Борба, 20. 09. 1979., стр. 15
СТРАНА 20. СЕПТЕМВАР 1979. — БОРБА
15.
сРељеони
43.
6 иу Исти принципи, другачије — партијски формулирани — претходно су речени Коминтерни. А на "стаљински притисак и московске захтијеве да опонашамо, да наликујемо, да искуство дословно примјењујемо, још 1946. године рекао је да наш пут | „не мора. бити, нити може бити, исти онакав какав је обиљежен у великој октобарској револуцији“, јер = тумачио је 'онда -глухој Москви и свим комунистима свијета, којима је требало и много времена и много ломова да га у потпуности чују — „специфични услови и карактер унутрашњег развитка у свакој земљи опредјељују и специфичност пута за постигнуће и остварење бољег друштвеног система“.
· Јолп смо се хранили и одијевали на точкице, још су сви излози наших трговина били празни, а с праница су нам свакодневно стизале узнемирујуће вијести о провокацијама, кад је Јосип Броз почео | међународну битку за боље односе међу социјалистичким "земљама и покретима, за антиблоковске односе у међуовисности равноправних. Онда су у принципима југославенске међународне политике — темељени принципи које ћемо касније наћи у суштинским опредјељењима несврстаних:
А „економска и свака друга сарадња с оним земљама које су спремне за такву сарадњу на бази пуног поштовања равноправности и независности ;
А „сарадња на политичком пољу са овим зем-
љама које се боре за учвршћење мира и правилно рјешавање међународних питања“;
А влада нове Југославије „ће и убудуће брачити пред Уједињеним нацијама право малих им колонијалних народа на слободу и независност, то дест да сами одлучују о својој судбини“;
А борит ће се „против стварања блокова и
" интересних сфера, јер је дубоко увјерена да таква подјела свијета заиста представља латентну ота-
ПРАВНИ САВЕТИ _
Пише: Божидар ИЛИЋ
СТАНАРСКО ПРАВО ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ
ним односима. Према њему породичног домаћинства носиоца стаправа њиме заједно у домаћинству задржавају право да тај стан користе и после пресељења носиоца станарског а у други стан; ово под условом да тај други стан није додељен и за чланове породице који желе да остану.
кћер, зет и унука дуго су били у том стану, запослени су у Београду, супруг — силом прилика због болести сина — морао је да тражи службу У другом месту, тамо“је добио стан само
Анђелка Стојановић из Београда пише; — Користила сам са супругоми децом друштвени стан У Београду величине 45 квадратних метара, С нама су били и моја кћер и зет, обоје запослени у Београду, имају мало дете од три године, а у нашем стану су од њижовог венчања пре десет година. Нали син стар 15 година, разболео се, лекаРи су препоручили као нужно да промени место боравка. Мој муж, висококвалификовани _ стручњак нашао је службу у одговарајућем месту погодном за сина, тамо је с њиме боравио
нарског
МЕЉЦИ ТИТОВОГ АЈ
ПОЛИТИКА НЕСВРСТАНОСТИ — НАЈПРОГРЕСИВНИЈА СНАТА У СВЈЕТСКИМ РАЗМЈЕРИМА: Предсједних Тито на Шестом самиту у Хавамм А
оност ратних сукоба м катастрофа за човјечанство“. БРИОНИ, БЕОГРАД, ДО ХАВАНЕ
Непуну деценију послије тога, на. Брионима, арпња 1956. године, с Нехруоом и Насером, устврдио је да се „мир не може постићи подјелом већ тежњом ка колективној сигурности у свјетским размјерима и пропширивањем области слободе, као и окончањем доминације једне земље над другом“.
Затим је усљиједила Београдска конференција — први самит несврстаних, оних чија је вањска политика „заснована на коегзистенцији држава са различитим друштвеним и политичким системима и несврстаности“. Од тог првог дотоварања двадесет ми петорице несврстаних, Тито је — како то устврђује Милош Минић — „увек одлучно иступао
против сваког подвајања покрета било по којој линији, пољазећи од шеоспорне чињенице да покрет само као пељина представља значајан међународни фактор“.
