Књижевне новине, 15. 11. 1986., стр. 15
"
ме
% |
А Б
ЛИЦА:
Љубиша Јоцић
·" Па радоксална жаба
плац
није у моћ
држава увек плаћа дела: на црне и допада",
чила директно у разј
ПОДЛИСТАК
Поповића, Душана
да је Парадоксална жаба пута заувек, или као што фијоци да је љубоморно пи да се са њом наиграју до мил џије из ооцреалистичке школе са к би могао да их видим изблиза, модернисти. Данас је модерно би послушне и црвене, и он пад Међутим, када се бо која је „мртва ладна" појела н
Бурлеска једног Драти (наш) Шер—Мештр
нам да се негде врзмаш по Београду, па морам да те обавестим писмом још једном одскочила у историју, али овога деца кажу отварајући шаке — „нема“. Више чувам за себе. Сада ће дечаци и девојчице е воље. Оне озбиљне, намргођене чикадркаојима сам и ја полагао свечане академије, да што ме никако не вади, сад су и они постали ти модеран. Држава чак плаћа ту ујдурму. Знам, безопасне. Само што се безопасни поделе на два а се играју „сад се види сад се зна ко се коме е погледа Парадоксална жаба она је ретка жаба Ош аилазећу и зблануту змију времена. Она је одсконе чељ ] потом пљуцнула као да се зашта ај пива изгризла и исисала отровницу.
с амо такву заумност и тачан редослед могао си ти Шер-метр да предвидит
верујућ ; А Рујупи у оне који наилазе, Заумна српска драма од. „урнебесника". Александра Радовића и Ковачевића сачекала је још једног за таблић веч-
са пон про Ер гледам сад твоју фотографију коју „си ми дао заједно ПЕН АНРИ а ге да обиђем твог пријатеља који те је искрено ценио и НИ Ебра , где јашеш коња са озареношћу која је многе нервирала јер
су 1 да схвате да без динара У џепу и празног стомака племићки подно-
ДЕВОЈЧИЦА
ПРВИ НОСАЧ
ДРУГИ НОСАЧ
ДИРЕКТОР (градског магацина)
(Декор)
Соба оветлог тапета,
Висока старинска позлаћена фотеља,
Топ окренут према публици, Крај њега високе шпицасте гранате.
Модерна фотеља прилагођена људском телу
са
рупом позади и пресвучена светлом јарком
материјом.
Према публици велика прозрачна завеса, повучена у страну само толико да би пропустила цев топа. Добија се утисак великог светлог зида—прозора према тераси.
Све ствари мењају места јер их глумци помера-
ју
у току радње.
(Костими)
„Угсоби су два човека, А и Б, потпуно једнака. Рекло би се да је то један човек пресечен на двоје. Један има леви брк, а десни нема; други има десни брк а леви нема. Брк и брадицу. је-
дан има леву страну косе, десну нема;
други
има десну страну косе, леву нема. Један је по вертикали с леве стране обучен у одело, а десна му је гола, у трикоу, други је по вертикали обучен с десне стране, а с леве је го, у трикоу. Диже се завеса.
(Стена)
Кад се светлост пали затичемо их да седе састављени у једној фотељи, тако да имамо утисак да је то један једини човек, нека мешавина „егзиш-типа“ и „битлса". Дижу се, А прела-
зи ћа
Б;
А:
Б:
на леву страну топа, Б на десну, | (Наслоњен на топ) Осећам се као парадоксална жаба чији је пуноглавац четлри пута већи од својих родитеља.
Ја сам парадоксални човек; толико сам пуноглавац да нисам уопште жаба.
(Узјаши на цев топа — Б га окрећг покрећући ручицу за окретање цеви. Шта хоћу да кажем.
Ако добро размислим ја сам хиљаду пута бесмисленији од својих родитеља, од својих
' прародитеља неандераталаца, од времена пре-
~
Б:
А:
Ба
Аз Б: РЦ Б:
А: Ја сам постао н
Б:
А;
Б: А;
Б:
А;
андерталаца, од времена преандерталаца, од
преандерталаца времена, од пуноглаваца прапостојања. Због рађања свако одрицање прошлог стања
је везано са несигурношћу.
