Jugoslavenski imenik bilja

XVII

(Lob.) Gosp. Janko Borovecki, zupnik u Loboru (u Zagorju), izpitujuć Cvjetami svoje župe, doznao je za muoga pučka imena travah te jih meni dojavio.

(Mar.) Vuk Marinković, profesor, napisao je EcTecTßeny noneorHiiny aa cpdcicy. lB5l. Na strani 339 i sl. opisuje bilinstvo.

(Matt.) 0. Mattei, bijase isusovac u Dubrovniku, preminuo god. 1791. u 77. godini svoje dobe. Osim drugih rukopisah ostavio je nakon sebe vrlo znameniti biljarski imenik (45 listovah u vel. 4.) ; koji zapade pohvaljenoga pod Em. 0. J. Kuzmica, te mi ga uzajmi, Naslov mu je; Erbario italiauo-illirico cioe nomi di erbe, fruttici, alberi e di alcuni altri semplici alia medicina appartenenti, raccolti di varii testi. 11

Eukopis ima 5 stnpacab, koje Mattei ovako tumači: u prvom su stupcu imena bilja talijanska; u ostalili lirvatska iz drugih knjigah i rukopisah izpisana, po imenu, u drugom stupcu iz imenika bilja sastavljenog od dubrovackih Ijekarah Petra Aquila i Krsta Buća (AB.).

U trećem stupcu su imena izvadjena iz Mattiolove botanike talijanske, što ju je imao samostan isusovacah u Dubrovniku ; te su ondje (sudeć po pismu) na izmaku 16. vieka lirvatska imena po okrajku kujige pripisana talijanskim (Is).

U četvrtom stupcu su hrvatske rieči, što jih izpisa S. Budmani, konzul dubrovačke republike u Sarajevu, oko god. 1730. iz stare talijanske Matthiolove botanike, koju je našao u franjevačkom samostanu u Kreševu. I ovaj imenik polieže dakle barem iz 17. vieka (Kreš).

U petom stupcu su lirvatska imena koja je izpisao franjevac Anselmo da Canali iz ataroga herbarija što ga je bio sabrao čuveni Ijekar Fr. Kussicz (ako sam dobro proštio) u početku prošloga vieka (Can).

Po okrajcih dodata su imena izvadjena iz herbarija Ijekarnice franjevacah u Dubrovniku.

Mattei kaže naroeito, da je u posljednja 4 stupea zapisao samo ona imena, kojih neima imenik bilja izpisan u drugom stupcu.

(Med) = Zupnik Jernej Medved napisa: Yerzeichniss der bis nun in Krain aufgefundenen theils wildwachsenden, theils cultivirten Pflanzen mit lateinischen, deutschen und slavlschen (t. j. slovenischen) Benennungen, 1863.

Ovaj oveliki rukopis posudi mi gosp. dr. J. Bleiweis. Ima u njem puno valjanih narodnih riečih, al dosta i skovanih, kojih nisam uvrstio u ovu knjigu.