Књижевне новине, 15. 11. 1986., стр. 17
сличан ковчегу и старинском : отле
Е маја са њега поклопац, и МИН се Пан утка: попрсје Мона Лизе, на глави Ро калуђерице, од струка мантија калуђезиНе, која је с једне стране толико подигута да се види цела једна страна бутине са црном свиленом чарапом и фином жертелом, Гаћице су обрубљене чипком. У руци фигура држи ружу.) ј
Други: Аха, да сам ја имао овакву бабу, не
А: Б: Никада није била лепша, ни када сам био
би моје копите стигл
е на отпад од њ нека будала од мене прави Војт, Ме Моја баба (разнежено) ... бабица.
одојче, сећам се. Значи таква те године које се не сећам.
г је била 1964, (са очајањем, претераним)
Девојчица: (која је час са стране фармерки, час
А:
са стране сукњице) Каква камењарка ова њихова баба, Што бих волела да имам овакву слатку бакицу. Оигурно да лепо мирише, Лизни је. Можда је ко лилихип. Шта се ту моташ.
Први: Да ми је оваква баба. Да сам имао ова-
кву бабу.
Други: Тако је све зависи од родбине и од ро-
А:
доскрнављења... Хајде да заиграмо једну носачку за бабу и наследнике... Шта човек ове наследи. Играјмо.
(Први и Други носач играју .и певају уз далеку музику.) б Грам килограм ока тона
миш од грама носи тонаша слона труп-труп
о-рук О-рук
од мрава лакшег од миша
сруши се васиона
труп-труп
носачка је наша гром
од ничега наста лом
труп-труп
Што ја немам такву баку
седео бих с њом у мраку
труп-труп
(Први и Други носач излазе прескачући се као да се играју труле кобиле)
(Девојчици) Чисти се.
Девојчица: Уживајте у старинама, Бабе и топо-
Б: Аз
: Бабо моја,
: Моја баба. је
· Он мени, ј ; Баш би је мало радо дохватио,.. да није
ви су застарели. Ћаоооо.
Ћао, ћакнута.
(Девојчица побегне.)
(Обилазећи око бабиног портрета важно и свечано испршен, Дакле. Ту смо. Нешто се ипак зна, Овако је изгледала моја баба 1964. Датум пише на слици. Без грешке: 12. мај 1964, Вероватно сам тог датума када је сликар довршио слику седео са друштвом на ћошку и пљувао уз пљугу. А моја јадна Га-
кица, овако је стајала пред сликаром. Добар
каменац. Нисам знао да је моја бака била таква. Никада пре таква није била, али је те 1964. године, ето, баш овако изгледала. А шта знам шта сам тог славног дана, када се она ватала са сликаром, радио, кад се те тодине апсолутно не сећам.
: Не сумњам да је ово моја баба. Зашто би
грешком стигла нека друга женска а не моја баба. И сви у фамилији кажу да је слиКа довршена 12. маја. Значи, тачно је та бабина слика.
: Штета што се не сећам бабе из те године,
већ године раније, кад сам купио „фићу". Спавад сам у једној изнајмљеној собици на периферији, некад је у њој становао бојлер, разумљиво пре мене, а после сам се ја уселио на његово место. По цео дан сам ју“ рио са „фићом", возио сам фрајерке. Тек сам увече долазио у некадашњи апартман бојлера ла се завучем у неке крпе на поду. Тада код бабе нисам ишао. Био сам заузет. Одело ми је висило на ексеру. То је било све што сам имао. У „фићи“ сам имао више, Имао сам једну флашу коњака. Штета шето нисам онда код бабе ишао. Можда је овако и онда добро изгледала. Сад би је се овакве барем сећао. (Обраћа се слици бабе.) Дивна моја бабо. е знаш ли ти бабо моја да гу те страшне године, када си ти тако лепо изгледала, неки италијански сниматељи, знаш ли ти бабице са голим ногицама и мирисном ружом у лепој ручици, знаш ли ти да су те године када си ти тако дивна умрла... А откуда ја знам шта је радио тај Ле Мерсије, тај Рицоли, те године које се ја уопштете, ама никако, не могу да сетим.
