлука...
190 ,
НИ о и отапа ———_________
Београђанима тредстоји још једно поскутљење, али после тога треба очекивати „миран“ перциод. — Промене ц ЗОИЛ „Дунав“
— Ова година је до сада била веома тешка за спровођење друштвеног договора о ценама. Испољен је низ них тенденција, цене многих производа и услуга су расле ван плана, што је изазвало не стабилност тржишта — рекао
је на јучерашњем састанку Секције Градске конференције ССРН за друштвено-економ ске односе и развој привреде Бошко Ђорђевић, директор Градске управе за цене. До оваквих промена, по његовом мишљењу, дошло је великим делом због поскупљења нафте и сировина на светском тржишту. Савезни и републички ор гани су већ предузели низ ме ра, а и друштвено-политичке заједнице су у оквиру своје надлежности исто поступиле.
Бошко Ђорђевић је обаве= стио Секцију ССРН Београда о мерама које се у складу са законским прописима предузи мају у Београду. Промене це на у наредном периоду ове го
негатив- |
дине вршиће се само у изузет ним ситуацијама. За промену мора да се тражи и сагласност надлежних органа републике и у оквиру расположивог про стора између реализованих и друштвених стопа раста цена.
Ипак, грејање ће поскупети 24 одсто већ од 1. октобра. Разматрајући све услове до којих је довело ово ново поскуп љење које грађани свакако не ће поздравити, Секција за друштвено-економске _'односе ће ипак предложити Градској конференцији ССРН Београда да прихвати захтев Београдских електрана за повећање цена.
Делегат ПКБ Живојин Протић је говорио о спорости мно
гих у граду када треба да до-
несу мере које ће помоћи радним колективима. Он је рекао да је на пример произвођачима млека веома тешко објасни ти зашто њихови прозиводи с обзиром на висок квалитет не могу да донесу одговарајуће личне дохотке. По његовом ми
шљењу ту треба тражити трај нија решења, и далеко брже реаговати него што је то случај до сада. %
Председник Секције Будимир Костић обавестио је делегате да се управо у ССРН Београда, Скупштини града и општинама доноси низ нових мера за стабилизацију тржишта, па ће вероватно проблеми произвођача млека,, меса и још неких производа бити убу дуће знатно ублажени.
Чланови Секције за друштве но-економске односе су на јучерашњем састанку разматра ли и тезе о самоуправном организовању ЗОИЛ „Дунав“. По свему судећи, у организацији ЗОИЛ „Дунав“ предстоји пра ва „реформа“. Чланови Секци је су посебно подржали 6будуће далеко веће повезивање ове осигуравајуће организације са корисницима њених услуга.
ДАЗАРЕВАЦ
Обележени 95. ГОДИшњица ослобођења
Отворена дечја установа са 250 места м почело регулмсање речице Лухавице. Сарадња са отлшитина= ма Доњи „Латац, и Вилцече рад“
Тридесетпетогодишњица 0ослобођења Лазаревца обележена је богатим програмом. Прек синоћ је у Лазаревцу отворена дечја установа за 250 малишана, а у Спомен-дому култу ре изложба посвећена историјату Комунистичке партије Ју гтославије. Одржана је и свечана академија којој су присуствовали, између осталих, представници збрапимљених о пштина 'Трбовља, Валандова, Вишеграда, Доњег Лапца, Кра тујевца и суседних општина.
Јуче је одржана свечана се-
| дница Сабора општине Лазаре
вац, којој су присуствовали пр воборци овог краја, делегати Скупштине Србије и Југославије, одбора 13. пролетерске бригаде и шумадијских бригада, као и јединица које настав љају њихову традицију. УРучене су септембарске плакете и дипломе, које су добиле три организације удруженог рада, месна заједница Дрен и шест заслужних грађана. Потписане су и повеље о сарадњи општине Лазаревац са општинама Доњи Лапац и Вишеград. У оквиру прославе почели су радови на регулацији речице Лукавице.
Са свечаности је упућен поз дравни телеграм другу Титу.
