Књижевне новине, 15. 11. 1986., стр. 16
ћеник из Ле Мерсијеве јединице, окренуо се и запитао екипу Јакопециа, да ли су спремни за снимање, И када су били спремни, једни су притисли на митраљезе, а други на камеру, и заједничким снагама је успело да на друму остану три мртва црнчета... А: Штета да се филмски свет тако компромитује... Девојчице тако трче за филмским · сниматељима, Тако воле поред њих и урла"торе, Чупају косе, вриште, падају у транс, једна је и умрла. Растржу филмске глумце... а _Б: Прича се да је једна девојка те страшне 1964. годинс од одушевљења за Битлсима Умрла. И црнац. Рањени црнац кога су оставили за стрељање ујутру, јер се није могло - по мраку снимати, преко ноћи 1е издахнуо. Али и ту се Јакопеци снашао радећи за господина Рицолиа, и снимио је бацање леша црница у реку. Снимила се што се могло. И то бацање леша у реку је нека вајдица. Ај Свака година има свога Рицолил, па зашто би била страшнија од других 1964, година које се не сећам, а ипак ми се чини да је страшна, што се ја те године уопште не сећам, Чини ми се као да читам историју. А кад сам био мали, па сам читао историју, мислио сам хвала богу што нисам у тако страшном добу ја живео, А ја сам ипак живео те страшне 1964. године, године када је моја баба умрла, кад се сирота упокојила, кад је просто на просто одапела папке. Б: Зато што сам ја ипак живео те страшне 1964. године, а што је се не сећам као свог живота, зато ми је опна и најстрашнија година мога живота. Као дрво расте, па онда нема један сегмент, па даље расте, као кућа се зида, па нема спрат, па се даље зида, А ипак та је година постојала. Кад чујем шта се тада дешавало, спреман сам да узвикнем, хвала богу да нисам тада постојао. Али сам постојао. Какве страхоте су могле да ми се десе. Јесам ли сигуран да ми се нису десиле. И онда се штипам да видим јесам ли још жив,
А: ја ов питам да ли је моја баба заиста умрла те године, Можда ћу је негде срести, јер како знам да је умрла. Али опст овај топ, тестамент, фотеља... али ипак ја се не сећам да је баба умрла да ме убијеш... (у плашено) Ох, нисам тако рекао, то није било, нико ме није убио... хтио сам само рећи како се те године апсолутно не сећам... Б: Онда кад је јадна баба умирала, можда сам ја био у некој плаћеничкој војсци. Ех 1пс0тодо аПепо зџат оссачопет рееге (У туђој невољи тражи ти своју корист — Лавије). Да ли сам у смрти туђој тражио доларе, да сам их добио ваљда би их и сада имао. Сигурно је да сам од бабе ипак ношто лобио. Али ако сам био » некој плаћеничкој војоци, добро је да нисам зарадио неку тропеску болест. СПола у1е5 (Слава побеђенима). А: (Срећно подврисне) Добро је што се не се: ћам шта је са мном било те страшне 1964. године. Сада могу све што хоћу да предпоставим. Да ми је да се сетим и најмање ствари, ех пипшт)в зептриз паземпфиг 1пвепба (Из најситнијег семења ничу крупне ствари — Сенека). Можда сам био велики те заборављене 1964. године. Можда су говорили 0 мени преко телевизије, ралија, штампе. »Рцсћге, ђепе, гесје.« (Добро, врло добро, савршено. Свет је увек рђав критичар. Али зашто, можда сам ја био савршен, Савршено ништа. Можда би се на мени могло написати као на црквеним звонима: У1у05 мосо, тог(ов рапво, АШишџга [апво. (Живе зовем, мртве оплакујем, муње разбијам. Штета што не могу да се сетим те 1964. године.
