Jugoslovenski Rotar

sile, već i želja da London opet preuzme vodeću ulogu svetskog finansijskog centra. Engleska se u tome očekivanju prevari, jer je Amerika posle svetskog rata, zahvaljujući koncentraciji zlata celoga sveta u njenim trezorima preotela ulogu koju su dotle imali London i Pariz, postavši centralno tržište kapitala sveta. Jedino je Amerika bila u stanju da ratom opustošenoj i osiromašenoj Evropi nudi u izobilju zajmove. I ona je to činila sve do kraha koji je izbio 1929 godine, do kog je vremena u Americi vladao čitavih 12 godina jedan prosperitet (»boom«) koji je izgledao da će biti ako ne večit a onda dugotrajan. Da uzgred spomenemo da smo i mi posle svetskog rata prvi put došli u vezu sa američkim tržištem, i to preko finansijske grupe Blairove dva puta 1922 i 1927 god. (Blair nominalnih 100 miliona dolara, od čega realizovano 1922 god. 15.25 miliona, 1927 god. 30 miliona dolara; Seligman 1927 god. 12 miliona dolara.) i

a) Regulisanje našeg duga sa Amerikom. — Kako su u međuvremenu većina saveznika bili regulisali svoja dugovanja velikoj prekookeanskoj republici, to smo se i mi 1926 god. našli pobuđeni da pristupimo pregovorima, svakojako u nadi da docnije stvorimo mogućnosti za plasiranje naših obveznica na novom svjetskom tržištu.

(Prva tranša Blairovog zajma od 1922 bila je zaključena pod dosta teškim uslovima.)

Ukupno naše dugovanje SAD od 1917 do 1919 iznosilo je 26.78 mil. dolara; kamata je iznosila 3%, a podloga bili su blagajnički zapisi. Kamatna stopa povišena je na 5% od 15 maja 1918. U toku 1919/20 dobili smo od Amerike još 25 miliona dolara što ukupno penje naš dug (samo glavnica) na 51.75 miliona dolara. Sporazumom od 3 maja 1926 (pregovore je vodio dr. Milan Stojadinović) dodata je neplaćena kamata glavnici tako da je priznati dug izneo na dan 15 juna 1926 dolara 62.85 miliona. Po sporazumu. dug se imao isplatiti u roku od 62 godine anuitetima. Prvih 12 godina bez kamata, a zatim sa uvećanim otplatama koje se od prvobitnih 200 hiljada dolara penju na 2, 406.000. Međutim data nam je mogućnost odlaganja plaćanja za dve godine uz naknadu 41 % zateznih kamata. Plaćanje se vrši u zlatu ili u američkim banknotama po izboru američke vlade.

Valja priznati da nam je američka vlada bila vrlo blagonaklona u pogledu kamate na konsolidovanu sumu duga. Prve godine ne računa se nikakva kamata. Zatim se ona penje postepeno од 1/8% па 144% pa na 12 i 2% da bi za poslednjih 17 godina bila 3%. Ovo se ima zahvaliti principu da se saveznički dugovi imaju utvrditi prema platnoj sposobnosti dužnika. Međutim, istine radi, valja znati da je Italija dobila još povoljnije uslove (kamata 0.4 Ž ), ali je to učinjeno s obzirom na njeno ogromno zaduženje. A možda i zato što je i veliki broj italijanskog elementa u Americi bio od nekog uticaja na ovakav aranžman.

b) Naši dugovi Velikoj Britaniji. — Regulisanje naših ratnih dugova u Engleskoj imalo je veze sa zajmom koji je Jugoslavija nameravala da zaključi u Londonu za velike vojne nabavke i investicije kod bankarske kuće Rotschild & Co. u Londonu u iznosu od 50 mil. funti sterlinga. Otvoriti londonsku pijacu za Jugoslaviju bila je živa želja tadašnjeg novog ministra finansija, pok. Bogdana Markovića. Već se tada videlo da Amerika, iako je plivala još uvek u svom prosperitetu,

274