Борба, 20. 09. 1979., стр. 14
, ,
у
Ју
брана и заштита
ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈА РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ | СТАРЕШИНА |
ОРО ОДАКНОВАНИХ
Ф За резултате у обуци младих, јачању система општенародне одбране, сарадњу са јединицама ЈНА пч друштвено-политички рад "друг Тито одликовао тридесеторо резервних војних старешина, из
"| ТРИДЕСЕТ
прњаворске отлитине
5 Недавно је Фуад Клокић, председник Општинске конференције Савеза резервних војних старешина Прњавора рекао да готово нема друштвено-политичке и друштвене организације у којој активно не раде и резервне војне старешине у овој
многонационалној општини, која је позната као „мала Европа“, у Босни и Херцеговини
од хиљаду) посебно доприносе обуци школске и ваншколске омладине из одбране и зашттите, неговању и развијању револуционарних традиција НОР и револуције, организовању маршева и похода трагом партизанских јединица и бораца, чули смо од Вјекослава Блажевића, секретара Отишттинске конференције.
За јачање општенародне одбране и дру-
НАЈДРАЖА ПРИЗНАЊА: Одликованц резервиста,
Плакету Скутиштине општине Прњавора, Захвалницу Републичког штаба територијаљне одбране Босне и Херцеговине, те многа друга признања. Многи су одликовани и похваљени за изванредну активност у реализацији концепције општенародне одбране и друштвене самозаштите.
За постигнуте резултате у обуци, јачању система општенародне одбране, сарадњи са јединицама ЈНА и лруштвено-политичком раду, друг Тито је недавно одликовао тридесетак резервних војних старешина Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом заслуге за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним зрацима, Орденом рада са црвеном звездом и Медаљом за војне заслута.
Висока признања уручио је Ђорђе Стегић, доледавно председник Општинске тон-
ЗАВРШЕНА ПОЛИТИЧКА _ ШКОЛА
Недавно је у јединици Живка Матића завршена по-
литичка школа „Борбе“ „Тито - Партија - Револуција“ коју су похађали сви омладинци и чланови Савеза комуниста. На предавањима војници су упознали револуционарни пут друга Тита, стварање и развој КИЈ и СКОЈ, најзначајније догађајае из НОБ, развитак самоуправних социјалистичких односа и борбу за независност земље. На завршном испиту полазници школе имали су веома добре резултате. Међу најбољима су били војници Нитај Гани, Павле Христовски, браћа Мирослав и Томислав Чу-
дина, Анте Вулетић, Мијо Коропатнићки и Стево Пантелић. Старешина Живко Матић је полазницима школе, на пригодној свечаности, уручио дипломе нагласивши да је постигнут резултат доказ ин-
'"тензивног рада младих у го-
дини 60. годишњице Партије,
ској и револуционарних синдиката. Велики одзив полазника
школе резултат је пре свега делавоња основних организација Савеза комуниста и ССО.
. п. и.
ЦИВИЛНА ЗАШТИТА У БЕЧЕЈУ
НА ОБУЦИ — СВИ
Ф На вежбама тосебно заљагање токазаље су јединице прве _ медицинске – помоћ жесних – заједница = „уУулљеево“ им „Петрово Село“
штвене самозаштите општинска организација добила је бројна признања, међу ко-
јима
плакету СРВС Јутославије,
литички радник.
РЕЗЕРВИСТИ КОСОВА О ИНФОРМИСАЊУ
Ф На проширеној седници Комисије за мнформативну и, издавачку делатност и Уређивачког одбора љиста Покрајинске кохференитје резервних војних старешина Косова нагљашено како јози потпуни
је треба обавештавати, чланове
— Информативна и издавачка делатност заостаје за укупно оствареним ·резултати-
ма у раду како основних,
сагледавању досадашњег рада у информисања. Остварени резултати
гатом активношћу чланова,
Саветовању 0 оспособљавању
и Југославији. Прњаворски резервисти (а има их више
места у листу „Наш глас“.