Т. ЛУКИЋ
ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
МНТЕНЗИВНА НЕГА САВЕ МА ДУНАВА
Да би се сачували Сава чи Дунав уграђује се све вилше тостројења за пречишћавање отпадних вода. — Доста немара им, нестручности у руковању опасним материјама
Изливање нафте и њених деривата у Саву, као и све већа загађеност Дунава и Саве, повод су да се представници
многих београдских радних организација позабаве овим питањима, Опасност да.
де може да се спречи, како се чуло на јучерашњем састанку у Градском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, једино трајном зајед ничком акцијом градова на овим рекама, општина, месних заједница и пре свега, радних организашија.
85 директних загађивача
Многе мере до сада су већ предузете. Према речима Надежде Крунић, секретара Гра дског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, организације удруженот рада „Рекорд“, „Минел“, „Тех ногас“, ИМР и „21. мај“ већ су потписале друштвени дотовор о регулисању Топчидер ске реке као једног од загађи вача Саве. Иселиће се и шећерана „Димитрије Туцовић“, из које се отпадне воде избацују у Саву. За уграђивање апарат за пречишћавање воде Саве банке ће одобравати кредите, а њихова куповина биће ослобођена царине.
Ово је незнатан део посла јер. како је рекао Ђуро Свор цан из Градског секретаријата за инспекцијске послове, Сави и Дунаву прети 85 дире ктних и око 300 индиректних загађивача само у Београду. Имајући у виду значај река за снабдевање водом главнот
МА5БОЈ 5ТВАМ
се заграде изворишта питке во-
града, овај податак је заиста забрињавајући. Систем рени бунара налази се на обалама, и тесно је везан за судбину реке, а оне су затроване и треба их интензивно лечити.
Скупа цена мазута у Сави
Радне организације и подручја на којима се непрестано развија привреда требало би да размотре све могућности за спречавање загађивања воде. Да се не би десило поновно изливање мазута када је Прадски водовод, према речима Ми ладина Димитријевића, за девет дана колико постројења за прераду речне воде нису радила изгубио око три милиона динара, а пустио у рад рени бунаре што је опет конштало око три и по милиона динара, неопходно је усмерити пажњу не само на садашње већ и на будуће загађиваче.
Сава би била далеко мање загађена кад би се, како се чуло, преместили резервоари ИНЕ у Остружници. Радниши ове радне организације, иначе то нису учинили ни након интервенције Градског водово да. Ово би се такође постигло и премештањем „Југопетрола“ са Чукарице.
Доста је немарности, заљкавости и нестручног руковања опасним материјама. Стота се у Сави налазе велике ко љичине "органских материја, гвожђа, нитрата и других ште тних супстанци.
Зато ће, како је наглашено, све радне организације да до несу конкретне планове за изградњу уређаја за пречишћавање воде и појачање инспек цијске службе. Превасходан је, ипак, заједнички, континуи Ран рад свих заинтересованих а, како је речено, материјалних средстава за то има до-
вољно. Б. ПОПОВИЋ
ПАЛИЛУЛА
Све дужа боловања због професионалних болести
У првој половини, ове године та боловања су готово двоструко дужа него 1977. — Кокви су радни услови ч заштита на раду,
Да се и у радним организацијама са подручја општине Палилула „болује“ и одсуствује са посла више него ранијих година показује и анали-. за Коју је недавно обавила Комисија за животне и радне услове , штинског већа синдиката. Мада је на · посматрања феномена боловања прерано извлачити коначне закључке, први утисак је да се сада нешто ређе, дуже одсуствује. значи да су боловања дужа од 30 да-
основу полутодишњег
зато знатно
на у порасту.
Привремена неспособност за због болести, повреде, професионалпородице, изолације и вршења улоге пратиоца,
ног обољења, неге члана
"Опе
али То
30 дана. зузимајући
УК
у последњих неколико година у општини Палилула је у сталном расту у готово свим радним организацијама и заједницама. Прва половина ове године није то демантовала. 4 У последње три године, рачунајући и шест месеци ове, забрињава изразити пораст боловања преко 30 дана. У првој половини забележено је 80 одсто боловања до
Анализа је даље показала да, итрудноћу и породиљско одсуство, највеће просечно имају боловања услед професионалног обољења. У 1977. години просечно трајање износило је 43,5 дана, у · прошлој 64, а у првој половини ове
мерени овим подацима
теристичног
1979. године
штине,
трајање
79. Значи ли ово да се мало учинило за побољшање услова рада у колективима на подручју Или је, можда, заштита на раду на нивоу који је далеко иза оног каракза високоразвијене И модернизоване привреде;
Ови подаци дају за право да постави још много питања и у вези амбијента у којем живе и раде запослени у радним организацијама оп-
Из анализе се види да расту материјална средства која терете радне организације због боловања до 30. дана. Радне организације општине Палилула исплатиле су 1977. године на то име 52.959.019 динара, у прошло;
ове општине,
се
је то изнело 107.719.804, а у првој половини ове већ 47.840.164.
