Књижевне новине, 01. 01. 1977., стр. 2
,
МЕЂУСОБНО ПРЕВОЂЕЊЕ НАЈБОЉИ НАЧИН УПОЗНАВАЊА __
Наставак са 1. стране
зика преведено је 38 књижевних дела. Сличан је случај и са пре 'водима на језик мађарске народ. ности. За 28 протеклих година са језика југословенских народа и народности на мађарски језик преведено је 195 књижевних дела од 117 писаца, у 231 издању и у тиражу од 550550 примерака (са српскохрватског 188, са сло: веначког 35, македонског 6 и та“ ко даље). И овде се број превеосних књига видно смањује од почетка седме деценије. Са мађарског језика на језике других народа и народности преведено је 59 дела у 63 издања и, што је још карактеристичније, број пре“ вода са мађарског језика те У сталном порасту.
Ми смо се у овом кратком тексту о стању у области међу“ собног превођења наше литера» туре послужили подацима колико се преводи на језике две на ше најбројније народности, ти обрнуто, јер смо мишљења да је стање у овом подручју нашег културног живљења мање-више слично у целој земљи. Уосталом, то могу посведочити и бројчани показатељи: у петнасестогодиш“ њем периоду на македонски са срискохрватског и словеначког језика преведено је 171 тњига, на. словеначки са ова два језика 173 књиге, а на српскохрватски 209 дела.
Област превођења, боље рећи одсуства превођења, наше књижевности прате и одређене карактеристике. Може се са сигур ношћу потврдити да је досадаш ње напоре у овој области прати“ ла стихијност, да је то било махом пасивно превоћВење, резултат рада и звинтересованости по. тединаца и врло усамљених изда“ вачких кућа, да је некадашња врло развијена копродукција између појединих како републичких тако и покрајинских издавача потпуно нестала, да се нај више преводе књите из области школске лектире и књижевности за децу, да у преведеним књига“ ма нема савремених писаца које већ сада обележава“ литератуу тедног народа, да преведене књите прате мали тиражи и читалачка пезаинтересованост.
Сигурно је да те у овој области доста пропуштено а мало урађено, али се, ипак, не могу занемарити напори појединих из давачких кућа („Народна књига" из Београда, „Братство-јединство" пи „Форум“ из Новог Сада, „је“ динство" џи „Рилиноја" из При. штине, „Батдала“ из Крушевца, „Братство“ из Ниша и тако даље). Да би се унапредила преводи“ лачка књижевност, да бисмо се, на крају крајева, боље мећусобно познавали потребно је преду. зети низ синхронизованих акција. Неке од њих су и у Загребу поменуте, неке, пак, пропуштене.
Сигурно је да издавачким ку. Лама које су се већ показале као значајни _ издавачи _ преведених књижевних дела неће изостати и одређена друштвена помоћ. И преводиоци би се могли адекватније наградити. Размена књига између појединих библиотека, затеднички издавачки планови, стипендије младим писцима за друге националне средине, праве информације о објављеним делима у“ новинама, на радију и телевизија — само су неке од могућности за успостављање чвршће
сарадње која би, несумњиво, допринела и
да број преведених
У ОВОМ БРОЈУ ВИЊЕТЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ 1
БОГДАНА КРШИЋВА
дела са једног језика на. други буде већи и срећније изабран.
Као прво, а то је наглашено и у Загребу, требало би израдити детаљну библиографију објавље“ них дела која су преведена код нас од 1945. до данас. А потом, када нам слика о томе шта је а шта није преведено буде пре“ гледнија, а пропусти и достигну.“ ћа уочљивији, предузети и конкретне послове.
Не би било лепо да се током следећих тридесетак година понови да један народ не познаје савремену литературу другог народа или народности мако живе у“ истој земљи нити би се тре бало мирити са чињеницом да је лакше бити преведен на неке светске језике него на језике на» ших народа и народности.
НА СВИМ ПОЉИМА ПРЕОБРАЖАЈА — АКТИВНИЈЕ!
