JUS standardizacija

Tačka uočavanja Tačka čitanja

percepcije

a — rastojanje visine vozačevog oka (1.10 m) do vrha Dufokazne table.

(Ako se radi o znaku na bankini, ovo rastojanje se meri od položaja vozača do dalje ivice saobraćajnog znaka).

a — ugao pod kojim putokozna tabla nestaje iz vidnog polja vozača. Za znakove iznad kolovoza iznosi ~89, a za znakove na bankini ~ 10.

Kao što je rečeno, vreme čitanja znaka, drugim rečima

vreme koje vozač provede između tačaka B i D, izra-

čunava se prema posebnom obrascu dobijenom u Velikoj

Britaniji (Road Research Laboratory).

Obrazac izgleda ovako:

t=0,31N + 1.94

gde je N broj informacionih jedinica na saobraćajnom znaku.

Pod informacionom jedinicom podrazumevaju se: nazivi odredišta, udaljenost dc odredišta, strelice, brojevi puta, simboli...

9.2 Ostali elamenti

Prilikom proiektovanja, vrlo je značajno voditi računa da svi natpisi na jednom putokazu ili na putokaznoj tabli moraju da budu ispisani slovima iste visine bez obzira da li se radi o različitim natpisima ili o dvojezičnim odnosno dvoaezbučnim natpisima. Ista visina slova miora da se primeni i na putokazima odnosno putokaznim tablama na jednoj raskrsnici odnosno na deonici puta.

Svi elementi putokaza, razmaci između natpisa, razmaci između drugih elemenata putokaza, širina ivice, Širina okvira, položaj natpisa i drugih elemenata u odnosu na okvir, proračunavaju se uvek u odnosu na izabranu visinu slova, iz toga se jasno vidi da je izbor visine slova

Rastojanje

Tačka nestajanja znaka iz vidnog polja vozača

Slika 16

izuzetno značajan korak u procesu projektovanja putokazne signalizacije.

Na jednom putokazu ili jednom polju putokazne tabie mogu da se upišu najviše dva naziva odredišta, Samo izuzetno, postoji mogućnost da se na jednom polju putokazne table upišu nazivi tri odredišta. Nešto drugačija situacija je ako se radi o dvojezičnim odnosno dvoazbučnim natpisima. U takvim slučajevima, svaki putokaz odnosno svako polje putokazne table može da ima na zive najviše dva različita odredišta. Drugim rečima, broj redova ne sme da bude veći od četiri.

Često se događa da, zbog velike dužine jednog natpisa u odnosu na druge, za ispisivanje takvog natpisa moramo da koristimo usko pismo. U takvim slučaievima, svi ostali natpisi na putokazu odnosno na jednom polju putokazne table moraju takođe da budu ispisani uskim pismom.

Ako se koriste piktogrami, brojevi puteva ili udaljenost do odredišta, mesto piktograma biće uvek na suprotnoj strani od strelice (stelastog vrha putokaza), broj puta se uvek ispisuje sa leve, a rastojanje do odredišta sa desne strane naziva odredišta. Rastojanje se označava samo brojčanorm vrednošću, bez oznake km.

Postoji još jedno pravila kojeg se treba pridržavati. Naime, kod putokaza sa više natpisa, a isto važi i za pojedinačna polja putokazne table, naziv najudalienijeg odredišta ispisuje se uvek u gornjem redu. Ovo pravilo važi samo za slučaj da se sva odredišta nalaze na istom putnom pravcu.

10. Zaključak Ovim izlaganjem nisu ni izdaleka iscrpljena sva pitanja

vezana za putokaznu signalizaciju. Čak ni za projektovanje samo putokaza i putokaznih tabli.

129

Standardizacija, 1982./br. 2—4