Тито од Београда до Хаване „стално истиче да несврстане земље треба да се окупљају око заједничких циљева и интереса, а да разлике и спорна питања решавају између себе на миран начин и ха мх не уносе у покрет, јер би то само могљо разједињавати и слабити покрет несврстаности и смањивати његову међународну улогу“.
Неимар и теоретичар политике неосврстаности дубоко схваћа да је заједништво несврстаних зајединство земаља никад и дијаметрално различитих друштвених система, потпуно специфичних екочомских, хисторијских, културних и политичких увјета и баш стога стаљно указује „на велику опасност за јединство и солидарност несврстаних земаља од уношења у покрет несврстаности идеолошких разлика, идеолошких сукоба и конфронта-
ције“. Несврстане у различитости уједињује и упу- |
ћује на заједничку активност „заједничка тежоња
чланови
који су становали с
права
Ваша
ваш
1 •
Сусрет „Братство-јединство“
На Александровачком језеру, поводом петогодишњице ослобођења Врања, одржан је сусрет и „Братства — јединства“ спортских риболоваца. У лову рибе удицом на пловак такмичило се 16 екипа из Куманова, Скопља, Приштине, Гњилана, Подујева, Прокупља, Ниша, Соко-Бање,
Политичка стратегија Партије и војна стратегија револуције: путокази које је Јескн Броз Тито откривао на темељу стваралачке анализе. — Борба за међународно признавање нове Југославије, стварање федерације, поглед на чационално питање. Аутентична револупија и аутентични пут у сопијализам: самоуправљање, лелегатски систем, удружени рад — Титова оријентација из ратног периода: мирољубива коегзистенција и политика несврставања — Извори Титове стратегије и Марксова мисао: „Револуцију не може извести Партија, | револуцију може извести само народ“
да се очува мир, безбједност, независност, равноправност, да се изграде нови међународни односи и нови међународни економски поредак“.
На тим принципима састављена је и хаванска
резолуција. | Различито се нашло у јединственом ·израстајући у снагу, која — како то Тито рече у Хавани —
руши темеље постојећих неправедних међународних односа и ствара услове за изградњу свијета правде, равноправности м опћег напретка“, Управо на томе се „политика чесврстаности, објективно, потврдила и као најпрогресивнија сената у свјетским размјерима“, као снага која никада није била „било чија трансмисија или резарва, јер је то неспојиво са суштином политике несврставања“.
Тако је у Хавани недавно говорио Јосип Броз.
О признањима, о угледу Јосипа Броза, свјетска је штампа ових дана веома, веома много писала, Нећемо сад о томе, Само ћемо подсјетити на неке оцјене из педесетих година, на примјер кад француски књижевник Жан Касу пише о Титу и његовом народу, који је „успркос најбруталнијим претњама волио остати господар своје судбине“ одлучан да сам „ствара своју хисторију“.
Некако у исто вријеме, 1953. године, Енглез Беван је устврдио да је „у свијету ријетко постојала трупа водећих људи толико свјесних свога односа и' према властитом и према другим народима као што су Тито и његови сурадници“. Подсјећао је: „Југославија је примала помоћ Запада, али је у односу на Запад сачувала своју независност и данас иде својим путем“, а — сукобивши се са Стаљином — „изишла је из тога сукоба као побједник, ужива све шлодове своје слободе, али при томе жели да “их подијели са другим народима“.
Често смо били свједоци кад нам најпознатији умови свијета говоре, импресионирани „начином на који Тито доминира великим свјетским проблемима“, за он „то чини на нивоу наше планете“.
НИШТА НИЈЕ ЗАУВИЈЕК ДАНО
“: ~ о о ењењи. житових усмјерења, засновани на марк„систичкој „науци, дефинитивни су, али то не значи
= „| уда је дјело коначно. Величина његова „и углед У међународним размјерима, као што рече др Бакарић, расту управо због садашње акције. По њему
"| ишта није заувијек дано. Не треба овога пута подсјећати на његову мисао унесену у Програм Савеза комуниста: „Риштга није толико свето...“
Револуција, социјализам као свјетски процес и мир — то су основне смјернице Титовог мишљења м њетове пјеловите праксе. Теоријски надмоћан у просуђивању ипјелине процеса, бат као и Лењин „посједује, све до спонтаних реакција живаца, вјарност принцитима пријашњих великих аскета револуције — а да његов карактер није додирнут чак ви сјеном аскетизма“. У његовој личности и у дјелу нашла је најпотпунији мзраз она чувена Марксова мисао о филозофима, који су „свијет само различито тумачили“, а сад је „међутим ријеч о томе да свијет треба мијењати“.
