Борба, 20. 09. 1979., стр. 9

СТРАНА о 20. СЕПТЕМБАР 1979. — БОРБА

ПОГЛЕДИ И МИШЉЕЊА

„ШАЦ

НИЈЕ КА,

ВАЊЕ“ СТРУЧЊАНА —

Ф Зое 0004 оаза нема никаквих планова о кадровским потребама, па отуда у овом послу има с Пија и“ такозване „шац“ методологије. — Основна организација удруженог. рада, радни ректно и кроз делегатски систем треба да буду носиоци планирања — субјекти до-

говарања и споразумевања.

Налазимо се непосредно пред израдом средњорочних и дугорочних планова за период 1980—1985. године и 1980—2000. го-

; У том погледу већ се врше истраживања, утврђују пројекције и друго. Због ости ове теме указао бих на нека питања везана за кадровски аспект проблема. Ово што ћу истаћи засновано је на расправама које смо имали поводом разматрања. Нацрта закона со кадровској еви денцији и анализа са којима располаже Завод за кадровске послове СР Србије тако да то на одређени начин има и материјалну основу.

Јошт један број организација у Републици нема уопште краткорочне и дугорочне планове о кадровским потребама, њиховом развоју м њиховом образовању.

Зато решења која се често предлажу резултат су: |

а) прагматистичког гледања;

6) формалистичког прилажења и

в) краткбдрочних визија — које су више субјективистичко гледање и схватање појединца, а мање објективно сагледавање проблематике из области кадровске политике.

Отуда и доста импровизација у планирању кадровских потреба и тзв. „шац“ методологије.

несклад _

Збот чега је то тако:

Теорија планирања у овако сложеним односима и у овој области није потпуно разрађена. Нису разрешена бројна методска и стручна питања о планирању кадрова. Због тога када се расправља о овој теми те расправе су више на нивоу доказивања о потреби планирања кадрова и истицања општих начела, него што се указује на права решења и уопштавање позитивних искустава праксе.

Несклад између потреба за кадровима у удруженом раду ми организација у области образовања који се врло често мстиче објашњава се или боље рећи оправдава непостојањем утврђених потреба у кадровима — па се такољи развој. образована

морао одвијати по законитостима које ни-

су у довољној мери представљале друштвено усмеравање, Иначе, нема сумње да наше друштво располаже данас значајним кадровским потенцијалом скоро свих профила и нивоа образовања, у чему велику заслугу имају организације м кадрови који раде у области образовања.

А планирање кадровских потреба треба да буде у складу са плановима друштвено-економског развоја у које треба да буду укључене све компоненте наптет самоуправног друштвено-економског развитка. „Планирање кадровских потреба, припремање и њихово оспособљавање за реализацију програма од основне организације удруженог рада до нивоа друштве-

ИСКУСТВА же

Ф Секције су окупиле велики број активиста, о оним питањима која људе највише интересу

|

НК

но-политичких заједница мора бити усклађено са садашњим перспективним потребама за кадровима одређених профила, развојним програмима, технолошким напретком, развојем друштвено-економских односа“, наглашава се у Конгресним документима Савеза комуниста.

Према томе ово нису техничка питања, изко у овој области има низ ограничења и тешкоћа. Сложеност процена захтева потребу ангажовања великог броја субјеката. Зато у складу са самоуправном децентрализацијом кадровских, планских и друтих функција У удруженом раду, неопходно је обезбедити систем сусретнот планирања који захтева висок степен координације и усклађивања између свих субјеката планирања.

потребе

У друштвено-политичким заједницама доношење планова о кадровским потребама не може бити механичко збрајање планова организација удруженог рада.

Додуше треба истаћи да мало имамо кадрова који се професионално баве пословима планирања кадровских потреба. Конституисање кадровских служби још није у једном броју организација обављено. А тамо где их има не баве се увек и овим пословима. А планирање кадрова је врло сложен процес, чак знатно сложенији од друтих области. На известан начин условно се може говорити о планирању у овој области на онај начин као што је то случај са другима. Литература о микро планирању у овој области је врло сиромашна, врло оскудна и непотпуна. па се отуда и кривице не могу бацати на удружени рад за проблеме који настају. Зато је ангажовање научних потенцијала за налажење адекватних метода у овом тренутку више него актуелно.

Пошто је за ову област посебно гктуелно континуирано планирање које све више постаје један од основних начина планирања, који у области кадровске политике треба да буде доминирајући, јер се промене у друштву одвијају стално то

је неопходно да се овим променама стално , врши прилагођавање. Зато је разрађен

систем итеформисања предуслов добрим програмима планирања кадровских по-

У планирању још се метају стари, прилази са новим покушајима који се траже, дају м налазе.