Б: Можда сам те 1964, године био срећан, насмејан. Кад бих је се сећао, сада бих имао много лепих успомена. Рецимо одем код тетке, заговарам је, и онда када она изађе, украдем из ормана неколико комада сребрног есцајга и идем са мојим фрајерима да пијем. Волим да се сећам тетке, Излапела, Син њен пијанац, не да јој никада да говори. Она почне: „Овај шлафрок купила сам од краљице Марије...“ а син јој упадне: „Добила си га од краљевог ађутанта за курвање.' ја пустим излапелу бившу дворску даму да прича, и полако ћоришем што стигнем. Можда сам јој 1964. године украо онај дивни сервис од порцелана из Севра. Имао сам пик на њега, За њега би се добила добра лова. Морам да одем код тетке да видим шта је са тим.
А: Сирота моја тетка. Какав јој је син. Као да ми није брат од тетке. Једног дана причала ми је како јој је јефтино шлафрок продала краљица Марија, а он њој, „за тај шлафрок добила си трипер од ађутанта", Уместо да је пусти да прича, а он за то време да ћорише, Као да ми није брат.
Б: Кажу да је било пре рата много трипера. Полних болести. Болних полних болести. Ка. ко се не сећам 1964. године могу свашта да причају да је било и тада. Какав сам лаковеран, ја бих лако, врло лако, лакомо, лаковано веровао. Лакована веровања, на дворовима мора да је све лаковано. Лаковане ципелице, чизме, мамузе, све лаковано, лаковано послеподне, сисице, баш ми се допадају црним лаком лаковани врхови женских, али чврстих груди. Ух, што ми се то допада.
_А: Можда је 1964. године била и таква мода. Шта ја знам, кад се не сећам. Било је модерно те године кажу у Конгу да се каже: „Добар црнац, мртав црнац“. Звучи као ла тинска, и то лаконска пословица, рецимо као: Магео имакја, Али то мождаа и није лаконски, али тако лаконски звучи, Ове године, на пример, то смешно звучи.
#: Једну је малу мој један фрајер добро пребио када је чуо у каквом је стању конзерве... ја сам био, бога ми и због менстрзције. Јер ако се ушфиз зодоте омгат, (ако се врлина знојем стиче) не стиче се крвљу.
А: Нас младе не разумеју. ја не разумем већ ову генерацију пре две-три године. Мој ма ли сестрић каже да не разуме генерацију млађу од њега ни за годину дана. Њему је сада 6 година. Неразумевање између ге-
нерација прогресивно расте, као' прогресив.
на парализа,
кн 16 |
А: Добро дођу
по 6
|
Б: Аха. Паде ми напамет парадоксална жаба,
управо њен гигантски младунац. Данашња су деца гигантска. Мајка моје покојне бабе би. ла је дворска дама на двору Обреновића, сада њени унучићи и праунучићи распродају ђинђуве краљице Драге, до којих су дошли после злочина на двору... -
злочини, нарочато потомству. Видео сам неке портрете у емајлу на златним дугметима за кошуљу краља Ллександра Обреновића, које му је краљица поклонила за рођендан, у комисиону преко пута храљевског двора. На једном дугмету лик краља, на другом краљица. Фини лицидерски колачићи, Да су ми пали руку, на истом би се месту нашли. Чуди ме да се још распродају династије, зар тек стиже генерација која ће да распрода двор. Зар то није неко пре већ урадио,
Б: Моја тетка свима гостима показује кофу
за ђубре од југовинила и шлафрок који је купила од краљице Марије. Шта ли је радила моја тетка кад ми је баба умрла, да ли је показивала кофу од југовинила, притискива ла ногом да се дигне поклопац.
: Морам да одем ових дана до тетке. Увек
тако кажем, па не одем. Хи, хи, е баш је чудна та 1964. годинд о којој ћу код тетке да се распитам. Добро је што сам жив, што сам ја, и што могу да одем ја жив код тетке и да питам каква је била та грозна година које се не сећам.
