Књижевне новине, 15. 11. 1986., стр. 18

Други: Младићу, опали за мој рачун, на моју душу и за моју душу.

Први: (Вуче ка топу А) Опали ти си млад и луд, ниси се још изањђао, опали буразвру, да буде и за нас пљачке док стигнемо.

Други: Опали, славе ти, нек ове гори као свети Сава на Врачару. Опали ајгирски, нек све пуца, а ми ћемо потрчати,

(А и Б врте топ на све стране, премећу се преко њега и опет окрећу.)

А: Дај намицаљку.

Први: Стегни намигушу.

Б: Стисни опаљушу.

Други: Удри, дроцару, муни гузару. |

Б; Зврзни зврзнушу, звизни звизнушу, зве звекнушу..

Први: Цимни сисару.

А: Запали прдушу.

Други: Брљни брљушу брбршу трубушу.

А; Дај јој по мешаљци.

Б: Дрмни по дрмаљци, по прдаљци.

СВИ ЗАЈЕДНО: Опалио је

Први и Други: јури, трчи, гурај, терај, сад или

никад.

(Носачи одјуре, улети Девојчица. са каубојским каишем и пиштољем. Упери пиштољ

уАиБ)

Девојчица: Руке горе.

(А и Б дижу руке, дрхте, цвиле.)

Л: Смем ли да сишем прст.

Девојчица: Руке горе.

Б: Смем ли малчице да сишем прст. Ево овако, Девојчица: Руке горе, окрени леђа, седи.

(А и Б гласно плачу седећи на земљи окренути леђима према Девојчици.)

А: (Плачући) Зар да бауљам трљајући болна колена од просјачења и мољења,

Зар затвори врата па нека су и последња

нека су мртвачки поклопац Зар опет олуја пст рубрика на столу главног уредника у олуји олуја алилуја огуљен још један народ олујен па огуљен

Девојчица: Руке горе. Убићу те псето.

Б: (плаче) Зар не волиш кученце. Ти се девојчица, треба да волиш кученце.

Девојчица: Руке горе.

Б: Колено рече Магдалено ногу си опрала Магдалено међ ногама нов новцати вибратор мека и мазна блудница наслоњена на лакат сањивости у рубрици огласа за младе мртваце Девојчица: Дошао је ред на мене да пуцам. Так, так... (А пада као да је погођен у потиљак.) 5: Драга рука лабаво виси озлеђена од нежности сагњила од похоте шака је незграпно хвата и шушти по новинама секретарица наслаге сала наквашен хлеб мокраћом сисање зазврја телефон

Девојчица: Зазврјаће и теби. Так, так.

(Б пада као устрељен у потиљак, А се на коленима усправља.)

А: Нов новцат вибратор међ уснама обујмивши за час влажно стабло брр њене троме бутине прсла грамофонска плоча. Док је послеподне отпухивало сећање он се сав склупча на лешу њене исцуреле похоте јуре звезде између омлитавелих токова времена ни прст у носу ни прст пред носем не видиш измувана ноћ и отромбољене усне смлаћена мрцина па зашто буљиш, зар ниси доста видео.

Девојчица: Мрцина, па зашто буљиш, у очи ћу ти пуцати. Так, так.

(А'и Б леже заједно, А се на коленима диже и моли.) ·

А: Секице, мене немој да устрелиш. Ја ћу бити жив и добар. Пусти ме да сишем прст Мама, да сишем. |

(Девојчица се окреће са оне стране са које јој

је сукњица, види се да јој је сукња наго-

рела, и коса и машна. На лицу има трагове крви.)

Девојчица: мааа....

А: (Устајући на ноге) Како сам ја уплашио.

Б: Сва је изгорела. .

(Девојчица се враћа, гледа их кроз шаке које

држи преко лица, онда их скида.)

Девојчица: Мислила сам да вам се нешто десило. А; Ти си Девојчица: гацина, тада сте ви опалили са прозора звала уплашено.

