Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

kuću za kućom, tajno, ıı mraku. Bolelo nas je, što se kradom mozamo uvući n drevmo nasledstvo za koje smo platili teške pare. Očistili smo zemliu od kamenia, nisu nas zastrašili ni najteži DOslovi. Ni od bolesti nismo se uplašili koia ie već ispočetka srušila nekoliko od nas. I s groziicom smo išli raditi. Bili smo sretni, da ćemo upravo mi otvoriti »Kapiiu Nade«, i da, će se po. nama ostvaTiti reči prorokove: »I vratiću vinograde njegove, i dolinu muka pretvoriću u kapiiu nade (Ifetah tikva), i pevaće tamo, kao u dane mladosti svoje i kao u dane izlaska iz Ecipta.«

Stari Meir Pitihas citira stihove iz Hošeje, i čini mi se, kao da u očima niegovim plamti vatra mladosti pod mrkim čelom, Dpunim brazdama. UlD)a, vredilo. ie patnie i borbe samo da reči DTOTOkove budu izvršene. U starom kolomisti koji citira proroke prepoznaiem sina drevnoga naroda koji ic gotov sve žrtvovati za stih iz Svetovza Pisma. za bibliiski zakon. za svet ideal.

Približavamo se »Nalr-el-Audža« i glavnom vodopadu reke Jarkona, gde ima sedam mlinova, kojih nam iednostavnost, i protivu volie, dozivlie n pamet veliki Rotšildov mlin ı FIaifi s grandioznimi urediaiem. Na obali male reke neki beduinski čobanin čuva krupne i lepe sirske ovce. Čobanin se sagsme, skupi ruke i zagrabi malo vode. da bi ugasio žedju.

— Ovi beduini — reče Maeir Pinhas — kako vidite nisu tako izbirliivi. ali mi smo onda često i oboleli od močvarne klime. Ipak nismo. hteli ostaviti prvu židovsku koloniju. Imali smo strašnih gubitaka. Mesto arapskih plugova koi samo za nekoliko centimetara zadru u zemliu nabavili smo mođerne evropske plugove. Ali ove velike plugove nisu mogli mali palestinski volovi da vuku. Nato smo nabavili volove velikoga stasa iz Bairuta. No. sirski volovi nisu mogli izdržati palestinsku klimu — i pocrkaše... A od moskita (vrste komaraca) nismo imali mira ni daniu ni noću. U to vreme grobovi su se žalosno umnožavali ma grobliu na obali Jarkona. Ipak nismo popuštali, Znali smo, da do našega početka stoji nastavak, i ako mi obustavimo rad, svršiće se san o. šivat Ciion (pDovratku u Ciion) Iselili smo se iz naših stanova u Jehudiiu (2 sata od Petah Tikve) koja leži visoko i suva ie. Tamo smo stanovali u šaforima 2 codine dana, i odatle smo išli svaki dan u Petah Tikvu.

U Petah Tikvi sadili smo eukalipt koji izvlači vlagu i suši zemliu. Arapi dotad misu poznavali ovoga drveta, stoga za ioš i danas zovu »Sedžera-el-Jahud« — židovskim drvetom. Kako su se čudili susedni Telasi, kad su se ova drveta tako. brzo peniala u vis! Naše su kuće dobile hlada, a s naše teritoriie nestalo ie: komaraca.

Rekli su, da smo nekakvim čaroliama proterali komarce. Ovakva okrivlienia poznavali smo ioš iz Rusije. Kad je kolonija bila zdrava. preselili smo se natrag. U to su i deca narasla kao eukalipt. Jednom mi ie došao sin, i oduševlieno pričao, da iza kuće ima siainih obručeva, neka mu ih podignem. Izađoh i s iezom

385