: Добро је што сам ја ја, управо што сам
ипак, ако сам у праву да тако кажем, ако се не варам, ако је све тако како изгледа, ако сам... нешто се осипа, промиче ми, губим из вида, разобличује, развраћујс, ако је све тако како ми се чини, ако сам, хоћу да кажем, да претпоставим, испоставим, распоставим, отпоставим, ако сам лпак ја неко ја, ако сам, да не претерујем, да се не залетим да се не пређем, ипак ја неко, или, ако ми је дозвољено да тако кажем, да се изразим, да се одразим, да се одрежем, да се изхркнем, избљујем, изгоним, испсујем, изјасним, ако сам, кажем, претпостављам,
неко, неко какво такво ја, не желим да
| Џ | а ДЦ ЕВАЈ
претерујем, знам да је то тешко рећи да
сам ја јјјјју, овајјј ипак неко јјјј (сјаши са
једне гранате) Ј90000000000000ЈЈ. (Ухва-
ти се за ногу) Уштинуо ме неки шраф. | А: Да сам јооооојјјј, неки јооооојјјшрафффф. · Б: Зато ћу да изрецитујем песму о шрафовима, управо о сугласницима.
ИСРТЗКЛДВНМСТРШЖМ АЧСЦВБРХИФДЈКЛ
Шиљати сугласници, сви се самогласници говоре округло давно то беше из округлине пре ноћи и дана округло ветрови лете округло крв света тече како земља смрти просто заудара стари леш у формалину под фењером мудраца кад је засмрдела од пламена рукотворца
А: би бачена част и слава: »У!гев адшги зипао«
(Трчећи стичу снагу) звецкаш ли кључевима знакова самих речи напрегнеш се и стомак затегнеш се од пето од пертле до главе мирна дречава дахтава или ушиљена у шарат . реч запали се као шибица у телесини твојих чељусти Б: и прене пренапрегуто ћутање у ЗВУК стискајући усне на слогове и грч црева у отисак речи говориш свом својом тежином крвљу и садржајем стомака река на обалу извукла голе пете умаче језик у дно утробе и реци умилно глазбено или подригујући А; сви се самоласници пишу округло читају округло дувају окрећу то је свемир по ком плове облици тестере мириса руна иструне звукова ригајући ријући секући штекћући прскајући тандрчући бубњајући Б: мумлајући праштећи крештећи шкрипећи „стрл“ је ствар материје а дух је Е и А само ; | дл се пева А и Е је само да СТРЛ полети СТР2ЛА
праскајући шиштећи
| АЈ ДЕДА
А:
Б: А: Б:
А:
у реч свинута, рину“ МР агрижена прегрижена ли лакирана «а
завојима склиска У ише а сугласници застружу усне запарају
а пети на мозгу на Кррра гену 41 кг . брду на супи ока
пи стора запалв у стомаку носа на супи про желудац
на лингвистичком изрецкана пререцкана у
вачуљено уво помир
ав жу на грудима. у буку РУ ристалну прозирну па ти ј е меке јагоду | Ж је трње што бод ј Аб рчу стварања ваздуха кристалну вазу У. и буде РУ БУ руже 4 чун усне чаша чуна за Ин. наде жалац патње жбун сл ; Р земље само да свук са огајини У залети и заплови Ж ждрала само да се' У А небеса вине
и и' таме из округлине пре светлости и Т Е ржитхбедгршкјлдгхоцвбимр
А је простор и време У првом г
3, реп звезде се залети У
РУЖА
(На вратима се појављује ДЕВОЈЧИЦА. Она је
обучена са једне страно
ме не не ма.
Де
(А и
по вертикали У фаррке, а с друге у кратку дечију сукњу Са страфармерка има модерну кратку косу, са страсукњице "дугу локнаву косу са Половином шне.)
војчица: (Окренута фармеркама) Хеј момак, доле су неки фрајери донели нешто МАР. и Б на њен долазак притрче једној фотељи седну приљубљени тако да чине једног .чо-
века.)
А:
Девојчица:
Р-
Девојчица;
: Ја волим децу.
Донели нешто. Јогар (Окреће се са стране са које јој је сукњица) Чико, доле су, код мог тате кућепазитеља два носача донети једну слику. Кажу да вам је шаљи ваша покојна баба и питају дами да је донесу горе. Волела бих да видим ту разгледницу, врло је велика...
: Колика је2 : Волим велике ствари, сви су ми у породици
патили од клептоманије, хтедох рећи мега. ломаније.
