Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
qeraturi nema ozbiljnih radnja koje ne govore ai prilog Einsteinovoj teoriji, ali izdavači ove publikacije nisu bili sretne ruke, jer su udrobil: svega pomalo. Tu se govori o »Einsteinismu«, citira uzduž i poprijeko, često s puno afekata, a malo ili ništa nauke. ~
Na strani 49 čitamo u 3 i pol retka od jednog profesora ovo: »Einsteins Bezugssystem __. ist nicht mein Geschmack«, ili — »AlIs “der KFinsteinismus wie cine Sintflutwelle die Welt iberschwemmte, bezeichnette ich Einstcin wegen der bombastischen Reklame seincr ndrrischen Kinfalle als den Barnum der Wissenschaft.« (str. 44).
Na str. 94 citiran je dr. Stjepan Mohorovičić, zagrebački profesor, za kojega znamo da je objavio interesantne znanstvenc radove u stručnim časopisima. Ne znam osjeća li se profesor Mohorovičić počašćen time, što je citiran u krugu 99 autora od kojih mnogi ostavljaju dojam da im znanost služi samo kao maska, da prikriju sitničave lične ambicije! Dr. Hugo Bergmann, upravitelj hebrejske narodne i sveučilišne knjižnice u Jerusolimu, koji je recenzirao istu knjigu (u »Judische Rundschau«, broj 25/26 od ove god. str. 126) piše u recenziji:
»Možda još teže, nego što je razumijevanje same tcorije relativnosti jest razumijevanje čudnovate sudbine, koja prati danas ovu nauku. Pred nama je dubok i težak problem psihologije mas4. Nauka, koje se sadržaj može učiniti shvatljivim tek malom broju ljudi, koja Kao takva nema nikakvih konsekvencija za praktični život, niti za naziranje na svijet biva objektom senzacija i senzacijskih spekulacıja. Zašto je upravo teorija relativnosti postala predmetom lovaca za novostima, a ne možda pravdanje o temelje matematike koje danas najdublje potresuje stručTI j a ke?«
Bergmann drži da je Einsteinovo židovstvo dobrim dijelom tome krivo. Istina Je, Funstein ima dvije neoprostive pogreške: prvo, da je Židov ı da to svoje židovstvo ne zatajuje., a drugo. da je iznio teoriju, koja pretpostavljajući njezinu valjanost — znači veliki obrat u teoretskoj fizici. Što se prvoga tiče nesumnjivo je da židovsko pitanje negdje <vijesno, negdje potsvijesno utiče na diskutantc
~
i samo tako možemo psihologijski shvatiti mnogo inače »nerazumljivo« mjesto u golemoj literaturi, koju danas imamo o Kinsteinovoj teoriji. A što se drugoga tiče znamo, da je u ljudskoj prirodi da se čovjek svemu, što je novo i tudje opire, da alfektivno reagira”) na ono što uznemiruje ı buni u starim poređajima u koje smo se mnogi do zaljubljenosti uživjeli. Kako bi inače mogli shvatiti rečenicu u gornjoj knjizi, da teorija relatiynosti protuslovi »der unbezweifelbaren Kant-Schopenhauerschen Lehre von Raum und Zeit«?
Kad je već u cijela 3 i pol umna retka citiran »ukus« prof. Strehla šteta je, što Je izostavljje Hans Blduher, u kojega »Secessio Judaica« na 56 str. nalazimo ovo:
»Der psychische Hauptvorgang des Judentums in dieser Zeit ist Angst. Darum benutzt es jede Gelegenheit, um die Aufmerksamkeit von der destruktiven Wirkung der Rasse abzulenken. Ein Beispiel: die Theorie des Physikers A. Einstein...
»...man cregt mit dieser, den breiten Tialbbildungsmassen doch gdnzlich gleichgultigen Sache, eben diese Massen: ein grosszugiger Ablenkungsversuch des Judentums, denn Einstein ist Jude.« — »Denn wer weiss heute, was die Relativititstheorie enthalt, und wer hat ein Interesse an ihr? Nur zwei Menschenarten: die Fachgelehrten der Physik und Astronomie und die Juden.«
Ovi posljednji za sobom povlače antisemite, ali treba reći da kao Židovi nismo in-
teresovani na teoriji relativnosti, već ako smo
kao Židovi gordi na ime jednoga Alberta
Einsteina, Hermana Minkowskog, Alberta Michelsona i još drugih, onda je to s onim istim pravom kojim se primjerice jugoslavenska nacija ponosi imenima Ruđera Boškovića, N. Tesle, Pupina, njemačka i ostale nacije imenima svojih velikih mislilaca i pionira na području nauke i civilizacije. Po svemu izgleda, da je »naše pravo«, te se ı u nauci. kad je slučaj o Židovu. primjenjuje onaj način, koji je inače uobičajen. No kaže se: tout comprendre cest tout pardonner.
Aprila 1931 Joža Milhoier
*) Zašto? — vidi Sigmund Freud: Die Widerstande gegen die Psychoanalyse
(Psychoanalyt. Almanach 1996. str. 9 — 91).
5