Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

raslom pojavom egzila poiavc velike mmnožine današnjih židovskih žena. Što opažate, to ie izopačenost. Izopačenost naroda, izopačenost kuće, izopačenost ličnosti. — Ova pojava ima dva uzroka koji se prividno medusobno iskliučuju: progon Židova i niihova tako zvana emancipacila.

U veliko vrijeme geta bili su bolovi Židova tako neizrecivo teški kaošto ie bilo duboko i istinito niihovo veselie. U dobru i zlu bio ie izvrgnut golemo udesu i potom se razvijao. Iz bola nikla ic niegova smaga i prirodetni pasivii heroizam, sreća kućnog ognjišta, dobrota srca i požrtvovnost; to sve skupa učinilo ea ie odanim prošlosti i drugovima. To se postepeno promijenilo. Progonstvo postaie s napredovaniem tako zvane civilizacije sićušniie i perfidniic; ono ne ugrožava Više vasciicli bitak, ono se nameće u svaki sat života ı svagdašniu djelatnost dana; ubod bodeža pretvorio se u tisuću uboda igle. Iz velike sudbine koia u čovieku izaziva junaštvo i mmožinu strasti, kreposti, odluka, odricanja, boieva, pobieda svake vrsti nastalo ie iadno i mukotrpno, izmyučeno i nauckano bivstvovanie. A s maniim bolima umanjilo se i veselie. Liiepo ic iedinstvo kućanstva olabavilo, poiačana borba za opstanak razdružila ie muža i ženu i sprečavala odgoju diece. Prividno veća sigurnost oslabila ie narodni otpor u održaniu vlastitih običaia.

Ovai proces raspadania ioš više se pospiešio proglašeniem zakonskog iziednačenia Židova. Nagon za samoodržanjem prilagodio se movim ŽivOlNil uvjetima u isto tako ekstremnom obliku kaošto ie priic bila niihova ekskluzivnost. Uz ovu fanatičnu asimilaciiu pristaiu u prvom redu žene koje se maijlakše prilagođuin okolini. Budući da sve priania uz stramo, biva unutarnia izgradnia Žžidovstva zapuštana, samoniklost odbacivana, porodica razarana, uzaiamna solidarnost napuštana, a samostalna kultura uništavana.

Ovako se dade protumačiti izopačenost tako mmogih židovskih žena. Stroga se porodična uredba o kojoj ovisi samoodržanie našeg naroda raspada pod navalom tuđinaca. Sa Žžidovskim običajima mestaie Žžidovskog doma. s vjernošću nestaje liubavi. Osiećai osamlienosti koji stvara nestašica uutarnieg zadovolistva hoće da omame vaniskim, po mogućnosti bučnim, veselim životom. Tako gubi žena sve više svoi djelokrug. Ona, koia ie priie bila gospodarica u vlastitoi kući, postaie ropkinia svoie kršćanske služinčadi. Nieno naibolie propada. Ona se podaie pustom nerVoznom! besposličeniu. Liiepo staro dobročinstvo Židova kod nje ie hvalisanie. Kralievsku žudniu za liepotomi iskrivliuie židovska žena u neukusnu i nezdravu požudu za sliaiem: kao da neko pretvori lijepi narodni kostim u šaroliki pokladni. Srdačnu predanu vieru izgubila ie Židovka, a da ie niie zamijenila novim pogledom ma Život; teži se običaii napuštaju, a provode se u Žurbi, neki laganiji bez razumijevamia Tiihova smisla i osiećajia niihove svetosti. Pod uplivom takovog sitničavog i Hesadržainog životarenia gubi židovski muž svaku višu težniu i sasvim se gubi u svom zvaniu. A mladež, mladež koja ie život i budućnost, kojia u svojim rukama nosi sudbinu sliiedećih generaciia, a možda i sudDinu našega naroda, raste bescilino i bez pomisli na budućnost. Ne leži li dio krivnie i na Židovskoj ženi?

Ali veća od krivnie Židovke kod te propasti biće učestvovanie kod prcporoda njena naroda. Jer nacionalno obnovlienie može da DOteče u srži samo iz duše židovske žene. Kuća ie narodu bez zemlie, narodu u rasulu, nosilac života. U progonstvu ie židovski dom židovska nacila. Naše ogniište, koie nam ie uviiek davalo plamen života, daće nam i

177