Нагласивши да информисање није само · питање одговарајуће комисије, него Конфе Никола Петровић, потпредседник Покрајинске кон
· ренције и њеног. Председништва,
ференције је рекао:
М
= „Наш глас“ се мора више привићи
месних м општинских организација, тако и Покрајинске конференције и.њених тела. То је био повод за ову расправу и критички приступ : области
нису мали, али су у раскораку са живом и 6оорганизација, органа и тела Савеза у Покрајини — рекао је Тафиљ Хоџа, председник Савеза резерв них војних старешина Косова на прошире ној седници Комисије за ипформативну и издавачку делатност. У току су завршне припреме за спровођење иницијативе друга Тита о колективном раду, руковођењу и одговорности. Предстоје избори у основним и месним организацијама. Одмакли су послови припремања предлога за додељивање јавних признања Покрајинске конференције организацијама, органима и појединцима за изузетан допринос и остварене резултате у раду. Ту је, даље, суделовање на резервних војних старешина, сусрети резервиста. Народне технике и Савеза извиђача Покрајине на Црнољеву. За то треба да се нађе
ме и квалификовано.
тивност организације.
зервних војних старешина Косова
ција. У дискусији су учествовали:
Гојко Мирчић и Мурат Курсани.
У ПОСЕТИ ГРАНИЧАРИМА |
Брижни о еваком педљу
__ Караула „Свобода“ је тик уза саму границу. Увучена је у шуму и окружена бујним зеленилом и: цвећем. Додирује узани пут покривен туцаником. – Доле тргори мала, бистра и хитра планинска речица. Круг је ограђен и брижљиво
уређен. Све је на свом месту. Ред влада ·
на сваком кораку. У спаваоници, кухињи, војничком клубу свуда.
_-На зиду, у војничком клубу, портрет друга Тита. Зидне новине. са одабраним фотосима, легендама и текстовима. На њима исписане речи: „Границе чува цео народ“, „Ништа нам није тешко“, „Ништа нас не може изненадити“, „На стражи домовине“... На другом зи ду фото — излог: разгледнице из Имот ског, Ниша, Загреба, Београда, Прњавора, Бијељине и других места. На свакој поздрав друговима — граничарима.
Специфична, задат
Богомир Марић, један од старешина „у караули је млад, проницљив и енертичан граничар. Овде је више од годину дана. Обишао је сваки педаљ на свом сектору. Упознао грађане из приграничних села и заселака. · Заволели су га као најрођенијег. Пре доласка на
границу био. је председник Општинске конференције ·_ Савеза социјалистичке
' омладине у Ражњу. Квалификовани је
радник ливарске струке.
— Граница ми никада на ум нијс ла. Приликом регрутовања одређен сам у граничне јединице. Обрадовао сам се, јер је то частан и одговоран задатак, Ме ђутим, упућен сам у школу резервних војних старешина. После изласка из ЈНА наишао сам на конкурс, јавио се и — постао граничар. Давнашња жеља ми се испунила — каже Богомир. ј
Граница на сектору карауле „Свобода“ вијуга брежуљцима, „сече“ шуму и пропланке, привија се уз пут и киломе трима и „лелуја“ на матици бистре и брзе планинске речице.
У војничком Клубу
После патроле и осталих _ задатака, траничари из карауле „Свобода“, необи чне и мале куће која им веома много значи, часове слободног времена најрадије проводе у клубу. Имају радио . и грамофон, приручну. библиоте ку, дневне листове, часописе, шах.. У клубу смо упознали војнике Петра Маскосу, Стипана Сримца, Уса Капића, Крста Пешића...
феревције СРБС и активан друштвено-по-
Мм. МУТИЋ
садашњим потребама организације м захте ва чланова да буду обавештавани на вре-
Права тема у правом тренутку, критички приступ уз уважавање оствареног, самокритички однос према пропуштеном јес те пргви договор за акцију. Информативна делатност треба да одражава укупну ак
Комисија за информативну и издавачку делатност сачиниће информацију „Искуства у начину информисања у Савезу реса посебним освртом на улогу делегата у томе“.