Научно-стручни рад који треба да буде подлога није јоп довољно развијен и разрађен. Отуда слабости и тешкоће.

Сусретно планирање није довољно развијено из више разлога:

а) због недовољне самоуправне комувикације, 6) радник као субјекат јот није постао носилац планирања у оном смислу

ЕВАЗИЂЕНА. „ЧИТАЛАЧНА“ РАСПРА.

ње“ у чланку о раду Отштинске организације ССРН у Мостару

У сталном тражењу пута који ће га приближити радном човјеку и грађанину и у пракси афирмисати као трибину на којој се испољавају различити самоуправни интереси, ССРН местарске општине је давно ухватио корак са стварношћу. Афирмацији његове друштвене улоге, нема сумње, у значајнијој мјери допринио је и секцијски начин рада. Општа је оцјена да су секције оправдале своје постојање и да су се доказале резултатима. Оне су окупиле велики број активиста, на њиховим састанцима разговара се много конкретније, животније и то о оним питањима која људе највише интересују и која намеће свакодневица.

ћитивност подстакнута расправом

аи

Свјежији и конкретнији утисци о оваквом ангажовању чули су се и на јучераштњој проширеној сједници Предсједништва Општинске конференције ССРН, на којој су се у центру пажње нашли задапи ове најмасовније организације У остваривању иницијативе друга Тита о колективном раду и одговорности. Оцијењено је да се у већини мостарских мјесних заједница на овом плану одвија органи“ зована активност подстакнута расправама које су организовале основне организације Савеза комуниста, омладине и бораца. Низ већ одржаних састанака, као и спектар примједби и сутестија (које су се чуле, недвосмислено указују да се разговори о овом материјалу воде паралелно са анализом стања и праксом сваке средине, Неопходно је, међутим — речено је ма овом скупу — поштовати усвојена „правила понашања“. Расправе које ових дана у значајној мјери дају тон веома разуђеном и богатом друштвено-политичком животу града, не смију бити ни читалачке

нити предавачке, већ у правом смислу разговори у којима ће свако моћи да каже шта би још требало доградити или разумљивије рећи у тексту документа, али и шта би ваљало мијењати у методу и садржају рада и — уопште ангажовању активиста у средини У којој живе и раде.

Доктор Милојка Надаџин, предсједник Општинске конференције ССРН, је оцијенила да је секцијски начин рада дожи-. вио снажну афирмацију: секције су доиста постале мјесто изражавања плурализма самоуправних интереса радних људи и грађана. Садашња искуства У њиховом раду показују да у приступу појединим питањима, начину њиховог разматрања и могућностима рјешавања има доста новога. Међутим, секцијски начин рада је још недовољно развијен у основним ћелијама — у мјесним конференцијама ССРН, друштвима и удружењима трађана и убудуће га треба стално јачати и обсгаћивати.

Друштва и удружењи грађана

=== _ооо——

Оцјењујући активност готово 130 друштава и удружења грађана, који у мостарској општини окупљају неколико десетина хиљада грађана. Влатко Шуњић је рекао да се у мостарским условима у пракси већ афирмисао процес њихове трансформације у вези са резолуцијама партијских и републичких конгреса. Међутим, и поред низа позитивних резултата, још су присутне неке појаве које отварају путеве приватизацији, лидерству, лажном друштвеном угледу манипулацијама друштвеним средствима. и кршењу кадровске политике. Зато ће једна од најважнијих задаћа Социјалистичког савеза бити да још брже и ефикасније дјелују у овој области, да обезбиједи делегатски

ррама развоја, програма образовања "дрова, кадровских потреба уопште, значи

, како се то у начелима Устава и Закона о удруженом раду залажемо.

А то значи да и подруштвљавање кадровске политике која је Уставом, конгресним документима, Законом о удруженом раду инаугурисана није заживела онако како то желимо.

Основна организација удруженогт рада, радни човек — директно и кроз делегатски систем треба да буду носиоци планирања — субјекти договарања и споразумевања. Међутим, још имамо доста формализованог рада на овим пословима који се због тога не реализују. Јер треба рећи да ако је неко понео одговорност код утврђивања програма као појединац и као колектив онда има и другачији однос и одговорност када треба те програме: да м реализује.

Дубоки смисао у вођењу кадровске политике и њена пуна демократизација предпостављају планирање, оспособљавање и образовање кадрова. Реч је о самоуправном планирању, а не о статистичком, формалном сабирању бројева иза кога не следе праве процене и објективне анализе кадрова који у одређеном периоду и конкретној организацији треба да носе друштвени развој.

