Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

u

movoj postojbini. ali doživljavaju | duševno

same neuspjehe ı raspad porodice.

Za jednu familiju može to da bude jednovita cjelina. Za židovstvo ostaje to anegdota, raspadanja i

epizoda u velikom procesu

obnove.

Da se razumijemo: ova interesantna ı napeta anegdota ne bi postala romanom kad bi joj pisac dometnuo Lewisohnove eseje, uvode u pojedine glave. Razlika je samo u genijalnosti. U tome što Brinigova snaga dostaje za interesantnu anegdotu o pojedinačnom židoyskom udesu, ali ne može da oživi čitavu Židovsku sudbinu...

Neugodno se doima grubo nepoznavanie židovskih obreda — u pisca koji prikazuje ortodoksnu židovsku porodicu. Bris se ne vrši deseti dan (str. 5), Roš hašono ı Jom kipur ne mogu pasti na isti dan u sedmici (str. 69), na Jom kipur u podne ne pjeva se Kol nidre '{str. 71). Ima pogrešaka u prijevodu ı transkripciji, koje su upravo nevjerovatne: »gab ·sie zusammen« (—- _vjenčao) str. 52, za Boga und Hand heilet« (str. 251), »gojin« (str. 27), »rebbes« (= revah) (str. 69), »vedoo« (= viduj) (str. 260). A na str. 177 čitamo ovo: »David!« schrie er auf. Er hatte den Namen in Hebraisch gerufen.«

veli »er zerschlagt seine

Trebalo bi u drugom izdanju ukloniti ove medostatke (str. 7 red 5 štamparska griješku: mjesto »junger« treba »alter), da ne smetaju čitanju veoma zabavne anegdote.

Dr. Cyi Rothmiiller

MALENI PROROK

Edmond Fleg: Ein kleiner Prophet. R. Fiper et Co. — Verlag, Miinchen 1930. 202

·str. 8", cilena Din 70.—_ (platneni uvez). -—

Autorizovani prievod s francuskoga Mimi Zuckerkandi. Umietnička oprema E. RH.

Weiss. — Posvećeno Israelu Zangwilim.

Dočitavši Flega, pročitao sam i dva djela 'koja bi zaslužila najporazniji napadaj. Ma da 'bi bilo od interesa napasti ih ı pobiti na ovim stranicama, volio sam ukratko ocrtati ovo Flegovo djelo, jer, u danom slučaju i prilikama, upućivanje na dobro ı pozitivno imade “više smisla nego negacija nevrijednoga.

2,

~

Marietta i mali dečko — igrali su se muža i žene. konja i kočijaša, gazde i gazdarice. Lijepo su se složili, katkad i porječkali. Kao i sva malena djeca. Ali njihove su igre bile vrlo, vrlo lijepe. Samo — jednog dana, kad su već ponarasli — zapeklo ga to, što neki govore da je zlo biti Židov, sjetivši se kako mu je jednom — bio jc još malen — svećenik. prolazeći, rekao, pomilovavši ga: »Šteta«. Ta bio je tako lijep, s velikim očima. Jedan zlatni i slatki i mali dečko. » Jesuskind«. Ali: »šteta«.

On je zbog toga trpio. Bio tužan i nujan;

Naime: šteta, što je mali Židov.

mladići — u rastu — 1 jesu tugaljivi, no on Je bio dvostruko. Voljeli su se: on ı Marictta. A kako su mnogo zbog toga patili! Koliko li jc Marietta postila — samo da spase njegovu dušu! Koliko li su bježali jedno pred drugim! Religija dogme, predrasuda miljea — udarila je plot među njih, njihove mlade ı neiskusne duše bile su sputane tuđim krivnjama.

Zar da smo mi skrivili Isuovu tragediju, zar smo mi odgovorni ? — pita se mali. O, nc! jeca, bolno jeca majka Rahel. Njegova je krv na nas udarila. Naši su očevi i majke, djeca, padala u krvi i bolu. Lomače,

rođena i polurođena Koliko li je izgubio suza Ahasver! progoni, ubijanja, ne, ne, nije naša krv udarila na nj. ne, nije on trpio zbog nas, mi smo veći martiri. Tako, tako bolno jeca majka Rahel.

Scene kod rabina i sa starim učiteljem

klasično su ocrtane. »Velim vam« — »die Farsche ist die Hauptsach« — u najrazličitijim varijacijama izaziva iskren ı srdačan

smijeh, zbog istinski duhovitog prikaza, iz ustiju starog učitelja koji smatra suvišnim sve verazumljive lilozofeme modernih rabina, jer su mu ti rabini uopće suviše »gojisch«. 'TFn učitelju Je Lobmannu sve ostalo sporedno za Bar-micvu, jer Parsche!«

U hramu star: učitelj Lobmann ne odgovara na upite radoznaloga mladića. U hramu!, pa to je njegovo carstvo. Lobmann sam o sebi onda slično kaže: Wenn Herr Lobmann mitn Gott redt, dann kann kommen, mceinetwegen der Prasident der Republik — Herr Lobmann gebt ka Antwort...

»die Haupsach — ist die

Svojim finim ı suptilnim načinom ocrtao je Fleg. dostojno svom visokom nivou. kako se problem »biti Židov« ocrtava ı razvija u

63