Б: Иди, и пресвуци хаљину, упрљала си се. Умиј се. Ти се добра девојчица.

(Девојчица се окреће са стране фармерки, ва-

ди пиштољ и из њега прска омејући се. А

и Б се кикоћу и заклањају као да их неко го-

лица.) .

девојчица: (Одлазећи смеје се. Пуцај, распали, окини, Шта чекаш већ једном.

А: Девојчица. 55 .

Б: Девојчица као свака севојчица.

А: Нема везе.

Б:; Упишкићу се тако ми свих цркава морнарица и кобасица.

А: Да нишаним, палим.

(А м Б опет окрећу топ на све стране и пре-

мећу се преко њега.)

А: Држ.

ВБ: Хајд.

а Бум.

(Бежећи са рукама на лицу.) Ма-

се мало опекла. Играла сам се поред градског маа мама ме је

војска

„У оф две вера реј“ вннц ПА бе; двоје, / Ма,

Б: Трае. А: Гром. Б: Слом. А: Трт,

Б; Прц.

Аз Врц.

Б: Крц. |

(Улази Директор градског магацина, важног

изгледа. У руци као светац задужбину, др-

жи касу, мастионицу хартију, рукави су му од сатена.)

Директор: Јесте ли ви пуцали, да или не. Црно или бело, јесте мли није.

А: Дам ти талир да разбијеш тањир да не кажеш ни црно ни бело ни јесте ни није.

5: Ни јесте ни није.

Директор: Да или не.

А: Ни црно ни бело. Мамааа, Мамада (почиње да плаче) мамамааа

Б: (гуче као беба) Беесе, бууууаааабеее...

Директор: Ти си пуцао, да или не.

А и Б: (плачу заједно као бебе) Мамааа, аалза бебесесу

Директор: Како да правдам материјал. Јесте ли луди. Светина ми све разнесе. (Пошто А и Б и даље плачу као мала деца) Како да правдам робу. Где ми је роба. Распалите већ једном. Све поломите, тако ћу моћи да правдам робу. Виша сила, па крај. Распалите кад кажем. Светина све однесе.

(јури и гледа кроз прозор) Пожурите, опалите. Да или не.

А: Опалите ви.

Директор: Опали ти

Б: Изволите ви.

Директор: Доста нам је силеџија. Или опалите, или, или да или не...

Б: Опалите ви. Зашто ја да вадим кестење за друге.

Директор: То никако. Нек свако ради овој посао. Опалите већ једном. (Опет јури према прозору, управо према завеси и гледа) Свет све развуче. Опали, пуцај будало.

А: Ви сте ме подстрекивали.

Директор: То никако... Али ја не могу допустити, молићу лепо, да ми светина разнесе магацин којим руководим.

Б: Али ја нећу да пуцам када ти баш хоћеш молићу лепо, молићу фино, молићу отмено. Дрнзврц.

Директор: Најлепше те молим као брата, као човека као пријатеља, буразеру, пуцај, пуцај мало, малчице колико да их растераш... Пуцај нека све изгори само да се нико не користи, нека све остане у ватри на месту на инвентару.

Б: То значи да ти хоћеш да запалим тај магацин којим ти управљаш.

Директор: Да, да изгори, али, ја то нећу.

А: Ухватио сам те значи. И да и не јесте и није. Е тако не може. (Гура га према топу) Ти ћеш да пуцаш.

Директор: (бежећи) То никако, али пуцај већ

· једном. Опали...

А: Он хоће да пуцам.

Бр: Не остаје ми нешта друго него да пуцам. Понекад сам желео када идем улицом да

балавче.

будем митраљез и из мене само бије, а около да пада. Ето, сада могу да пуцам, још се то тражи од мене. Чекај да узмем дедин двоглед и бусолу.

РА У “ 6 Ми) Па |

Маи РАИ геј. ТЕ

е.