Потенцијал

Наша заједница располаже данас са веома солидним кадровским потенцијалом. Зато потреба другачијег приступа планирању кадрова у новим друштвено-економским условима постаје неопходност. Планирање у овој области не сме да значи владање над човеком, већ његову активност у сопственом личном и друштвеном интересу. Планирање кадрова не може да буде планирање радне снаге већ планирање свестраног развоја појединаца и организација удруженог рада. Отуда актуелност става Десетог конгреса СК Југославије у коме се каже „радници у удруженом раду морају плански овладати и укупном репродукцијом кадрова као једном од најбитнијих и дугорочних компонената сопственог развоја“.

· Усклађивање. циљева развоја, -т> про-. ка-

мора бити научно и стручно фундирано, засновано на стручном раду. Демократски самоуправни основ споразумевања и договарања уз научно-стручно фундирање омогућује право и доследно реализовање програма и планова који се утврђују и одговорност у реализовању задатака се тиме јача.

Све ово истичемо због чињенице да треба сагледати слабости и налазити праве одговоре за планирање кадрова.

У средњорочном програму развоја морају се потражити решења за ову област која је стратешког значаја, како је то формулисано у контресним документима,

ин о Во

ћ

ма њиховим састанимма разговара се конкретно и животно ју м која намеће свакодневица — истиче „Ослобође-

принцип и убрза процес демократизације и децентрализације односа.

Звонко Буковац, предсједник Вијећа мјесних заједница Скупштине општине Мостар рекао је да је већ поодавно превазиђено вријеме када су се мјесне заједнице бавиле само комуналном проблематиком. Неопходно је, међутим, још брже стварати просторне и материјалне услове за њихов рад.

Љубо Гордић, секретар Општинског одбора СУБНОР-а, је истакао да материјал Предсједништва ЦК. СКБиХ пружа обиље конкретних и прихватљивих рјешења и да су борци у мјесним удружењима активно приступили разтоворима на ову тему.

Алија Цигић, замјеник секретара Општинског комитета СК је нагласио да је дошло вријеме да се у разговорима о рјешењима која нуди овај документ, анализира метод и садржај рада и властита улога институција политичког система.

— Ми у свакодневном раду доносимо веома значајне мобилизаторске закључке, али, понекад недовољно пратимо реализацију и провођење договореног. Веома је важно, такође, још више стварати услове за масовније укључивање чланова СК у акције мјесних заједница на подручјима гдје станују.

За Социјалистички савез мостарске општине предстојећи период је и те како значајан за даљу афирмацију његове друштвенце улоге у чему је у посљедње вријеме постигнут видан напредак. На сједници је договорено да се разговори о провођењу иницијативе друга Тита о колективном раду и одговорности у мјесним конференцијама, Социјалистичког савеза, друштвима и удружењима грађана и друтим друштвено-политичким организацијама и структурама мјесне заједнице одрже до краја овог мјесеца,

А. БЕХРАМ („Ослобођење“)

Траибита

Од директора ООУ Р-а

- до зајамченог

апичног дотошка

Испричаћу вам укратко сурову мстину младог дипломираног економисте чији је случај можда јединствен у аналима налцег самоуправљања са жељом да ну ово наше објективно јавно мњење суди уместо свих судова удруженог рада.