Наставак са 1. стране
па, запетљане давно, те да се од делегата из производње тражи да буду судије у споровима, које стручњаци, иначе, нису хтели ме Ђђусобно да разреше". — Елуард Иле, члан Секретаријата ГК СК Београда, додао је да у многим ломенима културе још нису ис коришћене све могућности повезивања са удруженим рацом м да оснивање СИЗ културе – није само по себи пресудно за успостављање нових односа у размени рада — оно зависи у многоме ол понашања и свих основних чини“ лаца културне политике.
„У последње време, наставио је Едуард Иле, има веома живих полемика и критика које нису лишене и одређених слабости, пре свега етикетирања и дисквалификовања личности, Чаршијска реатовања и страхевања појединих група да ће бити поремећени постојећи односи и монополи, пош" ли су међутим од тих слабости као основне ствари, хотећи да у целини дисквалификују ове полемике и критике, иако је очито да у томе има значајних позитивних елемената и вредности".
О проблемима издавачке делатности говорио је Драгољуб Гаварић, директор „Нолита“. Он је рекао да је положај књиге побољшан, али да издавачи још нису довољно повезани када је у питању пласман њихових издања. „Данас на лагеру београдских издавача лежи непродато неколико десетина милијарди старих динара вредности књига (!),а са пуном одговорношћу могу да тврдим да је највећи део тих издања квалитетна и друштвено неопходна књига", додао је Гаварић. Он је на: говестио друштвену акцију да би књиге уз помоћ посебних кредита из подрума стигле на полице библиотека.
Оперски _ уметник Мирослав Чангаловић заложио се за што веће и офанзивније ангажовање иметника у свим сферама друштва, а филмски режисер Мића Милошевић критички се осврнуо на наводне филмске посленике који су „одавно окренули леђа сваком филмском стваралаштву“. Стеван Мајсторовић, пак, говорио је о неповезаности многих културних институција у заједничким акцијама, о одсуству координираности у образовању и култури. Песник Васко Попа позвао је младе писце да више пишу. о људима одређено, а не уопштено. Ото Бихаљи Мерин се заложио за вредновање сваког уметничког рада додавши притом да је „уметност, која пробија уске транице стручњака и говори свим људима, већ на путу“.
Др Драгутин Тешић, потпрел: седник Извршног већа Србије, говорио је о путевима за оживотворење Закона о удруженом раду, а Коча Јончић је рекао да више пажње треба посветити него вању културних веза наше земље са југословенским матицама исе: љеника. Ласло Варга је додао да све културне вредности морају на постану доступне свакоме човеку. Реџеп Зогај говорио је о међунационалној културној. сарадњи у Србији, рекавши притом
да културне установе не ставља.
ју довољно у своје репертоаре културна остварења других на ционалности,
Више говорника на овом саветовању заложили су се да комунисти-ствараоци _ активније — раде па свим пољима преображаја нашег самоуправног друштга, Одлучено је такође да све осно: вне организације СК и удруженог рада направе сасвим конкретне планове рада у области културе.
Душан В. Станковић
НВИНУВНЕНОВИНЕ – >
ХРОНИКА
СА НАУЧНОГ СКУПА О ЖИВОТУ И ДЕЛУ САВЕ НЕМАЊИЋА У САНУ
Векови и великани
ТЕСЛИНЕ МУЊЕ У КНЕЗ МИХАИЛОВОЈ
„Ништа није примамљивије и важније за проучавање од природе. Схватити тај велики мехенизам, пронаћи силе, које у ње му раде и законе, који њима управљају, јесте најузвишенији задатак ума човечијег“. Ове речи, које је 20. маја 1891. године записао Никола Тесла, изложене су у Галерији САНУ заједно са низом докумената, фотографија, шема, нацрта за патенте и друтим изложбеним екопонатима који се односе на живот ин рад овог великана научне мисли.
Поред ове изложбе, у Српској академији наука и уметности одржана је свечаност. као 32 вршница прославе 120 годишњице рођења Николе Тесле и као једна од манифестација у овој години која је проглашена годином овог научника.
