Борба, 20. 09. 1979., стр. 4
_Југослађија данас
ма офћивудву чек
СТРАНА БОРБА — 20. СЕПТЕМБАР 1979, 4, .
СКУПШТИНА СФРЈ
пи
ТРЋИШНИХ МЕЂА.
Јединствено југословенско тржиште релативно добро функционише, али има појава разноврсног. нарушавања тог јединства о чему би убудуће ва-
љало говорити чешће, отвореније ц конкретније ОДСТУПАЊЕ ОД РЕЗОЛУЦИЈЕ: Са седнице Одбора за кр
штине СФРЈ
едитно-монетарну политику Скуп»
(Београд, 19. септембра) „Чланови Одбора Већа република и покрајина за тржиште и цене наставли су данас дебату, започету још у јулу, с појавама нарушавања једин-
· ственог југословенског тржи-
· ставника
()
"је“ регионе или преко
зултате преображаја
шта.
Из уводног излагања г' едА СИВ др Душана Анакиоског, речи председника Одбора Стојана Ћосева и дискусије др Ратимира Фукса
_ (Босна. и Херцеговина) и Симе "Рамача (Војводина), очито је " да југословенско тржиште уг- лавном добро функционише у
својој јединствености.
Има, међутим, и доста појава нарушавања тог јединства. Како и колико тешко је прецизно рећи, нешто због разноликости начина кроз које се то изражава, нешто зато што таквим појавама понекад ку-= мују, па их и прикривају, и друштвено-политичке заједнице „на разним нивоима“.
Без „својих“ роба и региона
Информације о случајевима монополског понашања на тржишту, усмеравања продаје или куповине дефицитарних и суфицитарних роба на „сво„сво- јих“ организација удруженог
рада, везивање испоруке једног производа за други и слично, још углавном круже под „строго поверљиво“.
Ваљало би стога, како су рекли многи делегати, о свим таквим случајевима проговорити чешће, отвореније и конкретније. Исто као што би се на јавном жигосању, кажњавању и сузбијању ташвих дела морали активније ангажовати не само „задужени“ органи, а још мање само органи федерације, како се то мисли и говори у неким републикама и покрајинама, него сви друштвени чиниоци — од произвођача, односно купца, преко друштвено - политичких фактора, до инспекција, органа гоњења и правосудних институција.
Сметње доследном функционисању јединственог тржишта испољавају се на разне начине, а условљавају их разни узроци и узрочници. Доприносе томе понекад и различити прописи, различите пореске стопе, различита републичко-покрајинска законска регулатива. И у деловању неких крупних система, изаокружених репродукционих целина, има елемената затварања тржишта, монопола и слично, :
Даља доградња системских.
решења и закона као и функ-
ционисање система робних резерви, један су од значајних фактора за брже и потпуније сузбијање оваквих појава. Но. отито је да је у свему овоме, односно у сузбијању сваке радње, која значи нарушавање јединственог тржишта. 2 која је у ствари противуставна, нужна и друштвена акција свих друштвено-политичких фактора са Савезом комуниста на челу.
Делегати су се сложили да задуже Савезно извршно веће да предложи мере које би допримнеле с" решавању укупне проблематике у овој области. Ово је потребно утолико пре што поремећаје на јединствевом тржишту не изазивају само поремећаји у промету роба него и поремећаји у кредитно-монетарним _ токовима, У кретању радне снаге, нејединственим условима у остваривању инвестиционе политике итд.
Мирније кретање цена
На седници је затим било речи о кретању ·цена после јулско-августовских мера и одлука СИВ, које су имале за циљ да пресеку веома изражена негативна кретања У овој области, |
ОДБОР ЗА КРЕДИТНО-МОНЕТАРНИ СИСТЕМ
ТЕ
Економска резолуција за
(Београд, 19. септембра, Танју) — Кредитно-монетарна политика у 1979. прилично одступа од предвиђања из резолуције за ову годину — речено је данас на седници Одбора Већа република и покра-
" јина Скупштине СФРЈ за кре-
дитно-монетарни систем. Ова чињеница усмерила је и данашњу дебату поводом извештаја Народне банке Југосла-
ТАЉА. МАО
њи у МЕ « ЕВЕ
складу са укупним
вије о остваривању заједничке емисионе и новчане политике и заједничких основа кредитне половини ове године.