Колике штете трпе радне организације најбоље говори податак о броју изгубљених радних дана. За протеклих шест месеци 703.996 радних дана — због привремене спречености за рад (како стоји у материјалу Комисије).
У Општинском Палилуле ће ову тему имати на дневном реду у више наврата. Сви су изгледи — ако је судити према усвојепом програму мера за смањење ороја боловања — да се на пуким констатацијама о сталном порасту боловња неће стати.
"изгубљено је
већу синдиката
М. КАЛЕЗИЋ
Градоначелници из В. Британије у Скупштини Београда
Председник Скупштине Београда Живорад Ковачевић раз говарао је јуче са групом гра доначелника из Велике Британије који се као гости Сталне конференције градова нала зе у вишедмевној посети нашој земљи.
Том приликом Живорад Ковачевић обавестио је, између осталог, градоначелника Абер дина, Дандија и Ипсвича о де легатској пракси и скупштинском систему у цељиви. 4
види. СВЕ, ЧУЈЕ-СВЕ, ЗНА СВЕ
»УСПОРТ«
1
СТРАНА
10,
ВОДИЧ КРОЗ БЕОГРАД
пре стим тешио ПОЗОРИШТА
БИТЕФ НА ФИЛМСКОЈ НИ: (АТЕЉЕ 212)
29:00. — ТНЕ ВАГЉЕТ — Лондон: СУРОВИ ВРТ (пред става се игра у Н по. зоришту — Земун, важе Карте на којима пише ПРЕМИЈЕРА В
те: — 5СНАТБРТЕЉНАЦА _Диселдорф: КИКЛОП (Преде ва се игра у ДОМУ ПИОНИрА и_ ОМЛАДИНЕ ВОЖДОВАЋ Устаничка 125. важе карте 5 датумом 19. 1%Х) 2
11.00 — СУСРЕТ СА СТВАРА.
РРА.
ОЦИМА: Роберт Кули и ствара оти представе КИКЛОП, )
2000 — 5ОЈАТ ТНЕАТБЕ _ Њујорк: ПОСЛЕДЊА ЉУБАЋ
ЕНДИЈА ВОРХОЛА = се итра у бившој радњи на упу Маршала Толбухина и Коче Ка. петана, важе карте на која пите 20. 1Х ПРЕДПРЕМИЈЕРА)
МАЛО ПОЗОРИШТЕ тнобран за двоје
„Бошко БУХА“ — те приче "личе (гостовање у
љу) | БИОСКОПИ КОЗАРА — Не реди збот репоењ. рања. БЕОГРАД — 1,3, 5,7 — „Хвам
боту „данас је петак“ музичка комедија).
50 — к
ко
ЗВЕЗДА — 18, 1, 330, 6, 27 „Личне ствари“ (премијера до
маћег).
ЈАДРАН — 10, 1, 3,30, 6. 2 —
„Слободна жена“ лра
ма).
ОдЕОН — 1, 2, 4. 6, 8 — „Коквој (премијера америчкоћ — 2 „Истините приче“.
28. ОКТОБАР ЕТ — 1,1,3,57.%„Битка за Марет“ (италијански ратни).
28. ОКТОБАРП — 1, 12, 2,1. +. 5, — „Брус Ли, ми ти се дивим“ (хонконшки акциони).
СЛАВИЈА — 10, 2. 4, 6, 8 — „Бру Ли, ми ти се дивимо“ (хонкон. шки акциони).