Свечаност у САНУ отворио је академик др Душан Каназир: „Година 1976. је проглашена годином Николе Тесле, а сто двадесету годину роћења Николе Тесле прославио 16' цео свет, почев Од __ Теслиног Смиљана; па /ло САД, од Канаде ж Аустралтје: # је само доказ да је Тесла, грађанин САД, робен у Смиљану, пореклом Југословен, био и остао грађанин целог света. Интересовање за Николу Теслу, великана
„
Петар Гудељ
Лењин говори
Откидај се, трумење земље, "од мога срца.
Лептири из мојих шака, полетите на звијезде.
Из мога мозга никли, из праха моје крви, станите сваки на своју звијезду.
Свемир обасјајте својим лицем;
Нека звијезде из ваших
3 очију пију воду Бајкалскога језера, "пуну црвеног лишћа.
Наточите жбањ злата
из срца најмлаће звијезде. Скујте вијенце и прстење, да се вјенчају
сви свјетови и људи.
По једну руску бјерјозку посадите на: свакој звијезди.
У ведрој љетној ноћи, изнад родних колиба,
пад Полесјом,
Рјазаном пи Тулом,
видим, дивни руски младићи
стоје. сваки на својој · звијезди,
и смијеше се, а лица су им
од блата и од злата.
Очеви њихови, дједови, и прадједови изашли на гумна и клањају им се. згумна су мирисна и пуна класја. Помијешале се старачке браде и овсена и ражена слама.
Корачајте по звијездама.
Не гасите =
ниједно небеско свјетлило. Човјека не убијте.
Ни мрак. Ни смтт.
м,
пауке, сањара, визионара и хуманисту и његову научну мисао ни данас, много година после њетове смрти, не јењава а то је зато што Тесла спада у највеће
мислиоце, проналазаче пи визионаре двадесетог века". Бранислав Иконић је нагла-
сио да појава генијалног проналазача Николе Тесле није само крупан корак у развоју — науке већ и трајан прилог научној и културној ризници наших народа и читавог човечанства. „Јединством свог дела, наставио је Иконић, и својих социјалистичких и етичких опредељења, Тесла је дао велики пример научног прегнућа које није само пуки фактор јачања производне снаге и материјалних _ могућности _ лруштва. већ које добија смисао хуманистичке поруке, у којој се јасно виде и шире нови хоризонти ослобађања рада и стваралачких моћи човека, откривају путеви и путокази за повезивање друштва, науке, хуманизма и истине."
НАУЧНИ СКУП
О САВИ НЕМАЊИЋУ
Тродневни научни скуп „Сава Немањић — свети Сава, историја и предање" одржан је од 15. до 18. децембра у Српској академији наука и уметности.
=
космонаутима
Нека човјек буде човјек, дан дан,
ноћ ноћ,
а смрт нека буде смрт.
Нека играју игру таме и свјетлости, рађања и умирања.
Пазите на годишња доба. Не момијешајте им ред.
Крушка у прољеће нека
р ивјета, љети нека пије љето, . а правих јтесенских ноћи нека пада на земљу вашег срца.
Њезин ударац нека болно одјекне у вашем срцу.
По грумен земље у уста Уузмите прије лета.
Летите с груменом земље на тезику.
Вратите се на земљу и додирните је челом.
Навиљак Кумове сламе руским воловима који су нас извлачили из стољећа, из
блата, донесите с пута.
Слетите у“ наручје својих жена.
Нека звијезде шимешљавату из ваших кудрјавих волос.
Миришу усне Свемира, али љепше миришу
косе и уста ваших жена, степско ковиље
и коњски босиљак.
Ви сте рој ичела: свака је пала У свој звјездани цвијет.
Мед снесите у своју дупљу, у дуб, У стару руску шуму.
