Борба, 20. 09. 1979., стр. 5
СТРАНА _. Д • 20. СЕПТЕМБАР 1979. — БОРБА
„ну
Југослабија данас
АИ
(Чапљина, септембра) Чапљинска Фабрика трикотаже, која послује у саставу с текстилног комбината „Билећанка“ у Билећи, управо окреће нову страницу свог рада и живота. За две деценије постојања, изузев током неколико првих година, колектив је стално преживљавао тешке дане. Ове године, међутим, учињене су крупне позитивне промјене и го-
тово је сигурно да је Фабрика почела да стаје на све чвршће ноте,
Кад није било мотива...
Муке овог колектива почеле су још 1965. године, када се на тржишту појавила већа понуда трикотажних производа, а нарочито од 1970. године, кад је дошло до дјелимичног преструктуирања и подјеле посла. |
— Узроци дугогодишњет лошег пословања били су многобројни и разноврсни — каже директор Фабрике трикотаже Никола · Видић. — Тржиште није било довољно обрађено. Имали смо честе измјене руководећих "људи и недовољно способних кадрова уопште. . Отуда
а О И И И И И И И ТО О О ТИ
ЕН
Пула на аралу јесени
ТУРИЗАМ ЈЕ И НЕШТО ДРУГО
0 За дужи боравак гостију нису довољне само природне љепоте ц историјски споменимшм, већ штошта друго, о чему се овде већ годинама говори, а мало чини,
(Пула, септембра) — Уобичајена летња врева у Пули порасте нарочито крајем јула кад град постане права „филмска Мека“, а Арена оживи шаренилом наше филмске продукције.-У време. срестивала, па и пре и после-њета, Мула је препуна дошљака. Тости тада неумоф-_ во обилазе тврђаве, музеје и споменике, овековечују устомене ва овај, по много чему, својеврстан град.
Није све у природним лепотама
Премда су користи од туризма велике, још је, на жалост, тешко преломити схватања да туризам може доносити једино онда ако се у њега много и улаже, што досад није увек била пракса. Свест о лепоти наше обале и вредности културно-историјских _ знаменитости дуго вас је уљуљкивала у уверењу да су море и споменици све што нам треба да би туризам — цветао.
Збот тога овај град, осим неоспорних историјских вредности, мало шта пружа туристима. После 22 часа нема места где би гост пронашао ресторан да се одмори, да седне, да нешто поједе и попије. Град се умртви, па осим „плесњака“. намењених једино онима који су још далеко од двадесете, нема никакве друге забаве. За оне „дуосљег џепа остаје могућност да кутак за разоноду потраже у неком хотелу у околини града уз „дебелу“ конзумацију, на некој »распеваној“ тераси, или у углу препувог диско-клуба.
Ситурно је, међутим, да има много места у самом граду где би се живот Могао боље организовати и након 22 сата, а да то још не буде „атак“ на ноћни мир.
Све више гостију
— Џремда би у овом туристичком Граду, чији је први од пет хотела изТрађен пре осамнаест година, госту мотла бити посвећена и већа пажња, реЗултати овогодишње туристичке жетве зише су него задовољавајући — каже Тенерални директор радне организације »Аренатурист“ Дарко Матошевић. — Почетком августа, на пример, овде је било чак три хиљаде гостију више него у исто време прошле године. Од 26 хиљада гостију. махом странаца, највећи
) је смештен у камповима и турис-
м насељима.
Садашња ситуација, каже Матошевић, велики је изазов за све оне који Размишљају о реконструкцији угостиТељских објеката на подручју града.
анова и идеја је много. али за њиХхову реализацију недостају средства, па
о морати да се одлучимо само за неке од њих. Планира се и изградња неКих нових хотела, а како, кад и колико итврдиће се новим средњорочним пла-
Развитак туризма и пажња према госту и до сада су, по речима директора »Аренатуриста“ били брига овог колектива, али се мора више „одомаћити Схватање да у туризам треба улагати сталчо, Не само у току неколико летњих месеци већ целе године, и то на разне начине.