: Не сећам се ни како сам се ја звао те не-
срећне, те страшне 1964. године. Моје сећање је као и јефтини филмови, све се у њему завршава хепиендом, У монтажној кабини мога сећања седи неки монтажер који сече траку мога сећања како је најзгодније да се од мога живота начини један пријатан. ако не пријатан, ако не пријатан, оно бар подношљив пеомуљак, Како бих био, ако не ја па ја, оно ипак неко. Једном сам у некој копродукцији, спектакл филму, неком ђубрету са петоразредним глумцима, био петоразредни глумац. А моје сећање у својој монтажној кабини начинило од тога, како сам ја онда био глумчина на коњу, главни. Како сам зарадио неке силне паре, неких пишљивих стотинак хиљада за које сам се неколико недеља слатко нарољавао. Три недеље сам пио, а три месеца су ме лечили антабусом. Мени лекар, тако стоји у монтажи сећања мог филма: „Ти си пијанац." А ја њему, па он мени, а ја њему. И ја лаф, а лекар будала. Тако је у мом, унутрашњем филму сећања.
била нека фина курва. Види у раму су остале муве из 1964.
; Он мени а ја њему, он' мени а ја њему. · Баш онаква курва какве ја волим, Муве мувице моје бакице.
Имала је своје мушице. Слатка моја бакица пуна мушица. Мушичава. Муве у глави, У кафи. | а ја њему, он мени, а ја њему. мртва. Штета што нисам био код ње те 1964. године, кад је тако дивно изгледала, тако згодно, тако примамљиво. Уосталом кад се ја те године не сећам можда сам и био код ње. Мора да је то било згодно ватање, да смо се фино науживали. Ја сам тада дизао ове њене сукњице и можда мирисао ову њену РуУжЖУ. Како би било лепо да је имам у успомени. (Присећа се. Чека) да видим, од, сваке жене узимао сам мало косе за успомену, има их ове у нов-, чанику. (Гура себи РУКУ У
гура Б-у руку у џел, тражи, али не налази).
џеп, прилази м'“
Уосталом, ја сам са таквог места узимао косу да би било немогуће да проверим на овој слици, Какве су.те године биле муве, „Суве, Можда је те године била суша.
А: А ја њему, а он мени... у
Б: Зашто би та 1964 година била тако страшна, ако је моја баба овако лепо изгледала. Она би ме сигурно звала 51Х6, 51Х6, увек ме тако женске зову у кревету, а ја бих је.» Она је имала мушице у глави а ја црве у стражњици, | МА у |
А: Он мени, а ја њему, он мени, а ја њему, па удри, па удри,... удри...
Б: ја бих сада и ову слику, овај колачић по-
миловао, али ми је незгодно када знам да.
је јадница покојна, устежем се, незгодно је, али ћу ипак мало, малчице, овако, овако, што је слатка моја баба, моја бакица, само штета што је покојна. ~ 5
А: Збунио ти се мој доктор, а ја па ја, па ја, па ја...
Б: Нисам имао ореће да се сећам те 1964. го-
дине када ме је баба звала 51х6, 51х6, када сам јој миловао ногицу и мирисао ружу. Ако није имала користи од мене као љубавника, зашто би ми поклонила фотељу, зашто ми је поклонила овако дивну своју слику, која мами, која изазива, која подсећа на раскоши блуда. (збуњено се окреће према топу) Зашто ми је, зашто поклонила овај топ. А: Он мени а ја њему: Зоре које се мењају моји болови мало је
сунца подругљиво знојење од папира од
паранпарчади
главобоље отисци траже прсте да их испуне
отисци
твојих долазака у сећању мојих очију на
, балконима
патрљци наочара и усана... Б: (Наставља) ... Имати своју патњу као кућицу
7
7
на селу и башту драга бабо са тепихом трава патња успокојава оно што имаш са тим ти остаје да живиш доста сам видео и без заборављене године...