Шта хоћу да кажем. Шта хоћеш да кажеш, шта хоћете да кажете, шта хоћемо да кажемо. ја да кажемо.
(објашио је једну гранату и са њом се помера) Шта хоћу да кажем. Шта нећу да кажем, Шта не могу да кажем. Шта не говорим, па ма колико говорио.
(Вирећи из старинске фотеље) је ли неко рекао нешто.
Топ;
Топ. ј
Топломер: Цео свет нема температуру кад ја немам
температуру. Немам температуру јер ионако
свет нема температуру. Топ. . аследник овог топа. Моја
баба је умрла и оставила ми у наслеђе овај
топ. Ја, ја; јајајаја сам н моја баба је умрла слеђе овај топ. Осећам се као пар пуноглавац четири пута дитеља.
Ко хоће нешто М Моја баба је била мој родитељ,
жаба, д ја сам њен пуноглавац сада ово мој топ. па Мо 6 5 Ен пер као Језекоје: „::: ОВО 45 ТА | воље и кара и руга, јер приспје Ра јеца се вара Пана од погани КО: »„ « “ јуни пи и слузи буљиш у свој кров
аследник овог топа, јер и оставила ми је у на-
адоксална жаба чији је већи од својих ро-
а каже, . А моја баба
и зато је
ав у пасју рупу да се вратиш ке прашине под старе греде дома
раздеран и прљ улепљен од друмо
не
> т
>
> а
> пл >
: Што би
време кад је све телесно и буја. и расте и просипа се безоблично
време гађења сад је и накнадно се испостави да празно стајаше
не затварај прозор јер нећеш укљештити крила зоре
претварај се да си отворених врата и прозора или очију неког чекао...
: Ово је дан невоље и кара и руга. : Мој деда је био приватни власник брода и
топа поморски официр трговачке морнарице. ИМ сад ми је баба оставила топ, јер је брод још прошлог векд потопљен, још када је баба била дете.
: Мој деда је био власник трговачког брода
и топа, а моја баба је била моја баба. Изгубио сам бабу и деду и добио: топ. (Уколико се реченица приближава крају глас му се подиже, да би на реч „топ“ подвриснуо.)
: Глупо, а могао сам да постанем филмски
глумац, да сам хтео, да сам могао, да ми
се указала прилика.
: Глупо. Филмски глумац је лутка у рукама
режисера. Они који умеју, да читају људска лица запањени су кад гледају како неки кретен игра научника, како неки импотенко игра швалера, како неки садиста игра племенитог.
: Они који умеју да читају. Они, они који,
они који умеју, они који умеју да читају. Који умеју, који да, који читају, који они2
: Стриц ми је био коњички официр, управо
ујак, управо теча ми је био пешачки официр, управо, деда, управо деда ми је био марински официр...
: Поморски, подморски... пливао је као се-
кира....
: Моја баба је била морски брод, оставила
ми је морско потомство, оставила ми је марински топ, Марински топ треба мазати маргарином. Што бих слатко опалио један метак, један добар метак из овог топа. Што би пуцало, што би пуцкетало, што би пуцкало, прцкало... 0Х... 0Х... ох...
грмело, што би тресло, што би севало, дрмало, што би мувало. Што би бљувало, што би горела земља, што би буктало небо, што би била брука, бука, трка, цика, вика, дрека, што би био кркљанац, пуцањац, дрпањац, клизањац, мазањац, звизањац, гузањац, шакањац, бегањац, говнањац,
превртањац, кукањавац, стани-панац... Ох, кхокхох, охкхох (Кикоће се) : Шта каже Језекањац,.. смак“ света... увек
је било неких светова који су пропадали... : Да ли ће зато свет увек да постоји или ће да пропадне... слити.
