Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

|| B e Š i .

ća u se povezani se Nemačkom, Nima je io dosta, ali nama mije, jer mi nismo u talemvwim wpril:kama kao oni, Tek nedavno rekao je o tom dr. Cha"es kada je bio u Zagrebu: »U drudih naroda, kojima ije život normalan mogu pojedinci da mirno, vrše rad na pogzicii, na kojoj su se našli, I oni u olwiru države i zemlje vrše rad, koji im je dan, a da ne lrebaju da kuda naročito upiru podled i upravljaju duh. Žive u jednoslavmoj svakidašnjici i ne treba da se dal:e brinu«. Imszm dva druga ikršćanina, jedan, studira tehmiku a drudi protest, teoloSiu, Žive u Jugoslaviji, a. obojica su

dcbri Nemci, ali ne u šovenskom smi- ·

slu. Znali su da izm're nacionalizam sa čocveštvcm, Oni to mogu, oni DIOsu da studiraju ma koju struku, neka samc kudu u moj sposobni i oni će fime Moristili i čovečansivu i sVO/OJ otadžkini, ako u njoj budu živeli, a ako. ne, mou i onda da budu dobri Nemc:, A mi? Možemo li mi, kao i oni?

U meni je, kako. "e Chajes rekao, »neki csećaj sreće, štosam Židov i cionista«, Drusačije ne bi moglo ni da bude.

Bio sam već soci alizam, onda prošao i zaustavio

pošao u ekstremni

se u snažncm individualizmu, ali sc nikad nisam modao a ni hleo odreći cignizma, ma da sam često došac die: Tog:Uth wproutivština i / nemcdućnosti. Cicnizam je u meni spontan, -li ne znam u čemu je on odredio i promenćo pravac mciga Života,

Meni je sno, da mama u gdalutiu nema ncrmalncda ocpstanka, ali da je to ne samo »nama«, nedo i »mem i« {asno, kcnsekvenino bih provodkto zaključke, a onda bih mogao i da Sdovorim, „kako je cionizam promenio moj život. A. ovako — za mene, kao i za mmogde druge, cionizam je pit a&nie budućnosi", a mi smo oni, ko: prigpravljamo tlo, da bi na mjemu

posle {dakle budućnost} cionizam poslao sadašnje pitanje, da bi postao »die Brennende Frage«, LL j. da cionizam pcwtane ličmo, najličnije naše, miojc pitamje,

Kod mene je cionizam pospešio moj razvitak, ali ne znam, da li je on bio ferment ili samoj katalizator, Bilo jedmo ili drugo, bio ije to Ahdut hacolim. Jer početak ozbilnoga stvarana moga Života mada u ono doka. dok sam još bio alitivni cole, U vezi sa Ahdutom stvarao sam sil predodžbe o svetu,

Ali sada nastaje pitanje, koje sam već u počelku napomenuo: da li je to upravo delo cionizma, samo cionizma, ili je ciomizam ovde samo nea sluča nost,

Pitam se, da li bih ja bio onakav, kakav sam, da i nisam. cicnlist? Da li moj razvitak ne bi modđao da bude i obrnut; ne bih li čitajući Ibsena i Doestojevskoga, (ljudi, ko,i su na me na snažnije utecali) nadožao na one ide e, koje su se kod mene spontano ljavile,

No naše pitanje glasi drugačije i ima „drugačije značenje. Hahšarısla, dale čovek, koji se stvarno sprema za. rad u Palestini, na primer može sa potpuncm sigurnošću da govori O zcme, kako je wcionizam odredio i prcmenio pravac njegovoga života, jer cn bez cionizma nikako mne bi bio na hahšari. Dopuštam da bi se čitanjem Niče:a, Ibsena, pa napon Tolstoja (ovde najvažniji) mogao odlučiti da cstavim ŠkciMu šdli kakvo zvanje današn eda ljudska družtva pa posed nuii za plugom. Sve 'e Ro moduće, ali nikada rad za Tolstojevim | pludem ne bi značilo isto, što rad za Gordđonovim plušom u Erecu, Jer to je — cionizam, Jedini halucim i cni koj se spremaju na aliju mogu da” dadu pozitivan odgovor u toj anketi,

Zagreb, 29, XI, 1926.

Joži Heršković,

129.