5- Љечеи мо меш 14 ~. Г баш сК | 5 Лоа урељ 8 Бле '

~“ С. сна беја ; си | УУК

(А и Б пошто су отворили ковчег са дедом

узели буоолу и двоглед гледају по вароши.)

А: Лепо видим градски магацин. Ено га директор како се бије са светом који односи ствари.

Б: (Гледајући кроз други отвор двогледа ис-

товремено са А) Видим како Директор пада, обара један фрижидер, фрижидер пада на покретне степенице на којима је народ, народ пада на спрат на коме се продају цуцле, цео спрат ниже пада на спрат на коме се продаје пекмез. Сви су умазани као у говна. Директор нарочито. Брзо пали,

А; Пали.

(јуре према завеси да виде шта су урадили.)

Б, Гори.

Ај Барем Директор да изгори.

Б; Горе му папци.

А: Дај бусолу да окренемо топ на север на исток на запад (Врти топ у круг) Круг је најсавршенији. Пуцај у круг.

: У мету.

: (Сваки час трчећи од топа до прозора и натраг) Гомила гори.

: Асфалт се увија.

; Горе као на роштиљу.

: Пали.

: С петог спрата бацају људе у бетонирано двориште у коме се играју деца. Бацају непрекидно. Једне за другима. Заједно са стварима. Страховити крици оних који лете разлежу се и одјекују по каменим блоковима по камено-гвозденим магарећим ушима инкубатора за парадоксалне жабе. М тако стално када су једном већ почели. Крикови цепајући, продорни, пуни ужаса. Директор трчкара. Преко пусте улице три човека уморним кораком вуку на леђима гумено црево за поливање. Један добар део црева вуче се за њима.

Б: Директор им помаже.

А: Али види се да жели да их задржи. Иако нигде није причвршћено за водовод, из црева почиње да бије вода. Падај: Два носача падају. Први па Други. Црево постаје право као стрела... Вода бије. |

Б; Као да су прошли векови. Од градског магацина остала је само зграда, шљака и ништа. Као да су прошли потопи и ветрови. Директор трља руке. Како нисам приметио да су

> про >

се и околне зграде отопиле, Зар није било 69-.

ље, чујем како виче директор, да је пуцњава уништила само људе, а да су све ствари остале читаве.

А: Цео трг је као олово које се топило па се нагло охладило. Каменита обала поједена од таласа; ја сам остао.

Б: Охо што се нешто добро осећам. Кад је другима рђаво, човек је некако ведрији.

А: Ено га Директор. Опет на вишем положају, или је то виц,

Б: Каква је то маса која иде према мени.

а: Да ме разнесе, да ме избрише.

Б; Плашим се. )

А: Барем када би остала сенка од менс као од људи из Хирошиме, за успомену.

Б: Мало пепела да остане од менс као од о-

них које су пропустили кроз димњакс Аушвица. |

% дј · Мо Б = 5 |. а њена и 4• РА " КА АИ ~ ла Ману |

« СИА ПИРА |) р“, а об фан љу . Х па а ' м

роди њ

Ад: убиће ме, издаће ме, изнеће ме на Кето је време мота живота, и амапјо ТеНона (Фегарма

ргеујив отпе, С свако је време, утолика

лико је краће срећније.) . А: Како је страшна сила која тера леминге код једну фотељу, састављени сисају прст. Наизменично узимају један другога у крило, њишу се и покадкад бију као мала деца. ; Мама како је лепо начинити кров над своЕ јим главом 4 туђе коже. Уби, мамице, батицу, уби секицу, она ме дира, мамицеее,.., А: Како је страшан и немилосрдан бог хоји влада птицама оелицама, како су „страшни тају када се враћају с југа,

они који их хват да би им појели језике. Мама, да ли се једе

језик кравс која говори латински...

