Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

re;stva ı škole, i možda bi mnogo od svoga izgubio, da me nešto nic snažno vratilo u cnaj stari šareni svet decU io sam doba polleo, dojamitr u digd"r s

Hnistva, sada nešlo promenjen,

omladinom ji počeo mpohadjati sastanke, Moram priznati, mrzio sam cionizam, kakvim su mi ga predstavili u početku, Omladina je bila za memnc Tuš'le]j vere i osveštamih iradicija; to i nisam mogao. voleti, I dugo sam vremena bio prema cionizmu ravnodušam, kasnije tek počeo sam wpoznavali osnovne ideje toa pokreta, ja sam mit stupio bliže, a on mi je postao uporištem jjevrejslva; ncvi smbol, Otvorio mi se nov pogled na jevrejstvo; mogu reći, tada sam wgcsetio pravi levrejski pomos I svest, Cionizam je srušio 7idime mia duhovnog geta, To mi |bio prvi korak,

Mole pravo upoznavanje cionizma počelo je, kad sam došao u bliži dodir s Ivom Goldstemom, \koji mi je svojim shvaćanmjem, mišlenjem i Osećanjem jevrejstva bio bliži od ostale oemladine; mislim, da mi je i damas, i ako je daleko u Erecu, najbliži po svemu, On me je zapravo uveo u CIOnizam {i tek dada ja sam dobio pravu sliku o tome. I mislim, ida misam proživeo lepše časove, od omih naših razgovora, jevrejskih i opšte ljudskih. (Doduše bio sam još derle), Onda sam rekao: Čuješ Ivo, pa ja sam to i pre bio, to sam osećao, ali nesvesn». To je bio moj drugi korak,

Posebni ddo u razvoju moga clonizma znači, kad sam iza beogradskosa sleta preuzeo vodstvo, »Simsona«, male grupe mladjih drušova, Tada sam se počeo više zanimali jevrejskim stvarima, počeo sam se samosfalmo razyvijati i aktivno raditi, Tu sam takodie proživeo mallepše časove nizma i jedam vi'o gorak i bolam čas; smrt Rafaela Levia, jednoga od prvih najboljesa

mofa C:!D-

Simsonaca, utemeljača i omladinca iza Ive, s kojim sam rado

128

pričac, Tu sam donekle izradio svoje mišlen'e i svoj stav prema cionizmu i stupio u maš omladimski pokrež, To je posledni stadij (do sada) u mgo:me kad on

privaini

cronizmu, da uliče ma

polEinje Žaiv:of,

mgcij

na moje duhovno

razviće, uopšte Jevrejina i oveka, I činjenica, da iz Berlina kao slušač Visoke škole za jevrejske znanosti odgovaram ma amlketu, možda Je

jedma konsekvenca, moja cionizma.

na mene cao

Na koncu velim: Ja i nemam maroČitcia cionizma, on je u mom jevrejsivu, U Berlinu 24, XII, 1926,

Samuel Romano.

ODGOVOR NA ANKETU.

Odmah u početku hoću da naglasim, da na to pitanje ne mogu da odgovcrim u onom smislu u kom je postavljeno: ako je cionizam „odredio i promenio pravac mocda Života? Misim. da sam prema, a da bih mogao da gdcovorim o alkwom stalnom opredeljenju svoga ŽivofnoSa pravca, Mi svi se upravo nalazimo u doba života, u koje se borimo za idejnu stramu našega svetozrenja, I baš mi, mladi ljudi, retko Mada možemo dovesti u sklad idemi svet sa stvarnim ŽIVOtcm, sa svetom zbilje,

U koliko mi se taj životni smer sada odredjuje,

upiravo. delo cioenizma, — Hy bih se i

ne znam: da li je to

bez neda razvijao u ovom smeru u kom se sada razvijam,

Kalo ije cionizam delovao na mene?, ili drugim rečima: u čemu je moj cionizam? Je li u tom, da se radujem kada se csniva nova vornica u Erecu ili ostvarenje Ruthenberšovošs plana o elektriHk:aciji Palestine, ili kada M, Baron daruje velike svote za KH? Što sakupljam za KKL? U iomu, šlo osećam neku povezanost sa Erecom? Mislim da fo sve mije

možda

dosta.

Nemci u Jugoslaviji na primer OoSe-