Уређивачки одбор издаће нови број бил тена „Нашг глас“ у којем ће осим задатака који су поменути, бити и прилози о учешћу резервиста Косова на Деветом традиционалном сусрету РВСЈ у Штипу; Осмом традиционалном сусрету РВС, бораца и омладине на Власини; неким искуствима активности за оспособљавање школске м ватиколске омладине за отиптенародну одбрану и друштвену самозаштиту; активности да се припреми, организује и изведе обука и вежбе јединица цивилне заштите у месним заједницама, искуствима из рада основних, месних и општинских организа-
Михаило
Стојаковић, Зећир Мурати, Станислав Милановић, Рамиз Буњаку, Нићифор Ничић,
Ивап КУШНИР
У Бечеју се за све становништво које није обухваћено јединицама опште намене и специјализованим јединицама цивилне запттите, редовно организује обука. Основну обуку прошли су житељи свих месних заједница Бечеја. У току је допукска обука у пружању прве медицинске помоћи и ра диолошко-биолоштко-хемијске запттите.
— Припадници јединица зна ња нроверавају на вежбама које изводе заједно са јединицама територијалне одбране каже Драгиша Протић, начелник Одељења народне одбране Бечеја. — Обука и вежбе утла вном се изводе када нема пољопривредних радова, јер се већина становништва бави земљорадњом.
На вежбама посебно залагање показала је јединица гррве медицинске помоћи Месне заједнице „Милешево“, као и Месне заједнице „Петрово Се ло“. Јединица за противпожар ну заштиту „ФАДИБ“ из Бе чеја је на отштинском такмитчењу са три екипе и заузела шрво, друго и четврто место.
Прошле године Одељење на родне одбране Општине и Раднички универзитет у Бечеју ортанизовали су и обуку за руковаоце одбрамбених с припрема из месних заједница, организација удруженот рада и установа.
Бечејке су укључене у штабове и јединице цивилне заштите. Њихова ангажованост је примерна, а то најбоље потврђује и низ елучајева када су мајке које имају малу децу (оне законом нису обавезне да учествују на вежбама) долазиле на обуку не желећи да напусте своје место у јединици. Бројни су примери и да мушкарци старији од 60 година и даље желе да активно учествују у припремама цивил не зашттите. с. п
о
Кажу да је Винко Мамић носилац значке „Примеран војник“, док су Ми ленко Ђукић и Бранко Новачан добили наградно одсуство. У Савез комуниста примљени су, осим Ђукића и Мамића, и Драгутин Крањец и Исмаил Мартинаи. — Примеран је рад организације Савеза комуниста и омладинске. На нашим састанцима бавимо се свим питањима и заједнички договарамо о свему. Састан ци војничког колектива су такође садржајни — кажу Масникоса, Сримац, Капић и Пешић. '
— Даноноћно обављамо своје задатке. Догоди се, међутим, и непредвиђено. Не давно је дошао код нас _ земљорад: Крум Спасов. Тражио је да му помогнемо. Његова жена Мица пала је са дрве та и повредила се. До њихове куће мо же се доћи само пешице. На носилима смо пренели повређену жену до лекара а он је хитно упутио у болницу. На сличан начин граничари су спасили жи вот Петру Младенову, док смо нашем су седу Рашку Алексову недавно уру" поклон за помоћ коју је указао граничарима — каже Богомир Марић.
Б. ВЕЉКОВИЋ
РА у |-> |
__ОМЛАД
1
Тито:
БОРБА — 20. СЕПТЕМБАР 1978.