„Јер. гост не тражи само море и сун4е, него и организован живот у вечерЊим часовима и много шта другог. Можда је управо време да се до следеће
истичке сезоне о свему томе разми-
сли и, дакако, понешто и учини. не С. ЈАКУШ
5 = 5 = 5 | = |
ФУ чатљинској Фабрици ,трикотаже кренуло се једино могућим путем: активиране су субјективне снаге са Савезом комуниста на челу, посвећено је више пажње
обуци кадрова, извршене су потребне организационе ч технолошке измене, па и
резултати, цако за сада скромни, нису чзосталм
и лоша организација рада, низак степен коришћења капацитета, превелик шкарт, неусклађеност машинског "парка са захтјевима тржишта...
Илустрације ради, директор Видић наводи примјер како је ко-
"лектив и за љето производио ма-
јице са рол-крагном! ' Није имао машине за љетне производе и производе за прољеће, па је израђивао некурентну робу. А.уз њу, разумије се, и — губитке.
Сви ови узроци били су и тада познати, но ипак је такво стање трајало годинама.
— У то вријеме било је доста тешко организовати чак и збор радних људи, састанак радничког савјета или партијске организаци= је — каже секретар основне организације СК Нусрет Кораћ. Радници нису били мотивисани за
мното заинтересовани ни за боље организовање самоуправних структура, ни боље пословање уопште. Сачињавали смо санационе програме, али су они остајали најчешће „мртво слово на папиру“. Доносили смо их само из обавезе према банкама и друштвено-политичким факторима. Закључке и задатке смо додуше, увијек добро постављали, али шта је то вриједило кад се готово нико, па ни комунисти, нису залатали за њихово потпуно и досљедно остварење. Нонично, нужне промене
Због свега тога, Фабрика трикотаже је, у току посљедњих пет година, четири пута пословала не-
износио 810.000 динара, 1975. шест милиона и 150.000, 1976. милион и 930:000, а 1978. године два милиона и 450 хиљада динара. Изузетак је била једино 1977. година, када је колектив остварио милион и 360 хиљада динара остатка — дохотка. Ове године Фабрика је прво полугодиште завршила позитивно. Остварен је остатак дохотка од 210 хиљада динара. Уз 760 хиљада динара квалитетне ненаплаћене реализације за колектив то представља и знатно новчано 6огатство и охрабрење за наставак године. У поређењу са првим полугодиштем 1978. чист доходак већи је за 13 одсто, док су трошткови пословања смањени за 20 одсто.
— Направили смо веома добар санациони програм и са великом одговорношћу се укључили у о:
.
чије понашање, пре свего
каже Никола Видић. — Укинули смо ручну плетионицу која је била један од извора губитака и „у ходу“ обучавали, доквалификовали и преквалификовали раднике без помоћи заједнице за запошљавање. Финансијске и производне плавове стручне службе су сачиниле | на вријеме и они се практично примјењују од 1. јануара. Унапријед је направљена колекција артикала за ову годину, склопљени уговори и договори тако да се сада производи углавном плански, за познато тржиште и познатог купца. У аутоматској плетиони сад се ради у четири смјене, по такозваном бригадном систему.
Скоковит порист зараде
Уведене су и стабилизационе суботе: један дан у мјесецу ради се бесплатно. Брига о штедњи „на свим нивоима“ уродила је плодом. Нема више производње некурентне робе, а организованим радом комерцијалног сектора већ у марту се почела уговарати производ-
бар м октобар. Купљене су ми маА- = шине за љетне артикле, тажо да убудуће више неће бити „мртвих периода“ у производњи,
Овакво пословање се едразило и на стандард запослених. Прошле године они су примали личне дохотке умањене за 20 одсто, а ове године повећане за 20 одсто! Радници сада зарађују просјечно 40 одсто више нето лани, мада су = примања и у овој години, у првом 5 полутодишту, износила у просјеку = само 3.260 динара. “ Е
— Лични дохоци су и сад рела- = тивно ниски, али треба поменути = да су, од укупно 280 запослених, чак 144 радника неквалификована — каже директор Видић.
