Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine : sveska I

EINIČKI I DEMOGRAFSKI RAZVOJ U JUGOSLAVUI

XXXV

12,6% celokupnog broja staaovništva. Najveći apsolutni broj (1,119.432) nalazimo kod Srba (bez Cmogoraca). Zajedno sa Cmogorcima taj broj iznosi 1,304.142, ili 61,3% od ukupnog broja stanovnika Jugoslavije koji su se deklarisali dasu "bez vere". Daleko iza njihslede Hrvati sa 407.211, ili 19,1% ukupnog broja "bezvemika". Ako uporedimo broj deklarisanih Cmogoraca "bez vere" (184.710), s;i brojem Slovenaca"bezvere"(l 53.206) ilisabrojem Makedonaca "bezvere" (141.372), razJike su utolikoveće ako se uzme u obzir da je ukupan broj Cmogoraca oko tri puta manji od slovenačkog i skoro dva pufa manji od makedonskog. Ako pak izračunamo štapredstavlja broj jedne narodnosti "bez vere" u ukupnom broju te iste narodnosti, onda dobijamo realniju sliku. Procenti onih koji su "bez vere" predstavljajuonda:39,6% kodCmogoraca, 15,0% kod Srba, 15,0% kod Makedonaca, 10,3% kod Slovenaca i 10,2% kod Hrvata. Treba takodje podvući đve dmge mbrike sa većim brojem deklarisanih gradjana; "neopredeljen, indiferentan, veruje” (ukupno za Jugoslaviju: 10.096) kao i "bez odgovora i nepoznato"(l3o.74o). Tedve smospojili nanašimtabelama u jednumbriku. Najvećibroj u tim dvema mbrikama se nalazi kod Slovenaca; 71.555, ili 50,8% od ukupnog brojatih dveju mbrika. Nije jasno o čemu je ovde reč; da li je veliki broj Slovenaca, skoro podjednako kod žena i muškaraca, odbilo ili izbeglo da da odgovor na pitanje verskog opredeljenja? Primelan je takodje i dosta veliki broj Hrvata u tim mbrikama; 31,570, ili 22,4%. Posle te dve nacionalnosti slede Srbi 5a24.196, ili 17,2%, dok je najmanji broj kod Cmogoraca, samo 1.029, ili 0,7%. Ako je broj gradjana protestanske veroispovesti jako opao (157.702 popopisu iz 1953.) u poredjenju sa popisima Prve Jugoslavije (254.710, po popisu iz godine 1931.), odgovor treba tražiti, u prvom redu, u odlasku Nemaca-folksdojčera pre, za vreme i posle Dmgog svetskog rata, Po popisu iz 1931. godme bilo je nešto preko 100.000 Nemacaprotestanata. Mali broj pripadnikamojsijeve veroispovesti (od tačno 68.405 vemika koliko ih je bilo 1931. godine broj je pao na 2.565 po popisu 1953. godine) je posledica, u prvom redu, istrebljenja Jevrejaza vreme Dmgog svetskograta, a poslezavršetka rata i emigriranja zalzrael. Izmedju poslednjeg popisa stanovništva Prve Juguslavije (1931. godineji popisaiz 1953. prošlo je 22godineizatovremesklopljenje i izvestanbroj mešovitihbrakovakoji je mogao da utiče i na versko opredeljenje. Tako nalazimo 1953. godine 9.215 Hrvatapravoslavacai 13.5225rba-rimokatolika. Poredtogatrebalojebitipomojimproračunavanjima i poveći broj Cmogoraca-Srba-rimokatolika (možda preko 10,000) koji su se, verovatio u većini Članovi KPJ, izjasnili ovaj put kao "bezvemici". Srba-protestanataje biio 1953. godine 7.266, a Hrvata skoro 10% više; 7.904. Medju "ostale hrišćanske veroipovesti", Hrvataje bilo 11.120, a Srba 8.858. IJ pogledu izjašnjavanjagradjana po nacionalnosti i po matemjem jeziku, možemo, u prvom redu, da pretpostavimo đa je u Prvoj Jugoslaviji bilo Ijudi koji su mogli imati jedno nacionalno osećanje koje nije odgovaralo matemjemjeziku. Ali ti su slučajevi, verovatno, bili prilično retki, ili bar bez većeg značaja. Vremenom, pred sve većim brojem mešovitih brakova, poglavito u gradovima, i migracionih kretanja, stvaraju se nove situacije, naročito kod mladjih generacija (36).

(36) Videti strane 298 do 307 ove knjige, u Tabelaraa IV, Priloge broj 43 do 52.