Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

(11 XII 1997) Noći! Oblaci! Bure! Oluje! — zašto to besnite u mojoj duši, u bednoj duši koja tuguje.

Sine, moj sine, ne plačeš još? pita me duh tmurnih, teških oblaka: zar nc vidiš da sam zakrilio sunce i ugušio zrake svetla ı topline u mom carstvu mraka, zime i sumornog raspoloženja? Ne osećaš li kako dobro, veliko svetlo i lepo umire? Ne boli te, ne dopiru ti do srca, do srži, ledeni uzdasi smirti koji odjekuju kroz svemir? Tutanj ı lomljenje nije razdrmalo tvoje ŽIVCE, potreslo tvoje kosti koje bi htele sunca i zraka, slobodnog zraka” Zar te ne guši magla koja je moj simbol, moja ljubljena kći? Hladne su, studenije od

JEHUDO EPSTEIN | 'PAJNA

majmrzlije noći, moje misli: — Jer to su moje misli koje ti sada osećaš, koje ti misliš. Ja sam ti ih nametnuo. Ti ih moraš imati, misliti, Jer to Je moja mračna, studena volja. — Ti šutiš, kidaš se, rušiš u nutrini; to je moja crna. nesvladiva volja. Vidim: suze su ti u očima, ali su zaleđene — tvoje oči gledaju kao dva ledena oka iz kojih vise dve ledenice, smrznute suze — to je moja ljubav. Još malo, i ja ću ti zalediti krv, zamrznuti srce ı još ovo malo svetla što je ostalo, oteti. Onda ćeš biti moj — jer ja te ljubim. Ljubim celim svojim ledenim i mračnim bićem. — Mloja je ljubav uništenje. Ja ću te uništiti! — Ne tvoj život, tvoje dane, ne! Ja ću ti oduzeti mišljenje ı osećaje — 1 daću ti moje misli i osećanje. Ti ćeš onda biti mračan kao ı Ja ı hladan: u tebi će tonuti svetlo, upijaćeš toplinu, a da nikom me svetliš ı

voj

= /= 2

|