Са вишом и високом стручном
спремом има их само шест. Сад се = људи чешће састају м договарају. = Распоређујемо задатке и трудимо се да они буду што конкретнији.
И 36 комуниста, колико их има у = ФФРабрици, пренули су се из „мртвила“ и својом активношћу | они сада служе као примјер остажима.
Учињено је доста и на побољшању услова рада. Уведено је парно гријање, реновира се раднички ресторан, инсталисани су
нови капацитети у складинном простору. 8
Фабрика трикотаже је, изтледа, сасвим пребродила дане криза. Организацијске и технолошке промјене већ су дале резултате. Вјерује се да ће на крају године остатак дохотка бити чак знатно већи од планиране суме, а у скорој будућности предвиђено је и освјежење производнот програма.
и ншнив
и
ПАТИ"
Нин
||
већу продуктивност. Нису били
# Искустђа
„УЛАЗА
улагања ту овој области "убљана, септембра). — Према
ње станова скраћен је у Љубљани „са. 16 „на. 13. месеци, док се цена креће око 10.000 динара по кзадратном метру. Посебно је зпачајно да расте учешће личних средстава у стамбеној изградњи.
Успеси у тој области охрабрују али и обавезују, рекли су наши сатоворници у Самоуправној стамбеној заједници у Љубљани председник Тоне Колар, председник Извршног одбора Тоне Флоријанчич и стручни сарадник Брана Келсин. |
— Стамбена привреда, каже Флоријанчич — у зависности је од развоја самоуправних односа. Њева новија оријентација почиње документим од 1974. тодине. Уместо раније тржишне стихије, радни људи се сада све више укључују у стамбену политику. Станови се граде за познатог купца, а не за тржиште. Настају комплетна стамбена насеља са свим пратећим 06јектима. Успешна изградња. 15 хиљада станова у том планском раздобљу доказује да се уз веће антажовање. бољу ортзнизованост, виши степен самоуправмлости, може лоћи до јефтинијих станова и у краћем року.
Оптимистичке прогнозе
Љубљана, град са брзим успоном и све већим бројем новозапосле·них, посебно је заинтересована да убрзаном стамбеном изградњом ублажи мањак од око 13, хиљада станова. То је донекле учињено са хиљаду станова изграђених у акцији „26 хиљада станова у Слове-
гативно. Године 1974. губитак је
"најновијим, анализама 'рок изград-
Пред јесењу сешђу
ЊИВЕ „ГЛАДНЕ“ АЗОТА
Ф Производња пшенице у Србији ван покрајина, како је упозорено на недавном саветовању
ЉУБЉАНА ЦА“ ЗА СТАЋ
Ф од око две м по милијарде динара, кољико се годишље улаже џ изградњу станова, готово трећину, или око 700 милиона динара, чине лична средства, што најречитије говори о стимулисању индивидуалних
нији“ вођеној последње дре, годи- ||| д устам- | (беној изградњи, у ствари, њена
не. Био-је то нов по
прекретница.
Садашњи средњорочни план изградње петнаест хиљада станова, како се рачуна, оствариће се успештно, јер је за прве три године изграђено око девет хиљада станова.
— Наша акција ће даље тећи у више наврата, по јединственом програму у свих пет општина, њиховим заједницама становања. у удруженом раду, каже Тоне Колар. Бржим развојем самоуправних односа, адекватнијим плапирањем, бољим одржавањем стамбених објеката, повећањем партиципације личних средстава у стамбеној изградњи, преласком на економске станарине и различитим облицима удруживања средстава за изградњу станова, учиниће се даљи значајни кораци у овој области. „Штедњом до стана
Основни проблем је, наравно, како обезбедити средства за изградњу станова. Управо су ту забележени значајни резултати. Од 48 хиљада станова у Љубљани, 33 хиљаде је у друштвеној а 15 хиљада у приватној својини, грађених високим учешћем личних средстава. Од око две и по милијарде динара. колико се улаже у изградњу станова годилиње, готово трећину (700 милиона) чине индивидуална средства. Она се прикупљају путем наменске штедње, пре него што почне изградња стана. Штедња се стимулише на различите начине, уз посебне олакшице онима који штеде под тежим усло-
шту битку за стабилизацију
ња са купцима за август,
септем-
ЛИЧНИМ СРЕДСТВИМА СЕДАМ ХИЉАДА СТАНОВА: Поглед на нова љубљанска насеља
вима (мали дохоци, више деце). Онима који дуже штеде, повећава се сума кредита, зависно од инфлације, и дају породични кредити за куповину стана.
