Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

nikoga ne ogreješ. Ili — ne! — Ti ćeš znati za svetlo, za toplinu, a Ja ću te omotati mojim plaštem: ti ćeš čeznuti ı želeti sunce ı nećeš ga imati, htećeš. da dadeš drugim svetlo, ali ga nećeš imati. Ja sam studeni, tmurni duh oblaka, oluje ı bura; Ja sam ti Još jedini prijatelj — zar nisi to znao?! Volim te! — Zar ne osećaš kako te moji vlažni kraci obuhvatiše ı kako te obuzimlje moj duh?! Ja sam duh oblaka i noći; — zar možeš naći vernijeg ı iskrenijez druga?! Dođi meni u naručaj, u moje krilo, ı plači: izjadaj se, ja ću te utešiti, ako utehe ima. — Hoću da samo mene ljubiš, da samo u mene veruješ. Jer mene ljubiti znači: ne ljubiti, ı u mene verovati to Jc: nc verovati. — Ja sam: duh oblaka, tame ı sumornih misli.

(17 XII 1927)... Oblaci snažni ı mrki, gde ste? — Vi, guste ı naborane, crne obrve sedog ı večno mladog starca: neba? Gde ste? Zar se nećete više vratiti”! Slušaj moj slabašni glas, šaputao je nežan, belkast oblačić: ja sam prijatelj plavoga neba: ja ga ljubim; mi smo dobri drugari. — Ne vidiš li mog veselog druga, kroz prozirni veo mojih krila?! Ne osećaš njegov smešak u svetlim zrakama koje iz plavetila k tebi doletaju?! — Slušaj me: Ja sam prijatelj plavetila i sunca: Ja volim smešak i radost: zovu me proletni oblaćić. Ja ću ti pričati o svetlu, slušaj me! I ja te volim — kao što veselo ı nevino: dete voli. — Pusti, neka se tamni oblaci kreću svojim putem! Oni će se vratiti puni novoga iskustva ı pričaće ti sumornost ı tugu; doneće ti novosti koje sabiru na mučnom putu kuda ih sudba vodi. Sada neka kreću; — ja ću pričati o suncu. -— Oblačić sam radosti ı smeha. Ali šta ću ti pričati? Ja ću se samo smeškati ı ti ćeš biti sretan. Bićeš bezbrižan kao ı Ja; na ustima će ti zatitrati osmeh, ogrijaće tvoju dušu, a blagi proletni dah oblagoroditi tvoje misli — vaskrsnuće tvoje veselje. Kao iz nedokučivih dubina izroniće mir i presaditi se u tvoju dušu. Opet će procvetati cvetići, Šširiće mirise ı Opijati te. Oni će cvetati u tvom cvetnjaku ı okadiće tvoj duh. — Ti ćeš se šetati kroz njive, livade ı zasejana polja, penjaćeš se na bregove, počinuti u šumama koje šume tajne iz prošlosti, vratićeš se kući, u sobu i opet ćeš izaći. Svugde ćeš sresti samo smeh i radost; naći ćeš preporođaj, a nećeš znati šta je. Samo. Ćeš osetiti u sebi neku snažnu volju koja te goni napred — u polje, i iz polia na breg, ı opet u grad. Nećeš znati šta da od sreće uradis, kamo da kreneš, jer ću te svugde sretati Ja — u svakom kutu, u svakom cvetiću, u sitnoj bubici, u listu, u šumi i na polju. Ti ćeš se smečkati — 3osećaćeš nešto neizmerno u sebi, nešto nedokučivo lepo, uzvišeno ı plemenito —: Ja ću u tebi biti. Čemu reči? šta da ti pričam?! Ja ću se samo smeškati, ı ti ćeš biti sretan.

Prozirni sam oblačić: volim plavo nebo i sunce: moj je vesnik Svetlo, a moj simbol Smešak. |

Ja sam oblačić ljubavi ı mladoga proleća; moje je ime obnova. Ljudima sam prijatelj: stanujem u duši nevine dece, u čadoru pravednika, u večnosti. Moja je radost: Ljubav, kad se dvoje ijube, kada čovek čoveka voli. Dođi u mladu šumu, pruži se na svežu travu i udiši zrak okađen mirisima poljskoga cveća: tu ću ti šaptati pesmu o ljubavi. Velim ti: ima ljubavi, u mojim grudima sniva čarobni san o sreći. Dođi, ja ću ti ispričati ljubavni

254