Ми о њему можемо говорити као о неимару Партије, која је оспособила радничку класу за водећу улогу У друштву, можемо говорити о тенијалвом војсковођи, или о државнику који проблеме рјешава „на нивоу наше планете“, али пресудно је да је он у свему томе марксистички дубоки мислилац тшраксе, онај који теорију страствено претвара у праксу, „човјек чији је оштроумни поглед увијек управљен на тачке преокрета, гдје теорија прелази у праксу а пракса у теорију“.
(Крај)
Пастрмка
У оРУ
Да пастрмке успешно могу да се узгајају и у мору доказали су стручњаци ООУР „Риба“ из Шибеника. У опитним кавезима постављеним у Окрадину, “пастрмке су два пута брже расле, нето у слаткој води, тврди Емин Тескерџић, дире; ктор овог колектива,
— УЗ знатно мањи утрошак хране,квалитет укусмеса овако узгајаних пастрмки веома је сличан морској риби, каже Тескерџић. За око четири месеца,
тридесет-
Власотинца, Бујановца,
три године а скоро је добио једноипособни стан само за себе, мене и нашег сина. Интересује ме шта, ће бити са
становањем наше кћери, зета и умука
кад се и ја одселим7 | : _ Одговор: На ваш случај треба да
А се примени члан 17 Закона о стамбе-
за вас троје, па је очигледно да се у овом случају ради о такозваном природном цепању породице. Стога смо мишљења да ваша кћер, зет и унука могу с правом да рефлектирају да 0стану у том стану. . |
Дољевца и Врања. У мушкој конкуренцији победила је екипа Врање | испред екипе Ниша и Дољевца. У конкуренцији жена победила је екипа из Прокупља. У појединачној конкуренцији победио је брачни пар Борисав и Ангелина Ћатовић из Прокупља. Он у мушкој, а она у женској.
На слици: са сусрета спортских риболоваца. М.М.
колико траје циклус узгоја, У могућности смо да производимо
око 20 тона ове племените рибе. Ј. Р.
А >
Уа Пише: |ОВО ПОПОВИЋ
ГОДИНА“
"ПРЕ
| Темељи наше | бродотрадње
„Стара је и богата традиција морепловства у крајевима Истре, Хрватског приморја, Далмације и Црногорског приморја. Трговачка морнарица Дубровника пловила је у средњем веку до обала Блиског истока према Индији. У Боки је некада радила једна од првих поморских шко ла у свету; ту су долазили да уче навигацију и људи из других земаља, Мстрани, Далматинци, приморци познати су као добри морепловци, „вешти мору као
кући“. ј ·
па ипак у бившој Југославији бродоградњу су држали у својим рукама туђини, страни капиталисти, или је ена била под њиховом непосредном контролом. Бродоградња је онда тек била у повоју, и имала углавном занатске-радиопички карактер.
Први пут се сада ударају темељи модерне домаће бролоградње и трговачке морнарице. Искуство и традиција нашег морепловства подижу се, негују ми развијају у невој, социјалистичкој Југославији, На овогодишњем 3агребачком велесајму павиљон бродоградње је богата им разноврсна смотра наших нових производа већином •с-– војених ове и прошле године, Он показује да се успетт-– но и брзо ударају темељи наше нове бродоградилиттне индустрије и трговачке морнарице“.
