Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Tvoje su oči duboki čarni do

one su Jedan svet ı Jedan čarobni san, jedno proleće cveća ı Jedan sunčarnı dan, podzemni tajni Jaz ı moj preteški bo...

(3 XI 1997) Ja znam da su preko tvoga lica danas kanule prve gorke suze razočaranja, ja znam kako ti se srce cepa ı duša razdire od bola — alt to Je moralo biti, moralo je doći. Zakrij bol u plašt svoje duše, ı tvoje prve suze u veo samoće: ne iznosi ih na svetlo, to Je oskvrnuće. Ostavi ih da u tami, u neprovidnoj, nepomućenoj samoći ı miru, izginu prvi uzdasi ı da ın noćni lahor odnese daleko od ljudskoga uha — u pustinju dok ne zamru i nestanu za Uuvck. |

Ti znaš kakvi su ljudi: — oni će ti i uzdahe da zgorče pelinom i tvoj će bol okaljati. Ja ti kažem: zaogrni se, povuci se u samoću i čekaj dok prvi prcletni vetar zašumi opet ı zaogrne sve u novi veseli veo zelenila ı smeha. Ne idi k ljudima! Kreni u samoću ı tu oplakuj ruševine svoje koje se nikada više neće podići, neće vaskrsnuti.

(4 XI 19927) Idi iz osvetlenoga kruga, iz šaremila iz buke života, Jer te tu čeka razočaranje.

Pođi u samotne gore, u tamne pećine, ı nađi život u sebi. U tihoj noći, kad je mesečma, stani na hrid ı pogledaj na bregove, u dolinu, u tamnu 1 bezgraničnu dubinu noći; onda ćeš osetiti u sebi život, pravi, neoskvrnjeinr život deteta koje doj. Idi ız kruga laži, buke ı svirke, idi iz kruga šaremih boja u mrak, u bezdani mrak, koji je neiskrivlien, neumetan ı Jednostavan. Tu u mraku, kažem ti, naći ćeš najboljeg prijatelja — on ti je bliz ı iskren...

(28 XI 19927) Hteo sam da zatužim u ritmu kao što priroda tuži u kasnoj jeseni, al: preko mojih usana nije prelazio tužni ritam, ni na moje oči došao plač, Jer se u mojoj duši smejala nada. Ona se je smejala naivno ı bezazleno kao dete koji ne zna šta Je nesreća, ni bol, ni čemer života. Smejala se nevino i veselo kao prve vlati zelene trave na livadi u novorođenom proleću. Kak5 Je ta nada bez podloge bila. da znate, prijatelji moji! Ali — nada je bila!

I vi, prijatelji moji, kada vas crni udes zadesi i segne za vašim mirom i srećom, da ih smrvi i uništi, ı vi tada potražite u vašoj duši nadu. Možda ćete naći jedno maleno zrno, bez podloge — neznatnu nadu. Vaša je budućnost ovisna o vašoj nadi, a vaša veličina biće u razmeru s veličinom na-e koju ste sebi izgradili, stvorili... Vi koji težite napred, na više, koji idete za svojim usavršenjem i Želite da izgradite sebe, svoj narod, svoju budućnost ı budućnost pokolenja iza vas, morate da usadite, da ukorenite u duši veru. Ta vaša vera neka je: nadanje, stremljenje i čvrsta volja. Ako tako uradiic, prijatelji moji, ı izaberete taj put, onda verujem u vas, verujem u vaša dela. u vašu budućnost. S kolena na koleno predajite nauku o nadi kao vaš simbol. Nada neka se zove vaša zastava! To |e zastava pobede.

Ja sam hteo da zatužim ı zaplačem bolno ı gorko, ali u mojoj se duši smejala nada u neznam što — ı ja nisam tužio, ni plakao: smejao sam se nad: svojoj bez podloge: ona |e bila jača.

252