Чини се да су поремећаји, пре свега у расту новчане масе и креирању новца из емисије — били неминовни. Привредна кретања, пре свега у размени роба са иностранством, веома одступају од онога
политике у. првој.
што је планирано. Све то није могло да остане без утицаја на кредитно-монетарна кретања која нису аутономна. Под председништвом Зорана Жагара делегати су у врло садржајној дебати, покушали да допринесу сагледавању целе ситуације. При томе су са разлогом постављена и питања зашто Скупштина СФРЈ није више ангажована у кре-
Зоран _ Пуповац, директор Савезног завода за цене, обавестио је делегате да детаљнији подаци о ефектима ових мера још нису готови, али се већ уочавају позитивни резултати. Кретање цена у овом и прошлом месецу било је знат но мирније него раније, а смањио се и притисак и број захтева за повећањем цена.
Ове мере, међутим, нити моту нити су имале за циљ да отклоне узроке инфлације и прекомерног раста цена. већ да тренутно и привремено зауставе њихов прекомерни раст. Тај основни циљ је, изгледа, остварен. Али ће бити потребно још много посла и лруштвено-политичког · ангажовања да се створе услови за трајнију стабилизацију и за мирније кретање односно повећање цена.
У СИВ су припремљени и критеријуми о селективним променама цена до краја године. Они ће бити донети вероватно до краја септембра. Пуповац је међутим, упозорио да то нису критеријуми о формирању цена него о усго-вима за изузетке. А то значи биће веома мали број оних који ће имати простора за повећање цена до краја ове го-
СРБИЈА ускоро зикон 0 трансплатоцијама Пен с рад аи
појединих органа — може дозволити тек кад се ут-
| врди да ниједан други на-
чит лечења не може да помогне болеснику
(Београд, 19. септембра) У нашим болницама се већ неколико година примењује релативно нов ми понекад веома успешан начин лечења пресађивање појединих органа. Готово у свим већим медицинским центрима рађене су такозване трансплантације бубрега. Међутим, то су са изузетком Ријеке углавном први, почетни покушаји. Слично је и са пресађивањем дру гих органа али не зато што наша медицинска наука заостаје за светском већ углавном што код нас још не поствоје одговарајући законски прописи који би регулисали
САВЕЗНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА
ФИНАНСИЈЕ
ОБАВЕЗЕ БУЏЕТА ФЕДЕРАЦИЈЕ _ У ПОРАСТУ
Буџет не може лако да се „затвори“, јер су уз. вори средстава ограничени, а обавезе све веће, _ Измене Закона о утврђивању #%. растоређивању укупног прихода и дохотка. — Потуст за девиз
(Београд, 19. септембра, Танјуг) — Почетна размена миш.
љења о Основама буџета федерације за наредну годину већ ђ у току. Ускоро, како је данас на конференцији за штамп
Савезном секретаријату за информације изјавио заменик «су. везног секретара за финансије Божидар Радуновић, о овој ме. терији свакако ће бити изнето више детаља у Сив-у, Скур. штини СФРЈ и наравно републикама и покрајинама. Поб свој прилици, буџет неће моћи лако да се „затвори“, јер су извођу средстава на којима треба да се темељи и даље ограничени, ; захтеви и обавезе (неке су пренете из ранијих година) у пора.
сту. Осим тога, ваља подсетити да долази време
када треба
превазићи дефицитарно финансирање федерације, а поготову ангажовање средстава из примарне емисије за ову сврху.
Информација о изменама и допунама Закона о утврђива.
њу и распоређивању укупног прихода и дохотка тема је об ко. јој је такође било речи на данашњој конференцији за штампу, Између осталог, предлаже се допуна Закона како би се омогућило да се заједнички приход остварује и распоређује и пре-
ко пролазног рачуна у интерној послови по тој основи њој поверени.