А: Угураше ми у уста мепробамата и једем и спавам баш ме брига, а доктор, а ја њему копродукција, па лова, па глума, па. лова пљушти, па купим „фићу", па баш ме брига, шта ми фали, ко ће самном, врло важно, нема везе. Сав сам се упљувао од самопохвала. Б: Прежвакао си траве навика да једном бу-
деш и ти преживар као што се у једној прошлој епохи не може ништа мењати не више него у једном фосилу. Венера милоска ни Мона Лиза ластиш за чарапе и сутијен горж мир ред и тиха промена на боље подгрејана бљутава чорба застење амонијак на људе на модрикасте завесе слузокожа широм отворени па поломљени и подерани чивилук свести па зашто бих бабице зурио у даљи мрак у тешку наслагу прљаве хартије будуће историје зар нисам доста видео.
~ Слатко моје бабче, жабице моја жабче, 62-.
Ббче, девојчице, појео би те брат са све тво-
јом белом калуђерском капицом и слатким |
батачићима парадоксалне жабе...
Б: Фића, то је значајно за човечанство... Људи се муче да постану браћа. Међутим, аутомобили су то већ успели. Поздрављам те инте аутомобила, шрафова, мазива, опруга и федера... 5
А: Ти несташна бакице поклонила си ми топ, Зашто, бакице, зашто, пуслице...
Б: , дугмад, тастери _ водите љубав, није вам стало до правде, до мира, до на ције,.. већ само до ауспуха, мотора, мењача, кочнице... у 5
А: Боље топ у руци, него птица на грани...
Б: Птице су крст космоса. Птице, нагон се0бе. Какав ужасан нагон. Човек није никада био тако страшно разапет. Можда и јесте било неко сељење, сеоба народа, то је мора бити било ужасно. Добро је да се тога
"не сећам, Нису ли крсташки ратови били "та разапетост птица. Не верујем. Али шта ја о томе знам када нисам тада живео, као што нисам живео, управо морао сам да живим 1964. године иако је се не сећам, као рецимо сеобе народа, али се можда и тога сећам само не знам. Можда је и овај топ неко сељење потомства парадоксалне
жабе... Можда ће нас овај бабин топ пре-
селити у вечност птица у сеоби...
А: Поздрављам те интернационало аутомобила, аутоматског срца, челичних плућа, пластичних бубрега, и: мозга пуног завртња и опруга. Рама : И
Б; Реци, реци твоме 51жфи зашто си му по-
лонила топ умест аутомобила, Зашто твоме
бхфи, је ли колачићу.,.
"А ова моја. бабускера уместо да ми покло-
_ ни мерцедес, оставила ми у наслеђе овај
пишљиви топ, да испуни дедин завет, блесавица:.: И тај деда, мора да је био велики зевзек. Тобџија, марински официр, балистика, да није хтео са овим топом да му потомство путује на месец...
: Како ли се рукује овим топом.
: Ухвати се за рукуницу, је ли бабице.
: Па даље за даљеницу.
: Па онда за пуњеницу.
: па за нишаницу.
(Топ се окреће у свим правцима, шрафови звече, ударају у под, испадају опруге, А и Б скачу од весеља и стално врте топ, Улази Девојчица)
Девојчица: (Окренута са стране сукњице) Молили су тата и мама да не правите буку, јер "то смета другим станарима. (Окреће се са стране фармерки) Слушајте коњи једни, нико није дужан да трпи ваш лом.