Висока бобеда ашлешичара · |
„југословенски спортисти забележили су још јелан крупан успех. Четврти пут ове године југословенска 21летска репрезентација је извојевала нобеду. Последња у Загребу над атлетичарима Швајцарске представља зна чајан догађај у Европи, јер су на овом такмичењу нпос-– тигнути резултати који спадају међу најбоље у свету. Мало је међународних атлетских такмичења у свету на којима је постигнуто толико нових рекорда као на двебоју Југославија — Шварцарска у Загребу. Југословенски атлетичари постигли су десет, а швајцарски четири нова државна рекорда. У укупном односу Југославија је
пр Швајцарску са 127:74 (мушкарци) и 70:36 (жене). 480. пре н. е. — Грци потукли Персијанце у поморској бици код Саламине у Егејском мору.
1519. — Португалски морепловац Фердинанд Матесан кренуо из Шпаније на пут око света, да би открио западни пут за Ин
1945. — Комитет Свеиндијтког конгреса, под нпредседништвом Гандија и Ње хруа затражио од Британаца да напусте Ипдију.
1960. — 'Принаест ·бивнтих колонија из Африке и бивша британска коловија Кипар — примљени у Уједињене нације.
1963. — Амерички председжик Мон Кенеди предложио на заседању Генераљне скупштине УН заједничко-совјетску екјствоципију на Месец.
1966. — Са 21. заседања екју
за отварање преговора •е закључењу мира у Ви
дију.
1857. — После тромевенње опсаде · британске труте заузеле Делхи.
1570. — Остварено нашиомално уједињење Итали-
је. 1941. — Немци запалили се жо Рашипу у знак одмазде због напада рашичке умартизаноке чете на је“ ан немачки камион. 1943: — Завнох донео од» вуку о поништењу свих уговора бивших великотрпских влада и усташке »ладе Павелића којима су моједини "крајеви наше земље предани туђинима. Истовремено проглашено мрикључење Истре, Рије же, Задра и анектиранот Горског котара и Далмације са острвима матици
жим односима и проблеми ма међународнот рад“ кот покрета. | 1977. — Вијетнам и ибуо примљени у чланство
земљи.
а | | [о] |Ф
|
з
5
ВЕРНЕР са ом и Би НЕ 2 ининннинини и НЕР ава но аиже пиннким
мој ДР је
Водоравно: 1. Паралелни набори на женској хаљини —
алжирски председник; 2. Младунче кошуте — кратица за кућни број — врисак; 3. Велика азијска река — народна игра — врста грубог сукна; 4. Руска упитна речца — тишина; 5. Мајсторски помоћник — галама; 6. Лична заменица — лопта за хокеј — организација америчких држава — хемијски знак за алуминијум; 7. Иницијали нашег комедиографа („Избирачица“) — речна риба — старо име Виса — ознака за аутомобиле из Скопља; 8. Дан у седмици — почасна пратња; 9. Страна — звекир — скупина пчела; 10. Коњи — полуострво у СССР — Међународна ортанизација рада; 1. Врста тканине — египатски бог сунца — планина у СССР; 12. Град у САД — сокак.
Усправно: 1. Мехур на кожи — вештачки угаљ — устајала вода; 2. Хемијски елемент — врста експлозива; 8, Хемијско једињење, производ распадања беланчевина — кра+ тица испред додатка на крају писма — тим; 4. Повратна заменица — веома распрострањен напитак — наш композитор (симфонија „Јадран“) — ознака за аутомобиле из Сремске Митровице; 5. Ознака за исток — мера за дужину — незгода — предметак испред ирских презимена; 6. Тридесето слово ћирилице — стока — варница — предлог; 7. Врста першуна — мешавина глине и хидроксида гвожђа — сред њевековни град код Улциња — кошница; 8. Врста позоришног комада — потврдна речца — река у Бразилу; 9. Афричка држава — место у Херцеговини; 10. По митологији први летач помоћу вештачких крила — звекир — врста једри лице. ,
РЕШЕЊЕ БРОЈА: 8961
Водоравно: 1. лоче — Данга; 2. Руда — ОД (Оскар Данон) — Келн“ 3. Ема — спис — нит; 4. Серпентине; 5. Та шор — гол — ан; 6. О — лира — опит — а; 7. С — треф Ломе — к; 8. Ок — Ади — АСА — уа; 9. Парашутист; 10. Рио — Нето — кор; 11. Арма — ра “ јара; 12. Нобел — јадан .