Заменик савезног секретара за финансије осврнуб се и на деловање садашње уредбе о потрошачким
банци када су финансијску
кредитима на
производњу и пласман. Брижљиво се проучавају примедбе које су доставили представници појединих привредних грана и групација. У свим тим актима се истиче да је пооштрена Уредба уствари утицала на повећање залиха у производњи, а што није без реперкусија и на промет. Према томе, за сада, када је б
потрошачким кредитима реч, остаје још све по старом,
с тим
што не треба искључити могућност скорог „прекрајања“ Уредбе, али само за поједине производе.
Божидар Радуновић обавестио је новинаре да се припре-
мају и прописи о продаји робе за девизе. Прецизније, девизна средства, како се сада предвиђа, претходно би се продала банци с тим што би за исплаћену противвредност у динарима, а уз одговарајућу потврду, такав купац имао право на попуст од 10
одсто.
УСТАВНИ СУД ВОЈВОДИНЕ О РАСПОДЕЛИ ЛИЧНИХ ДОХОДАКА У ШКОЛАМА
дине
1979. годину — по лапиљењу делегата — требало би да буде хоригована. 9 привредним кретањима |
.дитно-монетарној политици и „каква је у свему томе улога
„њу делегата
2 Д.ВУЧИНИЋ
љаду,
тацији.
удруженог рада. По. мишљетребало би ићи на корекције економске резолуције за 1979. годину. Мора се што пре и што ефикасније реаговати нарочито на раст примарне емисије и на обим селективног кредитирања _ из
3 лекара. емисије. ћ
ову материју.
И док број оних који чекају на пресађивање на пример, у, у републикама и покрајинама се убрзано ради на доношењу закона о трансплан
| нрлади Тако ће ових дана делегати · кују Скупштине Републичке зајед=»
х= и. „јнице здравственог: осигурања у Србије · · разматрати текст Нацрта закона о узимању и пресађивању људског тела и предлог за доношење овог закона. Нацртом се предвиђа да до пресађивања појединог органа може доћи једино ако се утврди да ниједан други начин лечења не може да помогне болеснику, Затим, постав љено је правило по коме се делови. тела могу узимати и са умрлих лица али тек када смрт утврди комисија од два
бубрега, већ прелази хи-
радни диплома.
делова |
Б. М.
| Преми раду — и учитељи
Ни у једној школи у Војводини _ расподела лимимх доходака не обавља се доследно према Закону о удруженом раду
(Нови аОд, 18, септембра) — Данашње две јавне расправе у Уставном суду Војведине, које су уследиле зосле захтева групе учптеља из две основне локоле) =" Бура“ Јаншиће у Српској Црњи и „Мота Пијаде“. у Бачком Бресговиу =“ недвосмислепо су указале да у Војводини, нема ни. једне | “школе у којој се расподела личних лоходака доследно заспи ва на начелима Закона о удруженом раду.
Одлучујући елементи 3а расподелу личпих школама још су — дипломе. Стога се и могло догодкти ла у основној школи „Ђура Јакшић“ на 700 динара месечно мање саме згто што има диплому нижег ранга, без обзира да ли више и квалитетније ради ол нас тавника или профссора, док се у школи „Моша Мијаде“ чак и бодови за одгопорност у раду едле искључиво према рангу
Коначне одлуке у сва два случаја могу се назрети из основке платформе Уславног суда 3: одлучизање о предметима расподеле, коју је и данас нагласио председник овог суда др Никола Балег — расгодела личног дохотка пре“ ма раду и резултатима рада је принцип који важи за свем који према томе мора да се гримењује и у школама. -
пети,
доходака У
пример, учитељ добија
| и аи о
свим
С. СТАНОЈЕВИЋ
СЕДНИЦЕ ИЗВРШНИХ ВЕЋА
СРБИЈА
ћанају се
епровине
које увозимо
Раситнички однос према секундарним сировина» ма скупо кошта многе радне организације
(Београд, 19. септембра) — У даљем .раду на праћењу спро вођења Закона,ло удруженом раду нужно је сагледати редрушт- вено-економеких односа на начелима Устава и ЗУР на свим нивоима организованости и одлучивања. Овај став заузело је данас Извршно веће Скупштине Србије. приликом разматрања извештаја о замоуправном организовању удруженог рада.