Ако млад брачни пар одваја за стан три хиљаде динара месечно, за три године имаће 100.000 динара и тиме стећи „улазницу“ за стан. Његово је да обезбеди учештће од 20 одсто, а естало ће добити од банке у зиду кредита (150 одсто) и Фонда заједнице становања (10 одсто). Разлику ће дати организација удруженогт рада у којој је запослен. Хиљаде младих људи тако су дошле до стана последњих година. Стога је интересовање за овакву штедњу велико. Досад је на тај начин изграђено седам хиљада станова са учешћем од 25 до 40 одсто личних средстава. Али, нису заборављени ни они који немају средстава, радници с ниским личним дохоцима, а с више деце, затим борци НОБ, инвалиди, пензионери. За њих је лане изтрађено 2.400 станова, Омогућено
је да за кредите конкуришу учешћем од 20 до 30 одсто и радници запослени код приватних послодаваца. Посебна пажња поклања се удруживању средстава. Осим шест одсто обавезних, многи колективи за станове издвајају и девет одсто од бруто личног дохотка. Та средства се расподељују тако да удруженом раду остане 40,25, за станове солидарности издваја се 16 одсто, комуналије 15, оправку 06јеката 5, економску солидарност 18 и за изградњу студентских и ђачких домова 5,7 одсто.
Специфичност Љубљане је и строго поштошање типа стандардвог стана, с просечно 65 квадратних метара (двособних), који се данас граде без плакара, што је утицало да цена квадратног метра не прелази данас 11.000 динара. |
У Љубљани је тренутно у изградњи 400 индивидуалних станова у насељима Шишке, Мургле, Трзин, Косезе и Згорни Кашеј. Земљиште је одређено за 16 насеља.
Стјепан РАЈКОВИЋ
Б. ШАНТИЋ
о о о о С О С ОС СИТ ИМ ____-
БЕЛЕШКА
Моћ плац немоћ једно: инспекшора
Свако ко жели коже одмах, без
пчкаквих тешкоћа, да добије дозвољу за градњу породичних кућа у малом отштинском центру Кратово, које броји око шест хиљада становника. Потребно је да за жај= бољи плац спреми око 60.000 дина= ра (са комуналијама) ш да одлам отпочне градњу. У сваком момен= ту општина распољаже са вечне од стотину ћлањева, а тренутно њеб чак 138. 35 Иако је жена плацева жизта е< г0 у општинама у источној Макеч донијц м плацева шила, довољња, почетком године, у самном центру овог градића, такорећи преконоћ, накље су три куће чија је градња започета без дозволе. Желећи да још у старту стане на пут овом друштвеном зљу, органи _ Оптитињ= ске скутиштине су ставили у задатакж свом грађевинском мнспектоРу да испита овај случај м изда решење за рушење тих зграда. Међутим, инспектор то није учинио, рекавшт да је Кратово мало жесто, да се овде сви познају = м да "пе жели да се замера.
У Скупштини отштите донета су затим два решења о обустављању градње и рушењу тих зграда. Али, пошто чнстектор ми даље не интервенмше, _ власници — настављају градњу. Долази и републима грађевински инспектор. И то његовом мишљењу поменуте зграде морају да се поруше.
Отштински грађевински инстектор и даље, по речима председника ц секретара Извршног већа Општинске _ скупштине, Никоље Смилевског м Ђорђија Белогаског, не извршава своје обавезе. У Скутаитинм отплитине нису ваилце ммали куд, та су одлучили да поставе питање његове одговорности, о чену ће на наредној седници Скуптштимте отлитине заузети став делегати, сва три већа.