ПАРТИЗАН — пп, 1,5,5,7#„Ката Мурат, ратник из Анадњ лије“ (турско-италијанскиј,
КОСМАЈ — 11, 2, 4, 6, 8 — „Би ка за Марет“ (италијански рани). ВОЖДОВАЦ — 4, 6,15, 8. — „Сле бодна жена“ (америчка лрама). АВАЛА — 4. 5, 8 — „Битка за М»
рет“ (италијански ратни).
ДРИНА — 4. 6,8 — „Личне стљ ри“ (премијера домаћет),
СЛАВИЦА — 4.6,8— „Личе ствари“ (премијера ломаћет,
ЗВЕЗДАРА — Не ради.
ШУМАДИЈА — Данас нема шрељ става.
РАКОВИЦА. — 5, игра смрти" приче“ (западнонемачкиј,
ЖЕЛЕЗНИК — Не рали.
РУ МЛАДЕНОВАЦ — 5,7 — Зијева јитра. смрти“ (хенхконтоки акциони).
ЛОМ СИНДИКАТА — До У. тема филмских представа — мала сала — 4.308. 56.309. 8.30 — „Крвава обала“ (амерички ратни).
ДО МОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА 5.355, 815 — „Шпијун који ние ј волео“ (амерички) — кафе кино — 7. 9 — „Друштвена итра“ (ломаћи). МУЗЕЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ кино ТЕКЕ — У 5.530 и 8 — а долар више“ (италијански ве> терн из 1966, режија: Серђо Ле оне, главне улоге: Кливт Исвуд. Ли Ван Клиф).
ДВОРАНА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА — У 4.30, 6.455 им 9 — Серија „Ма ла филмска енциклопедија редитељи“ — | „Уживај живот, Мери“ (режија: Норман 'Таурог, тлуМмпИ: Мери Луис, Дин Марти). Сутра: „Топови са Наваро. на“.
НУ „ВЕСЕЛИН МАСЛЕША“, Геневала Жданова 78, тел. — 642-0% (641-342) — Данас нема филмских представа. Сутра: „Шариски Луди коњ“,
ТОПЧИДЕРСКА ЗВЕЗДА, Васе Пелагића 54. тел. 650-433 — Би 1 часова — „Париски Луди коњ“ (Француски локументарни, главни глумци: Лова Мор м остале чланице ансамбла. Додатак филмске новости“ књига-улазнипа. РУ „ЂУРО САЛАЈ“ — 7 — „трчке смоквице“ (западнонемачка ко медија) — 21 — „Истините при“ че“ (западнонемачки).
АК „ВУК КАРАЏИЋ“ — 6,#%„Брус Ли, ми ти се дивимо“ (хонкошшки акциони — 2 „Пожељно је лобро водити љу' бав“ (италијанска комелија) мала сала — 7, 9 — „Един – слепи коњи“ (америчка драмт).
НУ „БОЖИДАР АЏИЈА“ — Не ра ли збот реновирања.
У новом БЕОГРАДУ
ЈУГОСЛАВИЈА — 4, 6,15, 590 уреда жетпа“ (америчка лре ма).
ФОНТАНА — 4, 6, 8 — „Кара МУ рат, ратник из Анадолије“ (ту ристичко-италијански авантури“ стички) -— 22 — „Мстините при“ ме“ (западнонемачки).
РУ НОВИ БЕОГРАД — 6,%„Трофеј“ (премијера ломаћет 22 — „уличарка“ (француска драма).
У ЗЕМУНУ
НЕНТРАЛ — 19. 4, 6.115. 890 „Слободна жена“ (америчка 10: ма).
ЈЕДИНСТВО — 4, 6, 8 — „Ноћ мел“ ности у јавној кући“ (премијера мађарског).
СЛОБОДА — 4,30, 6,30, 8,20 — „Бит ка за Марет“ (италијански Р4" ни).
Хитна помоћ "а. Војна хитна помоћ им! Њ СУП “ Војна полиција (и Ватрогасци РА ~ Београл 1038 ~ Земуп # Тачно време .' Буђење и обавештење РА" Лото масовни спортови и Појелиначни спортови 16 Бројеви третплатника “ Телефонске сметње “о Међумесни 1 Међунаролни 905 Пожтуамтоматски У фра “ елеграми РАИ ипенектија 5 пежеудни наротне олбрана пп Изеубљене ствари је Ралиод-такси 'ТС
Рапио-такси спруватимитић о"