Веће је данас подржало ини цијативу Поивредне коморе Србије да се прикупљање, кла сификација и прерада отпадних материјала и нпормативно регуљише. Има и мишљења да би прикупљање и жоритћење секундарних сировина ·треоало већ новим средњорочним планом СР Србије утврдити као делатност од посебног зна чаја;
Колико је нов однос према секундарним _ сировинама важан, указују анализе које
гажу да у индустрији отпаци улазе у цену производа, односнво услуга, па се, према то ме, третирају као материјал без вредности. Поновна вред“ ност отпадака не формира се на основу количине уложеног када у прикупљању, сортирању и сличном, већ на тожиш вим принцилима, зависно _од понуде и тражње. Међусобно конкурисање организација У откупу појединих врста отпадака формира доста високу це ву, што значи и високе цене
секундарних сировина за индустрију. Независно од тога, радне
организације у Србији понаша ју се крајња расипнички, бацајући огромне количине употребљивог отпадног матери јала, не устежући се, при-
а" Њ' Скупља
топлота2
Извршно зеће Србије дало је данас Београду начелву сагласност за повећање _ мена топлотне енергије — за 24 одсто, с напоменом да се затражи и мишљење СИВ. Веће је лошло од економског положаја произвођача енергтије, а притом је имало У виду да се овим поскупљењем не угрожава договоре-
ва политика цена. = у иаи а зе
тем, да издвајају девизе за њихов увоз. Примера ради, само у ужој Србији сваке године оде у неповрат ско 150 хиљада тона старог папира, лок је само прошле године уве зено 40 хиљада тона.
Један од начина да се сировине боље користе јесте, како је речено, да се што пре изграде капацитети за прикупљање и класификацију отпал ног материјала. М. ТОРОВ
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
Неравномерна распоређеноет лекара
Разматрамн преднамрт % утврђен нацрт Закона о здравственој заштити
(Сарајево, 19. септембра, Тан
југ). — Извршно вијеће Скуп- |
штине СР Босне и Херцеговине на јучерашњој сједници разматрало је актуелна питања здравства и констатовало да је без обзира на то што се посљедњих година зна чајно повећао број љекара (са 3.226 љекара у 1975. овај број је повећан на 3.723 У 1978. години), изразита њихова неравномјерна распоређеност по појединим подручјима. Тако У Сарајеву на једног љекара
долази 466 а у Бихаћу 1.760 |
становника. ђ
У прве три године реализације друштвеног плана у републици је изграђено или адаптирано 137 објеката, а У изградњи се налази још 41
објекат здравствене заштите.'
Тиме се обезбјеђује побољшање здравствене заштите.
Извршно вијеће је, уз то полазећи од ставова 4. сједнице ЦК СК БИХ, указало да је неопходно брже унапређивање социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа у здравству.
Разматран је преднацрт и утврђен нацрг Закона о здрав ственој заштити. Овим нацртом закона, који представља резултат двогодишњих припрема и рада, регулише се комплетна материја о здравственој дјелатности и здравственом с осигурању,
- _ УПИС НА УНИВЕРЗИТЕТЕ У СРБИЈИ
ФАНУЛТЕТ
— ОПЕТ ТЕС:
После септембарских уписа, више од десет хиљадазавршених средњошколаца _ није добило индекс редовног студента, али зато места шма довољно на вишим школама — Није попуњена ни квоте за ванредне студије. — Факултети егзактних наука мало ће повећати број места,
На врата свих факултета и високих школа у Србији овог септембра закуцала су 28.274 свршена средњошколца, За индекс редовног студента 25.887 а за ванредног 2.387.