Главни јунак ове баладе све до 1. септембра 1978. годиме м.као је миран м срећан тородичем живот. Заборавио је у свом иди личном породичном животу да је као дете од своје друге до 19. године живео у туђој породици и по дечијим домовима, да је то завршетку средње економске школе на свој ризик отишао у Београд без икаквих материјалних средстава за живот и студије, а да је ипак им поред свих тешкоћа сте као диплону Економског факултета. Млади дипломирани економиста био је срећан изнад свега, јер имао је свој посао, ускоро се оженио ц засновао трочлану породињу. Међутим, од 1. септембра прошле године снови младог дипломираног економисте почели су да се руше као куља од карата. Из СОУР ХИ „Зорка“ Шабац где је радио као референт конкурисао је за посло ве ц задатке директора ООУР „Економска пропаганда“ у РНИРО „Глас Подриња“ Ша бац и поред још два кандидата на конкур су између економисте м ВКВ радника трговца био је примљен за директора ове ООУР. Од тог дана почиње ова тужна исповест овог младог дипломираног економисте. Већ на самом почетку открио је доста деформација у пословању ове радио, новињ ско-издавачке радне организације (незаконита регистрација ООУР „Економска тропа ганда“ која се 1. 1 1978. године издвојила из РЗ 3С, а тек 1. ХГ исте године регистровала као ООУР од 14 радника без регуљисаних међуканалских односа између ООУР-а, незаконито обављање графичких тослова за које није регистрована код Окружног привредног суда у Ваљеву, незаконита трговинска тосредничка делатност у тословању са значкама ц тривесцима итд. штд). Поред ових деформација, млади дитломирани економиста открио је и све слабости целокупног система расподеле средстава за личне дожотке који није полазио од доходовног принцита привређивања, 09носно од стицања дохотка, па тек онда од расподеле тако стеченог дохотка трема до говореним пропорцијама за расподелу на фондове ц личну т заједничку потрошњи. Једноставно, овде се годинама систем растоделе личних доходака заснивао на исплату стартнихг личних дожодака увећаних до 40 одсто варијабилног дохотка, а — код референата тропагандиста у ООУР „Екопомска пропаганда“ систем расподеле се заснивао на систему троцената од економско-пропагандних тослова што одговара до некле њаграђивању трговачких — путника, али с том разликом што је ова група комерцијалиста остваривала високе личне до жотке независно од пословања ц резултата рада ове ООУР, јер просечни лични дожоци џ 1978. години за ове раднике износе од 8.780 — 13.350 динара мада њихове стартне основе износе око 4.500 динара. Пошто се суочио са свим овим проблемима _ покушао је да као нови директор ООУР-а „преко ноћи“ то кратком поступку измени

из корена овакву ситуацију прво у својој основној организацији та онда и у — целој радној организацији чији је оснивач _ СО Шабац и ОК ССРН Шабац. Међутим, м торед свих упозорења о слабостима у овом радном колективу, нико од друштвено-толитичких организација, та ни друштвени травобранилац, самоуправљања у Шатцу на су жтељи да помогну овом младом и амбиццозном директору ООУР-а у _ решавању ових проблема, јер су сви знали шта се до гађа у „Гласу Подриња“ па итак су све ово тољерисали са намером да ње дођу у ситуацију да се бриту о даљој судбини овог колектива од отштедруштвеног значаја.

Пошто је изостала акција и интервенци ја најсвеснијих друштвено-толитичких сна. га у Шатљшу, онда је директору __РНИРО „Гласа Подриња“ Петру Николићу и групи ци референата тпропагандиста било омогућено да већ 27. П 1979. смене са послова и задатака директора ООУР-а овог младог м амбициозног дипломираног економисту и да га против своје воље разместе на послове м задатке референта – пропагандисте. Тако је овај нам: главни јунак доживео да. ради на пословима и задацима на којима раде заједно радници са тет степена ствар них квалификација, почев од ниже стручме спреме до факултета, а на којима једино он испуњава услове ва обављање ових послова у погледу школске спреме, док је за в.д. директора ООУР-а изабрањ ВКВ-радник-тртовам. . Међутим, да ствар буде трагикомична, а по њега веома сурова, изнећу чињеницу да овај дипломирани економиста тосле смењивања са послова и задатака _— директора ООУР-а сваког месеца прима само зајем= чени лични доходак у оквиру радиодифузне групације а што износи 3.752,00 динара. С друге стране, ти исти референти прота гандисти зарађују месечно и треко 10.000 динара тако да имамо ситуамију да је овом дипломираном економисти са шест година радног искуства тотребно да ради четири месеца да би зарадио колико само један од ових референата. – протагандиста понекад заради за само један жесец, т поред — тога што је ова ООУР све до шестомесечног те риода пословала са губицима, када је оства рила само 22.000,00 динара у фондове.

Истпричао сам вам ову тужну исповест

не зато што је то личиа драма аутора овиљ редова, већ зато да вас подсетим да ц у савременом социјалистичком друштву као

што је налце, увек ће се наћи по неки Петар Николић, или нека групима, радника који могу уз помоћ власти и монопола _ да девалвирају све животне м радне. успехе истинских бораца за ово паше социјалисти“ чко друштво.

Убеђен сам да ће писац ових редова иза ћи из ове кризе која га је недужног задесила, али ће ожиљци “ траума коју је пре живљавао скоро цељу годину остати још дуго ц дуго у његовом животу, зато што је можда исувтиаце схватио идеално свој но ви положај директора, на који је био изабран, а смењен и незаконито деградиран.

Миодраг Мићић, дипл. ек. Ул. Д. Остојића 4 лек. 4264 СО Шабац