JUS standardizacija

Jedan od osnovnih uslova za to je svakako informisanost o onome što se na području terminologije zbiva. Međutim površan uvid u obaveštenost onih,koji su na bilo koji način angažovani u radu na terminologiji,o tome šta se na ovom području radilo i radi u Jugoslaviji otkriva da je takva obaveštenost često nedovoljna. Ovome se pridružuje i minimalna obaveštenost o terminološkoj aktivnosti u svetu.

Mnogobrojni su primeri koji potvrđuju da se vrlo malo zna o tome šta neko radi na području ferrninologije, s kojim se Froblemima susreće. Ovo je sudbina i samih terminoloških standarda „čija je svrha unificiranje terminologije pojedinih stručnih oblasti i čiji je uticaj na stručnu literaturu nedovoljan i u neskladu sa osnovnom svrhom njihovog donošenja.

Istovremeno, pošto potreba za prenošenjem stručnih iskustava podrazumeva izbor termina, odvija se rad mnogobrojnih prevodilaca i stručnjaka iz pojedinih oblasti, čiji rad u terminološkom pogledu ima vrlo malo oslonca ili mogućnosti provere a čija individualna uspešna rešenja, umesto da putem određene procedure i informisanja postanu vlasništvo šireg kruga prevodilaca i stručnjaka, ostaju zatvorena u privatnoj jezičkoj dokumentaciji. Posledice nedovoljne obaveštenosti su oskudne predstave o potrebama ili o dostignućima u svetu na polju terminologije, kao i preklapanje poslova, nedostatak kontinuiteta u radu, sužavanje područja delovanja itd. Informisanost o stranim i domaćim iskustvima u radu na terminologiji, problemima i otvorenim pitanjima, teoretskim i metodološkim saznanjima i stavovima omogućuje da prilaz svakom pojedinačnom terminološkom projektu bude na nivou koji zahteva savremena terminološka nauka, ili u skladu sa opšteprihvaćenim principima koji obezbeđuju višestruku povezanost tog projekta sa drugima. Međutim, da bi se došlo do ove složenije forme informisanja, potrebno je početi od elementarnih obaveštenja o načinu i rezultatima rada pojedinih institucija i organizacija, o akcijama koje se preduzimaju da se oživi sistem koordinacije terminološke aktivnosti, o planovima za izradu ili o toku realizacije pojedinih terminoloških projekata, funkcionisanju međunarodnih veza u radu na terminologiji itd. S jedne strane, takvo informisanje bi produbljivalo svest o potrebama, prostoru za akcije i modelima rešavanja pojedinih problema a, sa druge, omogućilo bi da se povezuju napori institucija, organizacija i pojedinaca u jednoj situaciji u kojoj se ne može dozvoliti rasipnički odnos prema sopstvenim ne baš velikim kadrovskim i finansijskim potencijalima. To bi omogućilo da se sada često izolovani programi rada na terminologiji prikupljena iskustva, pa i čitavi projekti, oslanjaju jedni na druge, dopunjuju i međuso-

152

bno podstiču.

Ako se govori o standardizovanju terminologije, potrebno je reći da, ukoliko se ova ne odvija u klimi koja je povoljna za rad na terminologiji, ukoliko nije podržana širokom aktivnošću, institucija i organizacija na polju terminologije a lišena je informacionih komunikacionih kanala koji ove aktivnsoti povezuju — njeni zahvati i njeni dometi biće samo parcijalni i pod sumnjom jednog polovično obavljenog posla. Razvijenost terminološke aktivnosti u Jugoslaviji, kojoj doprinosi i informisanje, stvorila bi uslove za bolji, ekonomičniji i potpuniji rad na terminološkim standardima i na terminološkom razjašnjavanju standarda uopšte, a sami standardi u takvim uslovima informisanja podsticali bi rad na terminclogiji i drugih i imali povoljnije izglede da ispune svoju funkciju terminološke unifikacije. Postepenim poboljšanjem kvaliteta i frekventnosti takvog informisanja omogućila bi se šire zasnovana i kvalitetnija javna diskusija o terminološkim standardima, bolje veze Saveznog zavoda za standardizaciju sa drugim institucijama u toku rada na terminologiji i sagledavanje mogućnosti da se terminološki projekti drugih povezuju sa terminološkom aktivnošću Zavoda. Omogućio bi se i veći uticaj terminoloških standarda i standarda uopšte na terminologiju u stručnoj literaturi i na odgovarajuću primenu termina u granskoj standardizaciji. Zavod bi, pod povoljnijim uslovima, mogao da zauzme mesto koje mu, analogno mestu koje imaju nacionalne institucije drugih zemalja, i pripada u organizovanju koordinacije terminološke aktivnosti u Jugoslaviji a, samim tim, pojavljivao bi se i kao ozbiljniji partner organizacijama za koordinaciju međunarodne terminološke aktivnosti koje su Čvrsto vezane za ISO i IEC. Informacije koje stižu iz ovih međunarodnih organizacija ne bi, ukoliko se informisanje obezbedi, ostale zatvorene u Zavodu ili u uskom krugu, već bi postale podsticajne za mnogobrojne terminološke inicijative.

Sve dosad rečeno o potrebi informisanja, o njegovoj ulozi, prirodi i obimu više je stvaranje predstave o jednom cilju kome treba težiti a manje praktičan predlog o nečemu što je,u sadašnjim uslovima, teško odmah postići. Međutim krajnja oskudnost u ovom informisanju čini poželjnimi jedan skroman projekat načina organizovanijeg informisanja, projekat koji će se u početku zadovoljiti i ma njim obimom i prostijom formom. Ideja ojednom takvom skromnom projektu začeta je na sastanku o koordinaciji terminološke aktivnosti, održanom u Saveznom zavodu za standardizaciju maja 1981. godine. Ideja je kasnije dobila vid predloga o izdavanju terminološkog biltena, u početku manjeg obima (četiripet stranica), koji bi prenosio sažete informacije kroz posebne rubrike: apstrakte stručnih saopštenja, vesti o terminološkoj aktivnosti u Jugoslaviji i svetu, kratke prikaze rada do-

_TSĆC _____________________________________________________LLLo____L__OOOOOČčČčČčČ_________________O___________________________________________---—

Standardizacija, 1982./br. 3—4