(Девојчица одлази,
А: Ови бетонски инкубатори за гајење кретена, пуноглаваца 'пародоксалне жабе, исувише су акустични. Личе ми на неке камено
>
т>ШЉ»
твоздене магареће уши за појачавање буке и њакања. Дај, правимо је уичриз шчпназ (удруженим снагама).
Б: Нек бука остане бука 56 шЕ вшт,, аше поп за (Нека су што јесу, или нека нису), Бука ће бити бука, или је неће бити. Зато сам ја за буку. Волим тутњаву машина, велику чегртаљку за децу овог века. Тишина је страшна. Буке не би било, јер би била тишина. А онда би се нешто десило. Човек би почео да мисли да се сећа. Ја нећу да ове сећам те страшне, те ужасне 1964. године Л: Буку ми дај. бића 5ишбиз сигапфиг, 5:паи5 51 заџмдеј (слично се сличним лечи, сличан се весели сличном). Бука то сам
ја.
Б: Дај рукуницу.
Аз Врти даљеницу.
5: Стегни пуцаљку.
А: Притисни врдаљку.
Б: Запали барутаљку.
Аз Окини прдаљку-думдаљку (Одједном одскоче од топа, што је знак да је топ бешумно опалио. Притисну се једам уз другога и сишу прст као бебе.) .
Б: Опалио је.
Б; Умирем. | ~
Аг Мене више нема. Б: Уредићу се. А: Упишах се.
Б: (цвили) Јособојјј доста ове тишине.
А: Не могу више да издржим тишину чаршава од црне крви скинуте с болесника који је на хирушком столу издахнуо, црна крв што се низ углова усана цеди ад тлаја рафгаја ћаес 5ипб ајга +ћеафта рагаја (За мрачна дела погодна је' мрачна · позорница) кад за-
· творим очи разглави чељусти мрак дела | што ће ме опчинити као натраг. Смрт лутајућа увек траје бакице моја тако предано укротитељ више него стићи тако тако мутаво тако одано одано овај дан од крпа за-
крпа људског меса гласова |
Б: подмукло леш ослушкује пребледим преб» леди на смрт разбацује ми утробу и погледа као да тражи претура смрад оронулих ћутања пантери од снега и сунца вребају кад човек је човеколики човек рак смак парадоксална жаба
А: у смрти најбитнија је смрт овака је смрт смрт а ипак не последња смрт ~
бр: Не могу више тишина ме је поразила _ разбиће ме раставиће ме један самлевен
сан сатрвена кост јооојју]]]] 00јј]]00о] мртва бабо потопа птица
у "селица смакова светова завучена глава у шупљу васиону пруге
; задаха пасата и антипасата
бршљани и добре жгебаве радости омрдљиви дроб патње добро зла
и добро добра цркавајући не питај да ли се мора једтом црћи
А: да буде не питај смрт она је увек ту не питај ни какве си везе имао са свим тим звао си га (па ако) свој живот у грудима олује у срцу нереда ноћ кључ прозукли глухи кључ
живот задњег испалог
црева
Б. дјем или скок или спокојни влажни млади
табан што по мермерном
А: зиду непостојања у нигдин путује
В: безброј руку из језгра ништавила ,
А: у ком си бледео падао љуљао се посртао оклизак или рапав опор или сладак (сад све једно какав) са свим се ватрама на брегу или у себи палио у својој. оопственој крви се гадио последњи зар неизмењен ваљда се и у смрт мењаш
Б; зар већ бела постеља за вечну ноћ сав сам се леденим знојем облио и чини ми „се својски умокрио,
л. Усраћу се.
Б: Спас, да дође спас. Шта ли, ће бити са мном, (Улазе Први и Други носач с буком.) Вуку нешто велико слично огледалу окованом златом и сребром, или некој огромној икони скинутој са неког иконостаса. Тај предмет истовремено личи и на велики мртвачки сандук. Друкчији је од слике бабе али са њом чини ликовно јединство.)
А: Умокрио сам се тако ми квака кључева шрафова и парцова. ~
Први: Браво, достојно потомство дака.