Б: Не дај ме мамице, дај сису мамице. (Ђаволасто према слици бабе) Дај сисицу бабице

' да дете ручка... |

А; Како је страшна сила која тера леминте кад се намноже да скачу у воду и да се даве,,, слатка моја мамице... како је страшно сила која управља птицама га се младунци утишају још у јајету, кад им мајка да знак опасности... како је све страшно _ мами-

„2 сде 2. .

Б: Дај сису, мамице, ја ћу да ти поклоним једну каку.

А: једно говоно... мамаааа.

(Девојчица улази са стране наго

говима крви на лицу.)

Певојчица: Немој да плачеш, мало мамино,

А: (Увлачи се Девојчици У крило) Мамице...

(гуче као беба) мамаааа .

Девојчица: (нежно) Мало мамино.

Б; Гугу ааааа... у

Девојчица: Ћути мамино. Даће ти мама да разбијеш небо и да рашрафиш и последњи шраф света, мамино мало, (Певуши) Ну.,, У .

А: Дај, даааај (Шчепа Девојчицу за прст) Ја сам твој главни...

девојчица: (певуши) Топлота љубави са крвљу

на образима

баште заборава отичу из мога срца

са зачуђеном ноћи у очима повраћам жуманце

ко брдо,,, го-вно ааааа,

реле косе и тра-

порођаја .. буји паји... . Е Б: Мени дај, мамаза (шчепа прст Девојчице и

сише) Ох, ох смак, смак, мљац, мљац.

(Улази први и Други носач обучени у гене-

ралске униформе)

Девојчица: (Преокреће се са стране фармерки и избацује А и Б из крила.) Шта је фрајери. Мислите да сам дечје јаслице. .

(А и Б стављају руке на уста и трубе. Девој-

чица гура Првог и Другог носача да марши-

рају, они стоје, она их гура.)

АЛ: Трутру...

Девојчица: Један два, један два, јендва...

Б: трууууу... . |

Левојчица: (и даље гурајући непомичне Првог

и Другог носача)

Јендва, јевдва...

(Чује се акламирање масе под прозорима. Пр-

ви и Други носач почињу да марширају у

месту.)

А. Маса поздравља победника. Победник је Уувек у праву. Ја сам у праву, Живео ја. Где ми је ноша. Зар је опет код стринес на грудима. Где је моја крезуба шупља патка да је поведем на лаџцу, нек ме виде. _

Б: Где ми је ноша. Опет је неко. (Дотерује се, исправља.) Дајте ми жвакаћу гуму, трубу за викање, буквар за азбуку, да могу да им кажем: абвгжшедјклм (са сваким изговорсним словом овације су све веће) ијкаљ мињ опрстађјленм стрј...

А: Сдртвбњкгзунмкло...

(Овације су све јаче, музика.)

Б: Тетка, где ми је ноша...

(Девојчица гура А и Б према невидљивој ма-

_ци, Генерали — носачи гурају слике бабе

и деде марширајући, музика се појачава као

и овације.) · .

Гевојчица из пиштоља прска воду по скупу на

позорници, ..

Носачи генерали: Намештамо их за стрељање. Феотографишемо, камере, аудио видео информације шаљемо на све стране, Мека цео свет ужива у злочину, насиљу и касапници, у крви и: мучењу. Кажемо џелатима — сад — а момци онда снимају...

Други носач: Снабдевамо их хлебом тако што их (,.. убијемо, сандуцима за храну мозак им просипамо. Зезамо се са смрћу и мукама. Узимамо им животе, сечемо уши и споловила. .

а'и Б: (у један глас) Умиремо. Најзад, ја се

сећам.

Праве покрете остварују уста као да држе говор, Гестикулирају као диктатори. Жиле су им набрекле, уста разваљена, али се глас не чује. Понашају се као диктатори када говоре пред масом, Девојчица их до краја прска водом. Мза А и Б пролазе поворке поражених ратника У џаковима с војним ознакама, просјаци са медаљама, шлемовима, штакама. . н

27. децембар 1964. Београд

У. пеш ~ • орнсииих сир

. њ""

ве“