Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ŠALOM AŠ: PREVARENA

(Pripoviiest kakvih ie mnogo na sviieti )

Faigele. Ona se rado kitila poput svak« mlade dievoike. Sedmicom nema vremena za takve besmislice, jer mora da Sšije. Vremena su teška. U gradu skupoća. Stanarina .... jao, ta nesretna stanarina! Otac zaslužuie tako malo... a do trista rubalja niezina miraza treba još tako mnogo ... Nažalost dira maika u taj miraz kad joi subotom trebaju novci za pokriće izdataka. Sreća ie ioš što imade vazdan toliko posla za šivanie. Faigele često misli u tišini: »Prosaca ie ko pasa, ali što to pomaže! Svaki pas traži masnu kost«. Faigcle se ne zadubliuje rado u misli. Zgodne mlade dievojike ne vole obično da razmišljaju.

Subotom sz Faigele kiti i resi bez kraia i konca. »Faigele«, veli maika, »ta prestani već jednom! Lijepa si ti j bez toga«. Ali što znade jedna stara žena? Za niu jie svaka haljina dobra. Ona čak veli da dievoika može izlaziti na šetnju bez šešira i halietka. No svaka mlada dievoika doDro znade kako su važne ove stvari. Ondie na klupi siedi on. Eleazar. U društvu ie svojih Dpriiatelia i gleda ispod oka ma niu. On misli da ga ona ne zapaža kad ioi sec vragoliasto smješka. Gurka svoie prijatelie šapćući: »(iledajte, dečki: Živa vatra js ta djievojka!« Faigele prolazi krai njih mirna ko kamen. Ko da ništa ne sluti i ko da ne govori u sebi: »Samo me gledai! Ogledavai se za ninomi svidam ti se, je li?«

Katkad joj se dogodi nešto neugodno, nešto skoro bi čoviek rekao bolno. Ona prolazi pokrai niega, a on jie ne zapaža. On gleda drugu. Malku s novim halietkom i s novim šeširom. Faigele prolazi krai niega i gleda ga kradom Njegov je pogled ioš u Malke. Oži mu se siaie radosno; opet gurka svoje prijatelie ko da opet hoće reći: »Gledaite, dečki! ...«

No čim on spazi Faigele, opet is Malka u pozadini. Pozove priiatelie na šetniu. Idu za djevojkama ko sjene. Prolazeći il pozdrave: »Sretna subota!« Fajgele kimnu ponosno czlavom. Što ie se to tiče? Ništa. Hotimice ide drugom aleiom. Dečki za niom ko zla savjest. O, tad i sva sretna u srcu! No prenavlia se ko da ioj niie ni stalo. do niega. On bi ie progonio do na kraj svijeta. O, kako ie sretna u duši!

Jedne subote naveče šetala ie sa svoiom prijateliicom u parku. Siele su na klupu. On iz— došao za niima. Sieo je na drugi krai klupe. Tama. Ponad klupe gusto grmlie. Tamxi raste, laki zefir miluie lice. Sve je hladnije. Tako ic lijepo slediti u tišini! Srca lagano udaraju ko da se boje narušiti čar i svetost lietBe VECETI. dj

"Tko će prvi progovoriti? On zakašljuca: to znači: »Evo me!« Ona šuti: »Ne znam ko si ni što hoćeš. Što me se uostalom tičeš?« Šutnia... Samo vietar šapuće što se u srcima zbiva.

»Oprostite, moliću lijepo, koliko ie sati?« »Ne znam«, odgovori Faoigele ukočeno. To znači: »Znam ja dobro što ti hoćeš; ali lakša, ima vremena! Neću fi odmah pasti za vrat«. Prijiateliica je gurne: »Čuješ li?« »Ova si guska utvara da on ma nju misli«, zbori Faigele u duhu.

»Lijepa noć, zar ne?« »Da, prilično«. Pitania, odgovori; ispočetka malo teško, kasnije sve toplije, srdačnije. Približuiu se. Već su stari prijatelii. On je prati kući. Pružaju si ruke: »Do viđenia!«

Sve je tamnije, tiše... »Davno sam te već htio upoznati, Faigele!«

»Znam. Sliiedio si me ko sjena«. Šutnia. »Na što misliš, Faigele?« »Na što