Ради ла се о тако моћном мнстектору да може, ето, да се огљушм о изричите налоге општинских органа ил пак о његовој немоћи, јер ч сам каже да ње желим да се замера7
И. БОЈАЏИСКИ
Стручњаци сматрају да нема сметње да се приноси зна-
тније повећавају, већ
али је неопходно да се више употребљавају опробане високородне сорте и потпуније примењује технологија у производњи ове културе.
Постоје ли услови и иваниаининињи
Већ је покренута иницијатива Да се пре почетка сетве
одреде економски услови за гајење пшенице, који би подстак-
ли
земљораднике да је на већим површинама засеју и примене одговарајућу агротехнику која ће обезбедити већи при-
ДУ
ЈУ
у Крагујевцу, озбиљно заостаје јер се, поред смањивања површина под овом културом, примењује и ниска агротехника, тако да је и укупан род сиромашан
(Крагујевац, септембра) — У Социјалистичкој Републици Србији ван покрајина предвиђа се да се ове јесени засеје тшеницом пола милиона хектара. Са ових површина, уз принос 29 — 30 метричких центи, очекује се род од 1,46 милиона тона. То се, међутим, може остварити само ако се на други начин приђе гајењу ове културе, односно ако се потпуније антажују сви заинтересовани, чиме би се превазишли пропусти у овој области — констатовано је на недавном саветовању стру чних и научних радника и представника организатора произзодње, прометних и прерађивачких организација удруженот рада у Крагујевцу.
Шта умањује приносе
Од 1971. године површине под пшеницом у Србији ван покрајина непрекидно се смањују, тако да летос није пожњевено ништа више него пре тридесет година. Приноси по јединици површине су незнатно повећани, па се и укупан род сма-
њује. Како се 91,77 одсто пшенице сеје на имањима индивидуалних пољопривредних газдинстава, основна оријентација је на унапређењу производње на том сектору.
По речима професора др Милана Шјупута, на саветовању у Крагујевцу, њиве под пшеницом на индивидуалним поседима су „гладне азота“. Просечно се користи једва 174 килограма вештачког ђубрива по хектару, због чега се приноси ума љују за око 20 одсто. Недовољна је и количина семена _ по хектару. ·
— Тешко се пробијају домаће високородне сорте, каже професор Шупут. — Више од 50 одсто површина још се сеје старим сортама. При садашњем стању, рекло би. се, да произвођачи у Србији ван покрајина нису заинтересовани за нову високородну шшеницу, јер се ни 30 одсто површине њоме не сеје. |
Пораст броја трактора на индивидуалном сектору не прате и одговарајуће прикључне справе. Услед недостатка сејачица, 60 одсто површина се ручно сеје. Иако ће на појединим површинама такво стање и даље остати, неоспорно је да се збот застарелог начина сетве принос умањује за 15 одсто.
нос по јединици површине.
Ту се не мисли само на откупне цене шшенице после жетве идуће године, већ и на све надокнаде организаторима производње, млинско-пекарским организацијама и осталим учесницима у производњи и преради.
Млинско-пекарска предузећа обавезна су да сачине биланс потреба за овом културом и да те количине уговоре са организаторима производње, односно са произвођачима. За то је неопходно да се обезбеде минерална ђубрива, семе и средетва за кредитирање ове производње, Ове организације треба да буду ангажованије, а не само да чекају жетву и да откупљују пшеницу. '
Институти у Новом Саду, Загребу, Крагујевцу и Зајечаду произвели су веома цењени високородне сорте пшенице. Хемијска индустрија може Да обезбеди довољно _ минералног ђубрива, а произвођачи опреме за примарну обраду располажу капацитетима који могу да задовоље потребе пољопривредника. Природни услови у неким рејонима у овом делу републи ке чак су повољнији од војвођанских. Тако би се уз већ традиционалну заинтересованост за гајење пшеницом, у повољним економским условима, праћењем површина под пшеницом, доследнијом применом агротехничких мера и најбољих сорти, могао очекивати и богатији род.
Сл. ЈАНКОВИЋ