Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ni hasidizam, kao ni prahrišćanstvo, nije htio da makne zakom, nego da ga ispuni, to će reći, da ga uzdigne iz uslovnosti u bezuslovnost i da ga obrati iz ukočenosti formule u struju nieposrednosti. Niie bio kadar to da postignc, ičr se već u svojim počecima stao da raspada i izrada iz razloga koji se nemaju ovdie da obiasne. U apsolutnome životu židovskoga naroda znači ot maiviši dosele trijumf ideje o činu: u relativnom niegovu Životu i on je ostao epizodom. Iza njega ie došlo propadanie u kom ie borba između zakona i dicla dostigla svoienaidublie stanie: mislim ono bezideino i isprazno čarkanie između ortodcksa i reformera. Naigorča ije doista ironiia naše sudbine da reformeri smiju da istupaiu u ovo doba kao nosioci borbe za ideiu o činu i za proročko ŽžidovsStvo. Hoćemo li da i opet imamo veliko židovstvo, moramo da borbi za ideju O. činu vratimo niezinu veličinu. Ako danas opet ima liudi koji sav DONOS ı SVI veličainost židovstva doživliuiu u svoijoi duši, onmi moraiu ići za tim da sc težnia narodnoga duha za dielom obnovi, te da ioi se dade nov lik prema našem rodđenom novom! osiećaniu svlicta.

Treća ie tendencija židovstva ideia o budućnosti. Ona se u narodnom karakteru osniva u tome. što ie osiećai za vrileme u Židova razviien kud i kamo iače, nego li niegov osiećai za prostor: slikovna epiteta Bibliie — u protivnosti na pr. s homerskim — ne govore o obliku i boji, nego o zvuku i gibanju, naiadekvatnijii ie umietnički oblik izražavanja u Židova specilična vremenska umjetnost, glazba, a suvislost generacija niemu ie snažniji Životni princip nego uživanje sadašniosti. Niegova svijest o narodnosti i niegova svilest o Bogu uglavnome crpu svoju snagu iz istoriskoga pamćenia i iz istoriske nade, a nada ie ovdie zapravo pozitivni i gradilački elemenat. A kako svaka od te tri tendenciie ima svoju vulzarnu i svoin uzvišenu stranu, kako ie tendencija za: činom vodila do panritualizma bez duše i do svete volie za bezuslovnost, tako ie i sa tendencijom budućnosti: ona magoii Židova s jedne strame u vrevu svrha i podiaruje niegovu želiu za privredom koja, istina, ne ide za sopstvenom udobnošću, već za srećomi nastaine generacije, nastaine generacije, koljoi ič opet, priie no ie dospiela da zadobiie svijest o sebi, već namijeniena zadaća. da se stara za dalniu, tako da se sva realnost bitka raspliniuie u brizi za budućnost: a s druge strane budi ova tendenciia u Židovu miesijanstvo, ideju O aDSOlutnoi budućnosti, koia je oprečna svoj realnosti prošlosti i sadašniosti kao pravi i savršeni život. Mesijianstvo ie naidublia originalna ideia židovstva. Zamislimo: Židov ie smislio, da u budućnosti, u viečno pradalekoi, viečno prabliskoi sferi što no izmiče i ostaie poput horizonta, u carstvu budućnosti u koie se usuđuju da zalaze samo titravi, zaigrani, prolazni snovi, sazda kuću za ČOovjiečanstvo, kuću istinskoga života. Štogod se inače raznih čežnja, nada, Želia u narodima plelo oko osiećaia budućnosti, sve ie to bilo relativno: moglo ie da dođe tako, uskoro, daleko, moslo ie da dođe i drukčiie — želielo se, sanialo se, da će doći, ali ko bi znao, hoće li doći, ko se usudio da vieruie u to kad ie hladni, iasni dan sviietlio kroz prozore? A tu ie to bilo nešto posve drugo; tu niie moglo da dođe, nego ie moralo da dođe, za io ie bio jamac svaki tren i krv ie bila iamac i Božije ie srce bilo iamac; a kad će doći, to niie imalo da bude uskoro. a ni daleko, već ima da bude u konačno vriieme u punoći vremena, na koncu dneva: u apsolutnoi budućnosti. A to što je imalo doći bilo ie doduše često nešto relativno, oslobočenie ispaćenog naroda i niegovo okuplianie oko Božie svetinje, ali na vršcima visova bijaše to apsolutnost, izbavljenie liudskoga duha i spasenie sviieta i tude se relativno osiećalo kao sredstvo do onoga apsolutnoga. Tu se prvi puta svom silom obiavila apsolutnost kao cili, kao cili, koji ima da se ostvari u čoviečanstvi i po niemu. A zaiedno ie rmesijanstvo stvorilo obim druzim tendenciiama Žžidovstva, ideji o iedinstvu i ideji O

|[.9.9