ИНСКА ПОЛИТИЧКА. ШКОЛА „БОРБЕ „ДУШАН. ПЕТРОВИЋ ШАНЕ"“
ИНФОРМИСАЊЕ У ДЕЛЕГАТСКОМ СИСТЕМУ
СТРАНА
Ма,
Прошив злоубошребе шшамџе у аншисамоуправне сврхе
Е! Средствима информисања морају бити доступни сви извори поузданих информација, јер су она важан део нашег друштвено-политичког суб
тема
Као што сам већ рекао, развој социјалистичког самоуправљања и потребе радних људи и грађана захтевају да омши о свему буду благовремено и свестрано обавијештени. То је једно од њихових битних. самоуправних права. У том погледу веома велика и
. одговорна улога припада сред-
ствима информисања. Она су оруђе у рукама нашег радног
" човјека и грађанина у његовој
борби за даљи свестрани развој друштва. Разумије се, сред ствима информисања _ морају бити доступни сви извори поу зданих информација. Као такква, она чине важан дио нашег друштвено-политичког система.
То подразумијева да средства информисања, у оствари вању своје улоге, буду самосталан и одговоран друштвено-политички чинилац соција листичкот самоуправног развоја. Њихова самосталност и одговорност претпостављају сталну стваралачку и критичку акцију субјективних сната у њима и у друштву уопће.
Данас с" имамо развијен систем информисања у свим републикама и покрајинама, са дневним и недељним листовима, радијом и телевизијом на језицима свих народа и народности. Заједно са штампом и радијом у опћинама и организацијама с" удруженот рада, то представља снажан и веома утицајан субјект самоуправне, друштвене и политичке акције. То је велика тековина коју морамо даље развијати. Тим прије се мора посвећивати велика брига стручном и идејно-политичком _ образовању новинарских кадрова који ће знати да се боре за социјалистичке, самоуправне односе.
Савез комуниста, посебно ор ганизације и комунисти у новинским и радио-телевизијским кућама морају се одупирати монополистичким тенденцијама и свим покушајима злоупотребе штампе, ралија и телевизије у антисамоуправне сврхе.
__БИСТЕНУ СОЦИЈАЛИСТИЧКО
САНОуПРЛВНО ДЕМОКРАТИЈИ
Ми стално наглашавамо одговорну улоту Социјалистич. ког савеза у разматрању пре блематике и рјешавању свих питања информисања. у ме ја видим пут даљет подру штвљавања средстава информисања која треба да се раз вијају и дјелују као унутрашња демократска снага јалистичкогт савеза самбуправне акције радних људи и грађана.
(Тито: Реферат на ХЕ ковгресу СК)
ЕДВАРД КАРДЕЉ:
Мања Труба ефекшније консулшације
— Најбитнија је ивформација, односно могућност да се радник на основу ивформаци је. антажује у самоуправним
ортанима и телима, да, може |
без икаквих тешкоћа да интервенише, да каже своје ми-
шљење. Није, дакле, толико важан број састанака, него квалитет информација које
радник може да разуме, као и то да ом, увек кад сматра за потребво, може на основу тих информација да утиче, да интервенише. Често се дешава да су ивформације слабе и да су такве да их радници не разумеју, или се, пак, оперише таквим методама које информације своде на формалне акте. На пример, информисање се веома често своди на такву вербалну информацију на 360 ру Радника који само прође мимо радника, а да они ипак нису могли да схвате о чему је управо реч. |
У Закону о удруженом раДУ смо ишли намерно за тим да сведемо на најмању меру могућност злоупотребљавања зборова радника. Неки кажу да су зборови радника најдемократскији облик самоуправ љања. То је тачно, али онису управо због тога најпогоднији облик манипулисања вољом радника. Скупе све раднике, неко одржи говор, изнесе хрпу разних података и онда се гласа. Шта радник може да помогне у решавању проблема и у којој мери може да утиче на доношење одлука на таквом збору ако не разумео чему је реч.
А радник се нађе у нвеобраном грожђу поготову ако се касније покаже да све оно што је говорено на збору није донело успеха, па, уместо резултата који су обећавани, на стану губици и промашаји. А кад радници захтевају да неко за то одговара или кад тра
же да се остваре- обећања ко
ја су им дата, онда им кажу — сами сте гласали за то. Тач
/но“је да су радници гласали,
али, у стварм, нису знали за шта гласају.