Међутим, на четири универзитета: Београдском, Крагујевачком, Нишком и Универзитету уметности места има за само 15.340 редовних и 9.078 ванредних студената. Одмах се види, да више од 10.000 младих људи није добило статус редовног студента иако, с обзиром на још непопуњен број места за ванредно студирање многи — ипак неће остати пред факултетским вратима. Јер, кад се све сабере и одузме, укупан, већ традиционалан вишак бруцоша креће се негде око 4.000. Притом треба додати, да неки факултети јопт нису завршили с уписом на ванредне студије и да на 17 виших школа, и школа за више образовање радника и десетак Педагошких академија места има за 9.845 редовних и 12.525 ванредних студената. До овог тренутка све више школе међутим, уписале су само 7.996. редовних и 4.896 ванредних бруцоша,
' Неке рачунице чак показују да би факултетски индекс (редовни или ванредни); ако се укључе и места у свим вишим школама Србије, могли добити сви млади људи који желе да студирају и још би преостало више од 5.000 места, ·
Ванредни = као редовни7
Све ово изнето је на недавном скупу свих ректора и декана високошколских установа у Србији У Републичком Извршном већу, на коме су разматрана нека актуелна питања овогодишњих уписа.
— Места за све има, како укупне бројке и показују — истакао је Милан Милутиновић, републички секретар за образовање и науку. — Јасно је само, да велики
НА РАНГ ЛИСТИ — САМИ ОДЛИКАШИ: Упис на Економском факултету У Београду
број младих не може отићи на факултете на које су желели, а многи ће морати прихватити статус ванредног студента.
Иако су ванредне студије у образовном смислу у последње време прилично изједначене с редовним (20 одсто обавезне практичне наставе и 100 одсто теоријске), остаје ипак проблем плаћања школарине, која, иако у доброј мери стављена под друштвену контролу, итекако оптерећује џеп студента а нарочито поскупљује живот и студирање због одсуства низа олакшица које редовни студенти поседују.
Од универзитета до универзитета ситуација је оваква: на Београдском 7.116
„студената није могло бити уписано на ре-
довне студије (пријавило се 17.820 а прим љено 10.716) а 3.891 место за ванредног студента остало је непопуњено. На Кра-
гујевачком универзитету се на 1,870 Ме ста за редовне студије пријавило 2.586 студената, а за 1.530 места за ванредне студије само 345. На Нишком универзи“ тету је за 2.490 места за редовне студије конкурисало 4.356 кандидата, а на 18 места за ванредне студије пријавило «е само 261. На Универзитету уметности У Београду за 263 места за редовне студије конкурисало је 1.125 завршених средње“ школца, а од 49 места за ванредне сту“ дије попуњено је 43.
Одбијени — и одлични
Оно што посебно забрињава, то је 7" је огроман број средњошколаца са одли“ ЧНИМ успехом био одбијен, По речи“ Слободана Унковића, декана Економско: факултета у Београду од 2.150 кандиле та, половина је била са одличним успе" хом. Међу 500 примљених на редовне сту дије био је 161 вуковац, 243 са среде“ оценом 4,9, 357 средњошколаца са с њом оценом 48 а последњи 500-тИ “а ранг листи имао је средњу оцену 42. СР" испод овог броја уписани су као ванрел“ ни (500 места). Слично је било и на МЕ тим другим факултетима.
сти — Морамо истражити све могућно
ах, 82"
како би примили што више млОд НИ НЕ очито оних који су то по успеху 387. Е а ~. Печуј
жили — истакао је др Мирослав Еу лић, ректор Београдског универзитета _ јер смо до правих решења и добре 197 тике уписа још далеко. ; Ба Док се сви уписи не окончају, а 28 је генералан став да се и ове године 54 последњи пут“ покуша да прошир Ру онако тесне универзитетске ауле, Нар арто на факултетима егзактних НаУКМА у ко би се кренуло у сусрет разрешаа » недостатка високошколских кадров
материјалну производњу. р Ем, БОГДАНОВИЋ