Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

činu, tako reći tlo njihova konaćnoga i savršenoga ostvarenia. Ali kako se o te ideie tako se i o mesiianstvo vodila neprestana borba; i često nalazimo u isto doba naiuzvišeniju koncepciiu mesiianskoga ideala pored naivulgarnijih predodžbi o ugodi koje će doći. Tako se u mesijanskim pokretima isprepliće maisvetijie s naiprofanijim, volia za budućnost i neobuzdanost, liubav prema Hogu i pohotna radoznalost. |I ovdje se opiru nagoni puka spiritualizovaniu ı mute čistoću izvršenia. — Valia napomenuti da ie i prahrišćanstvom uprav'iala misao apsolutne budućnosii, »konca dana«, izbavljenja svijeta, koie se 1o% niie izvršilo, već treba da se tek zbudne; i ovdje se raspirila borba, borba između mesijariskog ideala i prenošenia mesijanskih predodžbi na osobu vode i maistora. — | ioš ima iedan znatni fenomen, koji ie — iednako kao filozofija Spinozina na područiu ideie o iedinstvu — doduše svojina apsolutnoza života Židovstva, ali strši iznad njegova relativnog Života, pa stoga nile prodro u narodnu svijest, a koji zahtijeva da se naš pogled zaustavi na njemi:. Mislimi socijalizam. Moderni socijalizam imade dva psihologiska vrela: iednio ie kritično gledanje u bit zajedničarskoez života liudi, n bit zaiednice i društva, drugo ie težnja za čistijim, liepšim, istinskiiim, za Čistim, lijepim, istinskim zaiedničarskim životom, za zajednicom liudi, sazdanom na liubavi, na uzaiamnome razumiievanju i na uzaiamnoj pomoći. Onome prvome vrelu, iako možda niic izVOT, :a ono ie ipak snaga proizašla iz zapadnjačke mudrosti: Platon ie maistor čiji lik se diže nad prvim buianiem niecove vode. Drugo vrelo izvire iz židovstva i židovstvo mu ie davalo sveudili novih pritoka. Proroci su bili prvi koš stu objavili nauku; Eseni su bili prva zajednica koja ;e nastoiala da bezuslovno Do njoi Živi. Težnia, u gdiekoie doba očita, ı gdiekoje potamnjena, ipak uiie nikad ugasla. A kad su Židovi izašli iz geta i zašli u život narod4. slila su se oba vrela u niima. u nauku i u apostolat modernoga socijalizma. Ovai ie moderni socijalizam umaliivanie, stiešniavanie, vremensko omeđavalje mesijanskog ideala, iako njime upravlia i niieti ista snaga, ideia budućnosti. Ideia budućnosti uzdignuće se nada ni opet u beskonačnost, u apsolatnost. Kakav će biti njezin budući oblik, možemo fek da naslućujemo, ali sama ta slutnia je znak, ·da i ta ideja židovstva Živi dalje nilemim, podzemnin: životom i da čeka na svoi dan, na dan obnove.

Sad tek možemo da zadobiiemo regled o tome što znači obnova židovstva. Prekinut ie veliki duhovni proces, kojemu sam osnovne liniie razložio Ne će li židovstvo dalje da živi prividnim životom, hoće li da uskrsne u istinski Život, onda niegov duh mora ga se obnovi, mora niegov duševni proces iznova -da započne. Istinski ie život židovstva kao i istinski život svakog stvaralačkog naroda onai koji sam nazvao apsolutnim: samo ie on kadar da stvori narodnu :svijest koia neće bili agresivna ili defenzivna, već pozitivna, svijest o besmrtnoj supstanciji naroda. U sadašniosti pozndje židovski narod samo rela{iivni Život; mora da se opet domogne apsolutnoga, mora da se domogne Žživoga Židovstva.

U jednoi se hasidskoi legendi pripoviieda kako iedan prestavlieni duh putuie u viečnost od kapiie do kapiie i od vojske do voiske. Ali odiednomi ·stane, ne može dalie. Usleda pred sobomi starca čovjeka koji ga upita: »Zašto 'Stojiiš ovdje?« Odgovori: »Ne mogu dalje.« Nato će starac: »Niie to dobro. Jer ustaviš li se ovdie i ne ideš li dalie i dalie, možeš, da izgubiš život duha i 'da ostaneš na ovome miestu kao niiemi kamen.« To ie opasnost kojia priieti Židovskome narodu: da bi mogao izgubiti život duha. Nemoimo se obmaniiVati tješeći se time da se pozivamo ma procvat novožidovske kniiževnosii i na one druge vrednote koie običaiem nazivati rilečiu u kojoi le više nade mego iskustva, riiečiu: ;xŽidovskom renesnnsom«. Tako sam često uptićivao na

134