Зато смо настојали да у За кону о удруженом раду тежи ште пренесемо не само на про цедуру одлучивања, него исто тако и на квалитетно припремање одлучивања. Поред тота, одлучивање о многим питањи ма пренели смо у надлежност радничког савета.
Јер, зашто би раднички савет био мање демократска форма одлучивања него што су зборови радника ако радници имају поверење у раднички савет и ако учествују у припремању његових одлука. Дакако, члан радничког са
вета мора бити и посебно ин-
формисан како би могао информисати друге раднике, а тиме и утицали на њихов став објашњавајући с" им поједина питања.
А управо те групе радника, те мале заједнице у јединица ма удруженог рада, кроз дискусије о одређеним проблеми ма могу веома много доприне ти стварању информисаности и опредељивању радника. Можда је понекад дискусија у мањим групама радника од
још већег значаја него вели- ·
ки зборови радника. Јер, кад је група мања, може се много непосредније и успешније разговарати са радницима; ма ње их је, добро се познају, слободније говоре итд. То ни је митинг и нема страха од наступања пред великим бројем људи.
У тим мањим групама могу се постићи много квалитет није и ефектније консултаци је. Такве консултације могу да буду од ширег значаја и за рад делегације.
(Интервју „Борби“, децембар 1976.)
Пристудачносш информације Информисање радника и грађана је заиста једна од кључних карика делетатског система. Радник мора добро и целовито да би могао заузимати кважификоване ставове и постављати квалификоване захтева својим делегацијама. Стога добар систем информисања може у великој мери да ограничи потребу за „састанчењем“, То је, дакако, обострана обавеза. Скупштине, раднички еавети и други одговорни ортани морају се старати да информација за раднике буде пр» ступачна, јасна, целовита и свакодневна. А ми смо још прилично далеко од тота да
такво информисање постане стварност. Садашњи методи и облици
информисања своде се на затр павање радника материјалима и на разна правна објашњења, уместо да се проналазе нови методи информисања путем исказивања јасних ноказатеља, истицања _ битних питања и указивања на 04 нос између узрока и последица. Наша наука и наше етручне службе су до сада мало у“ чиниле да озбиљније доприне су решавању тог заиста гору“ ћег проблема.
С друге стране, код радни“ ка и грађанина морамо разви“ јати свест да и сами да се потруде да буду инфор“ мисани и да предлажу да 67" ду информисани. Јер, на кра“ ју крајева, није криво само друштво, него и појединац # ко тај појединац нешто вије знао, ако није искористио мо“ тућност да нешто сазна. Даке“ ко, ако је таква могућност 10" стојала.
Сисшем информисања — у функцији разђоја самоупрабних односа
75. Савез синдиката ће се залагати да систем друштвеног информисања буде у фун-
кцији остваривања — класних интереса радника и развоја социјалистичких самоуправ-
них односа.
Организације Савеза синдиката ће доприносити изграђивању система информисања који би радницима јасним, бла
|| говременим, кратким и садр-
жајним информацијама помогао да квалификовано одлучују и врше сталан увид У резултате пословања, у Рад самоуправних органа и остваривање њихових одлука, У кретања на тржишту, у оства-
|
ривање планова развоја основ них и других организација уд руженог рада, друштвено-политичких и самоуправних интересних заједница, у проблеме везане за спровођење дру-
штвених договора и самоуправних споразума, У – налазе службе друштвеног књиговод
ства и друштвеног правобраниоца самоуправљања, у одлу ке судова удруженог рада, као и у остваривање Устава, Закона о удруженом раду и осталих законских и других прописа, ставова Савеза син-
диката и других друштвено“ -политичких организација. Савез синдиката ће предле“ гати покретање поступка за И врђивање одговорности орга“ на, стручних служби и олте. ворних лица за нетачно и | благовремено информисање % резултатима пословања“ низације удруженог рада. Ј, Савез синдиката ће се 4 тати за унапређивање квалу А тета и јачање улоге шта других средстава информи 4 ња и обезбеђиваће већи У7' цај радника на информис гдруженом раду. “ У ЛЕ езђууиј уп коигрео ссј