JUS standardizacija

Ne treba zaboraviti da, osim izbora elemenata za projektovanje i izradu putokaza, vrlo značajnu ulogu za dobru vidljivost i čitljivost putokaza ima i pravilan izbor mesta za postavljanje znakova.

Dalje, činjenica je da putokazna signalizacija nije nešto što ne sme da se menja. Sigurno je da će razvoj načina komuniciranja među ljudima, dizajna pa i materijala koji se koriste za izradu putokaza, uticati i na razvoj putokazne signalizacije. Već se radi na primeni displeja (ekrana) i nekih materijala koji do sada nisu imali primenu u saobraćajnoj signalizaciji. Biće mesta i za primenu elektronike. Da su ove ivrdnje tačne, dovoljno je setiti se kako se razvijala putokazna signalizacija.

Što se tiče naše zemlje, učinjeno je nekoliko značajnih akcija da se sagledaju i izaberu najbolji elementi za putokaznu signalizaciju koji će ispunjavati sve uslove O kojima je ovde bilo reči, ali i odgovarati mentalitetu naših ljudi. Proces usaglašavanja i standardizacije ovih elemenata zahteva dosta vremena i napora, što ne znači da se treba zadovoljiti polovičnim rezultatima pod parolom: "Dosada nismo imali ništa...” Uticaj signalizacije,

podrazumevajući tu i putokaznu signalizaciju, na bezbednost odvijanja saobraćaja takav je da zahteva našu punu angažovanost i vrlo pažljiv izbor svakog eiementa putokazne signalizacije. Tako ćemo biti sigurni, a to upravo i želimo da postignemo, da će takva signalizacija učesnicima u saobraćaju pružati potrebna obaveštenja za

kretanje do odredišta, ali i onu neophodnu sigurnost ko-

ju vozač mora da ima na pufu.

Literatura:

1. Directional Signs on Dutch Motorway (Texte of 1971 Traffic Engineering Course) B. Westerduin, Head of the Geometric Design Section of the Traffic Engeeniring Division and Public Work)

2. Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, Službeni list SFRJ, novembar 1980.

3. Pravilnik o saobraćajnim znakovima na puteviriaš, Službeni list SFRJ, septembar 1981.

4. Standardi JUS U.S4,313 do JUS U.S4.316., Savezni zavod za standardizaciju (Standardi i štampa).

UPUTSTVA ZA PLANIRANJE KUHINJA U STANU

DK 721.013:643.3/.4

Mir Selver Karavdić, dipl. inž. arh.

Da bi se zadovoljila dva preduslova za uspešnu

industrijalizaciju građenja — ograničen broj veličina građevinskih komponenata i njihova podudarnost na gradilištu bez dorade — kao osnova za razmenu na

jugoslovenskom i međunarodnom tržištu i racionalnu proizvodnju, uz snižene troškove i bržu izgradnju objekta, neophodno je usvojiti jedinstveni sistem modularne koordinacije u građenju.

Zaključkom Saveznog izvršnog veća sa 106. sednice, održane 20. jula 1979. godine utvrđena je i obaveza Saveznog zavoda za standardizaciju da do kraja 1982. godine realizuje Program izrade standarda iz oblasti "dimenzionalne koordinacije u građenju” u okviru Društvenog plana Jugoslavije od 1981. do 1985. godine. Na 2. sastanku Komisije SZS za standarde iz oblasti JUS

130

U.A9 održanom 1980—12—22/23 u Beogradu, formirana je i Radna grupa za "kuhinjsku opremu”,

UVOD

Uputstva su u skladu sa nacrtom standarda Međunarodne organizacije za standardizaciju — ISO/DP 7515 iz 1981. god.! čiji je definitivan tekst razmatran na V Zasedanju ISO/TC 59/SC 11 potkomiteta “Kuhinjska oprema“, u Parizu, 16. do 18. februara 1982, u cilju konačnog usvajanja.

1

POZI

“Guidance for planning of domestic kitchens" ISO/DP 7515 INTERNATIONAL ORGANIZATION FOR STANDARDIZATION, GENEVA 1981.

Standardizacija, 1982./br. 3-—4