: (Смеје се) хмс хихмејјјх
: Што се тако смејуљим церекам. Хахахаа... : (Гледа кроз прозор) Како се људи скупљају
о томе ћу други пут ми-
>
> рт
шопа
сиш стражу пред одлучујућом битком са Апокалипсом. Несхватљиво је, у твоје две последње збирке песама како си успео да од шљаке отпадних и загађених речи, речи које су укисле из речника страних речи, да извучеш поезију и одбраниш језик од чистунства и чишћења не падајући у клопку да очистивши језик почистиш и један народ као што је то бивало у историји. Поред осталог, Парадоксална жаба одбранила је достојанство драмске литературе кад се она грчила од самоударања и бусања у груди као да хоће сваки дам да се учлањује у партију да би тиме доказала и потврдила своју бескрајну приврженост и партијност. Како уметност јесте меморија једног народа и бележи најважније поруке за будућност, надам се да нисам много одоцнио предајући тек сада твоју драму за штампање, Неки нови клинци разумеће;је много боље и ја јој желим што више пријатеље и сусретања баш сада када се све више отуђујемо једни од других, Добро је и то што се Парадоксална жаба није насликала на политику него је смандрљала тог
· комарца, нехајно.
Сада морам да однесем ово писмо, а ти и ја смо и ту где нас нико не
предвиђа и хвала богу још живимо.
Поздрав пријатељски, Бода Марковић ЈЕ
Београд, Драги Шер-метр, октобар 27, киши помало.
око водоскока. Безразложно, или из неког осећања лепог.
: С осећањем за естетику, бубе око светиљке.
са смислом као
А; Како би било лепо распалити по тим бу-
бама. Тамо је градски магазин. Што би кидали. Топ је као створен за те призоре.
: Ја се не сећам када сам добио овај топ. Ни када ми је баба умрла. Не сећам се ничега из те 1964. године. Ужасна јг била та 1964. година које се не сећам.
: Кажу да су те године 196, које се не сеВам, плаћеници Чомбгови у Конгу убијали за филмску екипу коју је водио режисер ја копеци, а финанслрад издаваз Рицели
: Ја сам против тога да се за филм убијају људи, тачкице, тачкице, (све брже) тачкице, тачкице и животиње, опет тачкице, тачкице, па животиње, опет тачкице, па бољке, и опет тачкице.
: Минерали, текућине, гасови, разумљиво ни краве...
: Ни земља ни ваздух ни вода ни ништа...
; А штеточине. Буве стенице мишеви...
Не мишеви, само штеточине.
; А ко није штеточина2 Штеточина није онај који је без звања и чина, који је без штете, без чина.
Б; А шта каже Језекања2 Он каже за своје
доба. Можда. Он каже за своје доба. Можда,
А: Колико је можда измозгано, промозгано и
зато сасвим измождено, малаксало и зато без вредности. Зашто2 Малаксалост је оток старачких ногу и језика. Све малакса. Можда. Расипа се, растура, изобличује се. (уморно) Можда.
Б: Хм, хихихих
: Што се смејем... Баш бих слатко окинуо из бабиног топа. Што би се на Косову свирало у њега да га је било. Монако се много свирца о Косову. Боље о косатој девојци. Што би се направио косовски кркљанац кад бих окинуо. Имало би шта да се слави јеш један поразни кркљанац. Зашто ли ми отиче палац. То је сигурно почела 1364. које се никако не сећам, и зато се не сећам када је почео да ме боли овај мој шугави палац, овај мој рошави, рутави крути палац, овај мој црвени косовски божур овај мој просветитељ светосавац. Да,... добро је речено, пуноглавац парадоксалне жабе је четири пута већи од својих родитеља. Да ли маме и тате, или само маме.
Моја баба је имала обичај да каже: Сва ремек дела човека, нису у стању да искупе ни један једини бол: који човек наноси човеку. МИ после тога кажу да је мој дела пуцао од муке, јер није могао из топа. Топ је потонуо заједно са бродом још док је била баба мала, па је тек извађен када је леда већ умро.
А: Мој деда је био ратоборан
: Мора бити да
:; Ако ме се свет сећа те 1964.
