Јужна Србија — Вардарска Бановина, стр. 118

116

Било је толиких благословених жртава, толико сломљених снага!.: Али овај овде самац!

Споменик кумановским јунацима

Замишљам село са белим поређаним кућама, испод кога у пољу, између високе траве, што је ветар лелуја, тече света, хитра речица као ова овде. Са прага његове куће види се вода, а деца скоро свакога дана, скачући преко њива и ливада, журе њој.

Али откада је он пошао на војску, деца, чувајући стоку, ћутке и замишљено огледају се у бистрој води и када се кући враћају, осврћу се наоколо, хоће ли