Други: Ала вам је топ опалио, вам је лоз упалио.
Први: Разбили сте, порушили, унаказили, полупали највећи градски магацин, и доста
сте света уцмекали. У робној кући је дар мар. На тргу око водоскока лом, Содома и Гомора. Женске скачу у воду водоскока, а вода не скаче, већ одавно се убајатила као у заборављеном бидеу.
Други: Донели мо вам деду, нек ужива у својим унуцима. Све деде воле да ставе унуке на крило.
А: Боже ме сачувај, шта ће ми деда. Моја 64аба је била таква лафица да се са свим археолошким испитивањима не би утврдило ко је био уствари мој деда.
Први: Кажу да је ваш деда умро давно пре ваше бабе и ово је само његова слика, коју, кажу, ја се не мешам у ту вашу династију он по тестаменту оставља своме уну ку, тек пошто га метне на крило, хоћу ре ћи тек пошто баба умре, Уосталом све су лозе и династије компликоване код финијег света. |
века избекељио се
својих пре-
боље него да
носач помоћу А и Б постанпоред бабине слике. Скиуказује се човек врло сличан А и Б када се саставе, само у типичној старинској морнарској униформи. На груди ма му виси дурбин а у руци држи рПусолу.
Б. Баш не волим што је дошао и деда. Нећу моћи више са баком лепо да разговарам. Али чекај ти дедице, нећеш ти мене метнути на крило, поклопићу те ја овим поклопцем кад разговарам са бабом (Окреће се слици бабе) је ли луткице моја. Зваћсши ме 51х.. Хи-хи, не знам зашто волим да ме све моје курвице тако зову.
А: (обраћа се носачима подомешљиво) И шта је било се било, није ваљда.
Први: Разлупали сте магацин. Алал вера. Свет краде, краде ли. У граду је весело.
А: (Отклопи, па заклопи деду, и обраћа се слици бабе.) је ли луткице моја. Шта има стари капетан са твојим пловидбама на леђима, а ногице као зечије уши, као шкарс: шкљоц, шкљоц па притегну. Волим ја такве меснате кљеште, па међ њима живот изгубио. Б: И жгребави њени ножни прсти као да су тражили нешто по зраку
А: Бакице моја, лепото не пуштај ветрове, од лепоте ћу се твоје угушити. Нањушити се може свашта и којешта. Лепе ствари и ружне. Један муж је открио љубавника под креветом, зато што је јадник од страха пуштао ветрове. Поњушио је себе, поњушио жену, па видео да ту мора бити трећег, и онда је попрдљивка испувањка уловио. Али само на своју штету. Љубавник га је избубецао. У свом сопственом с кревету јадни муж је добио батине као во у купусу. МЕ кревету као у купусу. А омрдело је мора бити на купус. .
Први: Згодна им ова баба.
Други: Остави њима њихову бабу. Наћи ћу ја сада себи бабу у водоскоку, оне девојке што од страха ускочише у тај велики биде да оперу ђавољу рупу, најслађе су бабо. жабе које сам икада видео. Изгледа нека гимназија.
Први: Хајдемо, доста смо ми ствари другима разновили. Сада треба нама да носимо и доносимо.
А: Како нико не протестује, добро би било да опет опалимо. Да откријемо деду да види како пуца његов топ,
Први: Без старца нема палца. .
Други: Ко је видео да се из ратлука пуцало., Поклопите тог официра. Волим чинове, а највише када се поклопе.
А; Упишкићу се тако ми парцова ако опст буде пуцало. Али баш хоћу, за инат да се упишким, Хоћу, хоћу, за инат. Зин-ЗИН-ЗИН.
Б: Не, не да пуцаш, могу да нас...
Први: Најсигурније да све што зграбисмо овде донесемо. Најсигурније је одакло се пу-
Кин 47
(Први и Други љају слику деде дају поклопац и