JUS standardizacija

oblasti terminologije pa rešenja u standardima doživljavaju kritiku.

Imajući sve to u vidu, neophodno je da Zavod što pre preduzme

korake koji će takvo stanje menjati (jer mada nije jedina orga-

nizacija koja se bavi terminologijom, on je, svakako, jedna od

najodgovornijih) i da: .

— bolje organizuju rad na terminologiji na samim standardima oslanjajući se na adekvatnu koordinaciju komisija za standarde,

— podstiče procese organizovanijeg rada na terminologiji u Jugoslaviji i veze takvog rada sa dostignućima u svetu, jer bez toga će svaki napor davati srazmerno male rezultate,

— boljim informisanjem javnosti doprinese razvoju rada na terminologiji (što će povratno delovati na bolju izradu standarda), proširi krug kvalifikovanih učesnika u terminološkoj obradi standarda i obezbedi stvarni uticaj standarda na bolje komuniciranje, stručnu literaturu itd,

Svakako, ovo je postupan proces, puteve treba istražiti i otpočeti

sa onom aktivnošću koja će omogućiti otkrivanje tih puteva,

pa i Zavod u tom pogledu treba nešto da preduzme.

MEĐUNARODNE I NACIONALNE ORGANIZACIJE ! INSTITUCIJE KOJE RADE NA TERMINOLOGIJI

ISO

ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju) organizuje rad na terminologiji preko svog tehničkog komiteta 37 (TC 37) koji ima dva potkomiteta (1. principi terminologije, 2. nacrti rečnika) i radnu grupu 4. (kompjuterski udeo u terminološkom i leksikografskom radu).

Trenutno je rad TC 37 koncentrisan na:

— pripremu dokumenta o internacionalnim standardizovanim principima i metodama u radu na terminologiji i terminološkoj leksikografiji,

— jezik i simbole,

— internacionalnu unifikaciju koncepata i termina,

— uputstvo za klasifikaciju rečnika,

— kompjuterizaciju terminologije itd.

Koordinator rada ISO TC 37 je austrijska organizacija za standardi-

zaciju a Savezni zavod za standardizaciju, odnosno Jugoslavija,

u tom komitetu ima status posmatrača. U svom radu TC 37

povezan je sa INFOTERMOM.

INFOTERM .

Međunarodni informacionicentar za terminologiju ((INFORTE RM

osnovan je 1971, godine pod pokroviteljstvom UNESCO-a a

u okviru programa UNISIST (Uneskov program za širenje svetske

mreže informisania o nauci, tehnologiji i svim ostalim oblastima

ljudskog znanja). INFOTERM ima zadatak da koordinira aktiv-

nost u oblasti terminologije u celom svetu, i to:

— prikupljanjem terminoloških publikacija,

— informacijama o terminološkim bibliotekama,

— širenjem informacija o terminološkim publikacijama koje postoje ili su u pripremi,

— informisanjem o terminološkim kursevima, posabno u zemljama u razvoju,

— organizovanjem saradnje terminoloških banaka.

Veliki deo svog posla infoterm obavlja preko TermNeta. On je

osnovan 1977. kao prvi korak ka ostvarenju infotermove studije

o jednoj opštoj međunarodnoj — svetskoj mreži informacija na

području terminologije. TermNet, zapravo, predstavlja niz agen-

cija za terminološku dokumentaciju koju rade na međunarodnom

nivou. Na | međunarodnoj konferenciji o terminološkim banka-

ma podataka (april 1979. u Beču) formulisan je i rad TermNeta,

koji sadrži tri programa:

I program: Razvijanje naučne baze terminologije (opšta teorija i principi terminologije)

II program: Uspostavljanje bliže saradnje u radu na terminologiji

II! program: Razvijanje: mreže za terminološku dokumentaciju i informacije

154

U ovkiru TermNeta organizovana je i terminološka banka podstaka. Za razliku od većine evropskih zemalja, Jugoslavija skoro uopšte nema veze se INFOTERMOM.

iEC

IEC (Međunarodna elektrotehnička kornisija) possbno neguje

rad na terminologiji, Stručnjaci IEC-a, organizovani u 75 tehničkih komiteta i 125 potkomiteta, kao prioritetan zadatak imaju izradu terminoloških standarda, odnosno spacijalizovanih tehničkih rečnika. Terminološki standardi obavezno sadrže nsjosnovnije i najvažnije pojmove — termine iz određenih oblasti, a dopunski termini se daju uz materiju, ostalih standarda, Na obrazovanju terminologije rade stručnjaci tehničari uz učešća filologa. Predlozi „terminoloških standarda „obavezno «dolaze na razmatranje Tehničkom komitetu 1 (čija je oblast rada upravo terminologija) i tu se, nakon rasprava, izmena i dopuna, formira konačni terminološki standard spreman za publikovanje.

U studijskom delu posla IEC sarađuje sa preko 100 međunarodnih organizacija čiji se delokrug rada prepliće sa IEC.

Rad na terminologiji započinje prvim publikacijama još 1938. godine. Do danas je publikovano gotovo 15000 termina (ss definicijama) u oko 50 terminoloških standarda i drugih IEC publikacıja.

Terminološke banke podataka |

Poslednjih desstak godina brojne institucije i organizacije širom

sveta počele su da se suočavaju sa potrebom organizovanja

temeljnijeg rada na terminologiji uopšte, a possbno u nauci i

tehnologiji, na formiranju tima stručnjaka iz pojedinih oblasti

i lingvista, na iznalaženju i utvrđivanju principa i metoda za

stvaranje nacionalnih (jedinstvenih, ili po oblastima) termino-

loških banaka podataka koje bi se mogle uključiti u jedan

međunarodni sistem te vrste.

Takve terminološke banke podataka koriste ss za:

— davanje podataka stručnjacima i ostalim korisnicima,

— davanje jezičkih ekvivalenata prevodiocima,

— unifikovanje termina pri obradi tekstova iz različitih oblasti,

— davanje podataka informacionim sistemima i mrežama (na nacionalnom i internacionalnom nivou),

— obrazovanje novih termina i bogaćenje terminologije.

Evropa: Kirchberg, Luxembourg SR Nemačka: Mudunchen DR Nemačka: Dresden Francuska: Paris Danska: Kopanhagen Švedska: Stokholm SSSR: Moskva Juž. Afrika: Pretorija Kanada: Montreal, Kvebsk SAD: Vašington

Neki centri za rad na terminologiji

Uz postojeće banke podataka postoji još niz terminoloških centara organizovanih pri različitim međunarodnim i nacionalnim institucijama, državnim organizacijama, univerzitetima, akademijama nauka, velikim koncernima i korporacijama itd. Navodimo najpoznatije i najaktivnije među onima koji se bave terminologijom:

— IUPAC (Međunarodna organizacija za čistu i primenjenu hemiju)

— COCTA (Savet/Komitet za konceptualne i terminološke analize)

— UIC (Međunarodna unija železnica)

— WHO «(Međunarodna zdravstvena organizacija)

— AILA (Međunarodna organizacija za primenjenu lingvistiku)

=—UJFID (Međunarodna federacija za dokumentaciju)

Standardizacija, 1982./br. 3—4