:'Хтедох рећи сврбомавије, крађоманије, ми-
томанијс, подваломаније, лактоманије, похотоманије, тврдоманијс, охоломаније, стоманије, стрвоманије, директоромавије, везоманије, картоманије, шљекоманије, прасоманије, тибаницоманије, тикпоманије, и још говноманије... Волели су сети да једу говна.
Секиџа 'ће бити иста као татица,. и још гори
мамица, батица као
татица.
; Како је слатко детс, како је дивно дете,
хако је анђелче, татина _ луткица,. мамина гурабијица, батица, секица, Јакопети, бат“ да Рицоли. . Како бих волела да упознам ТОГ батицу, како рекосте...
А: Зар си ти још ту. Чисти се и кажи тим
Девојчица:
клипанима да ми донесу моје наслеђе, (окренута са стране фармерки) Нећу чудо да држим ваљда на степеницама. Ћаааооо.
(Девојчица одјури.)
5:
А:
Б:
>
(Улази Девојчица) Девој
(Н
Први: Мостови
Други: Одорук. Нека оп
Први: Бичеви пљу
Девојчица: (Обраћ
А:
Девојчица: Какав блес
Пр
: Неки
Волим децу, она су наша будућност, будући људи.
Будуће жене. Дивно је то, божанствено је то, слатко је то будуће жене.
Можда је том Јакопецију или Рицолију још жива мама, или нска тетка или неко ко га зна још као дете. Најзад сваки клипан је морао да буде дете.
: Јакопеци је инфантилац и чуо сам да је
прошле године опет неки" инфантилац снимао по неким кланцима клање, убијање и шишање коња и да је када је приказивао материјал цело његово друштво чинило: мљац, мљац, и гладило се по стомаку. Најсадистичкије сцене морао је да избаци, ипак,
опет момци у неком војвођанском свињогојству, писала је кажу и штампа, 1964. године играли су се са свињама. јурили су их моткама и лупали, свињама су. очи испадале, бежале су, цикале, они се кикотали и, све тако док свиња не попадају, па су "их клали. један трађанин протествовао је преко штампе што кваре месо,
» Тако им је покварено весеље, Сигурно се
умешао неко ко воли добро свињско месо и забранио им да св играју. Што се не умеша неко ко воли добро људско месо. Ко зна кад је још примећено да људи личе на оно што једу. Па боље је личити нд свињу, него на роткву или говно. Сем ако зато што свиња једе говно, па бе сличност може да пренесе, готово хтедок рећи, потомству У маслеђе,... у преносном, управо у буквалном смислу... у
» Деца су се увек играла, па зашто се не би
играла 1964. Зато што ја не памтим ту го: дину, не мора да буде никакав разлог да се деца не играју. И моја бака се играла те године, овако се играо онако како му при-
личи, неко се игра туђе смрти, м У оја се бака играла -своје сопствене. ' !
: Ако се узме У обзир да је свет незавршен,
не могу да кажем да је то п моје бабе.... Па
; Кад затворим очи видим светску ноћ, ноћ
сам света, ноћ... видим једну руку у тој ноћи како још довршава дело... · чица: Ево велике ј аилазе Први и Други и МЕ између генерација. ђу последњим коњима ко који о Ина та услед механизације. А копите на · 7 Д. Дозвољено ми је још да теглим, ржем
И знојим се. Уосталом чије тешко носити Једну даму, а што је баба не мари, јер неко је рекао, добра је и млада и стара свака је жена лепа варка,
рости женска коју но: изражавање, Ооорук, је пртим и носим, не зна-
симо за ово просто ако сам рекао док чи да је просим.
ште по моме коњосању
; 5 „ вли ~ треба да се виде због сирочића, удови ца и мисионара. Коњосрање. |
а се Ди Б била лена, ) Је ли ваша баба
(Исплази се) Ко мо
ј језик мок : и ни мало одевена. Ј) окра и црвела
ви: ИМ после у По А
а трка прендома и тегљења бићу зар јошхи за кобасице... (А и Б седи с
у једну фотељу и саставили су се. Први |
Други носач прислањају нслики лрвени рам.