Тридесетак научних радника, академика, професора универзитета и књижевника, говорило је о проблемима биографије Саве Немањића, његовој ктиторској делатности и односу према православном _ монаштву, Савиним правним списима, записима из области медицине, његовим књижевним делима и утицају који је Сава Немањић извршио на руску, румунску и бугарску уметност. Скуп је отворио академик Павле Савић, председник САНУ, говорећи да столећа која нас раздвајају од Савиног живота, не само да нису умањила историјски значај његовог дела, већ су у савременим условима паучног ту мачења добила могућност адекватнијег сагледавања, и да је на жалост поред огромног моралног утицаја који је на народ вршио култ светог Саве било настојања да се тај утицај злоупотреби. О животу и делу Саве Немањића па овом скупу говорили су Сима. Пирковић, Мирјана Живојиновић, Војислав Бурић, Јоанис Старнанидис. Борђе Трифуновић, Димитрије Богдановић, Владимир Мошин и други.
НАСТАВЉАЧИ ВУКОВОГ ДЕЛА
Добитници овогодишње, три наесте пореду, Вукове награде су: „Бахеје е рошегеуе"“, књижевни часопис за децу из При штине, Дом културе У УздИНу, Јанош Урбан, књижевник из Суботице, Основна школа „Вук Ка раџић" из Пирота, – Општинска библиотека „Вук Караџић" из Косовске Митровице, београдски Правни _ факултет, композитор · Радомир Петровић и културни радник Спасоје Грдинић, оба из Београда, аранђеловачка Смотра. југословенске уметности „Мермер и звуци" и Школски центар за образовање кадрова у индустри· - „» ји и занатству „Борђе Зличић" из Новог Сада.
„багеје е рјошегеуе“ _ излази већ три деценије у Приштини на албанском језику са завид: ним тиражом од 50000 примерака. Часопис објављује како прилоте из албанске, југословенске и светске књижевности, тако и дечије радове. Велики је допринос овог часописа у неговању братства и јединства наших народа и народности у васпитању деце у духу самоуправног социјализма ми у стварању нових нараштаја писаца за децу.
За осамнаест година деловања Дом културе у Уздину постао је жариште културе У овом месту (5000 становника. претежно румунске националности) и Јуж ном "Банату. · Покренуд је мпогте културне уметничке пи просветне акције, окупио око 600 аматера, основао Народни универзитет. Библиотеку, Етнографски музеј, Галерију наивних сликарки и тако даље.
Јанош Урбан, познато име ма: Барске књижевности у Војводи ни, већ тридесет година се бави књижевношћу и публицистиком Своје радове из скоро свих области књижевности објавио је у листовима и часописима који ма“ хом излазе у нашој земљи на мађарском језику. Овај писаџ се, такође врао успешно, бави п превођењем са српскохрватског на мађарски језик.
Још од времена робовања под Турцима. одупирања бугарској и трчкој пропаганди па све до но вог социјалистичког друштва Основна школа из Пирота. основана „1815. године, успешно врши своју васпитну, образовну и кул турну. мисију у овом делу Срби је. К Е Видне резултате у развоју биОолиотекађства, библиотечке мпре же у ралним колективима, Косовској Митровипи и околним селима, доприносећи тако развоТУ културе мн. читалачких навика на албанском. српскохрватском и
турском језику поститла је Бе блиотека „Вук Караџић" из Ко совске Митровице.
Правни факултет (пова висо
кошколска установа била ово високо поизнање) до принео је развоју правне и по Античке науке у пас.
Радомир Петровић из БеограЛа 1е познат као афизмисани му зички стваралац (композитот каптата), али ин као КУЛТУРНИ радник који се бринуо о разво ЈУ музичког аматеризма и као
која је до
један од организатора | паших музичких фестивала. Спасоје Грдинић је познати
активиста, _ руководилац „Шпанца , организатор и покретач мнотих приредби и културних ма нифестација, директор Дома кул туре „Студентски град". иниција. тор за акцију Позоришта Србије, Смотре југословенског књи жевнот стваралаштва...
Смотру „Мермер и звуци" ка рактерише висок уметнички ниво значајних дела остварених током њеног постојања.
Школски центар „Борђе ЗА чић“ из Новог Сада остварује у образовању и васпитању 1300 ученика изванредан спој између теоријске паставе п. практичног рада.