: Не знам
Б:
и оставио је баби у аманет да нађе како зна потонули топ, и да га предаје с колена на колено. Она је топ нашла код једног младог капетана, па иако се не зна тачно да ли је као дедин, ипак се зна да је сличан морао да буде, и тако, ево, он иде с колена на колено.
: Продуцент Рицоли, да ли је ратоборан. Из“
давач, продуцент, како то гордо звучи, Изда“ вач може да изда, да изнесе на видело, 06јави неку малу књижевну тикву, да је увије У вату похвалних критика, да је сервира У плишу књижевних награда, да је објави У више издања, да је надува колико год та јадна тиква можс и не може ла чздржи.,. Рицоли може да снима филм како се убијају. Надувао је филмску гикву Јакопеција... Увио је у вату и ватицу критике, ту малу и крваву филмску екипу, која у дослуху са плаћеницима за. Рицолиа...
сам негде био у свету те ужасне 1964. године. Свет ме се сигурно сећа. Свет ме памти. Мене се свет сећа, Мене... Какав ли сам био те дивне 1964. године које ме се свет сећа, Које ме свет памти. Како ли сам био диван те 1964, године које се ја не сећам. Можда је те 1964. године било лепо пролеће. Можда сам ја са својим друштвом, кад и ранијих пролећа, седео на каменој огради на углу улице и пљувао. Обично наше друштво седи на ћошку на тој каменитој огради
године како седим са мојим фрајерима, како пљујем. Пушимо сви заједно једну пљугу и пљујемо. Да ли сам и 1964. могао тако да пљујем, тако слатко да пљујем као сваког другог пролећа. Подригивање ме је увек много мање
занимало. Али сам можда те 1964. године више волео подригивање од пљувања, Подригивање много више обраћа пажњу про-
лазника, Намерно подригивање нервира. Можда ме таквог памте пролећа те славне 1964. Зашто можда. Не волим реч можла, Волим јасност, одређеност, сигурност. Рећи ћу јасна и гласно: Таквог ме памг“, памте ме како подригујем са фрајерима на каменитој огради куће на ћошку моје узчпе и како нед вирам пролазнике заједно сз осталим мојим фрајерима, А ако сам ипак и тог пролећа пљувао
зашто бих се слдослао пљувања. Увек сам највише волео пљувафе по асфалту Уз пљугу, да се све око мене бели од мехурића пљувачке. Вероватно да сам као и сваког пролећа, пљувао и,те страшне, ужасне
1964, тодине, која ме мучи јер је се не сећам Хоћу да верујем, и у то нећу да сумњам,
тог пролећа сам намерно подригивао што је особито нервирало пролазнике, «
: Мора бити да сам негде био у свету те гадне 1964. године. Да ли сам и ја био у некој таквој скипи Рицоли-Јаколеци, Мора бити. да је лепо бити моћан као Рицоли.
Можеш да будеш силан, падмен, дрзак, глуп,
пакостан, личан, суров охол, а око тебе Улизице, чанколизи, курве, убице, потказивачи, перверзњаци, Кличу ми, пуштам балоне, Надувавам се..На ланцу водим моју кре заву шупљу патку, у свиленој косици ми је машна што ми је мама везала, око мене стрине, тетке, ујне. Једна стрина обесила
моју ношу за розе пантљику да дршка од ноше тачно упада у раздељак њених набреклих сиса. Војна музика, парада, дефиле, А ја растежем између зуба гуму за жвакање; пуштам ветрове, вадим жабе из џепова и, гурам их свима за врат, Тетке и стрине и Уујне потпомажу министре да ухвате" Стрину с Ношом. Шеф параде пресеца паптљику, ношу прихватају депутати и страни представници, смештајући дупенце у порцеланску ношу, намерно подригујем и нервирам про“ лазнике...
Белгијски капетан Ле Мерсије је те 1964. године срећно узвикнуо добродошлицу италијанској филмској екипи... ИМ решио је да им помогне... Кад је путем наишло неколико црначких дечака, играјући се, пла-
кн 15