Књижевне новине, 15. 02. 1987., стр. 1
УМЕТНОСТ И
Цена 200 динара ;
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ,
ДРУШТВЕНА ПИТАЊА
Број 726 година (ХХХЛИ) Београд, 15. фебруар 1987. +
х ж
Калноберже: како то превести Ваљда, Брезова гора. Погледај на немачку штапску мапу из првог светског рата: То је долина Њевјаже, само срце Литве. |
Ко је њоме пролазио, на двема обалама видео је два двора. Овде, ево, Калноберже, наспрам њега Шетејње.
Дом у којем сам се родио сасвим се лепо види.
Калноберже је припадало Столипиновима,
Који су ту проводили лето, у лепој провинцији Империје. Били су, преко реке, најближи суседи мог деде Куната.
У детињству слушао сам о чуну с точковима и дрвеном ручком, Возило се њиме на ужине, суседи су се често посећивали, Столипин је волео младе Кунатувне.
С тим није била ни у. каквој вези школа коју је у двору Основала за сеоску децу Верћа, или Већа,
Каснија моја мајка, Учила их је да читају и пишу.
На којем језикуг Наравно, на пољском,
Који је за њу био исто што и за неку Бретонку француски. Памтим фотографију: она на средини, око ње ,
Дечаци ланенасте косе, можда чак једна или две девојчице. Та школа, пред вече довикивања да се пође на мајско богослужење, На које су ишли сви, господа и чељад.
Три песме
Познајем их. Стоје на палуби + | Брода Согтес! кад је упловио у ушће Јенисеја. А ЕЋ на Овај црни у кожној блузи аутомобилиста
Јесте Лорис-Меликов, дипломат. Овај дебели, Востротин, Власник је рудника злата и посланик Думе.
Крај њега је плав човек, мој отац. И коштуњави Нансен. Фотографија виси у нашој кући у Вилну
У улици Подгурна 5. Поред тегли |
У којима гајим тритоне. Шта може да се догоди
У току од десет година2 Крај света2 Почетак светаг
Мој отац из времена пре тога. Не знам зашто је путовао
У лето 1913. године у мрачне пустоши
Поларне светлости. Каква помешаност
Времена. М места. Ја овде, неспокојан, ј
Усред калифорнијског пролећа, јер се не формира целина. Шта хоћу2 Да постоји. Шта2 Чега већ нема. |
Чак и твоји тритони2 Чак и тритони.
Чеслађ Милош
Тоспо Силна, Огледало Праведности, хорско Моли за нас УМ мирису јоргавана, глас птица од стране врта. Или: овде Девајтис — постојао је такав роман Рођевичувне,
А тамо Власт. Године 1909. Већа се Удала за студента Ришке политехнике. | Године 1911. допутовала је у Шетејње да би мене родила.
Тог лета Столипин сигурно није бацио поглед на моју колевку, Био је заузет својом мишљу: да ће Русија сигурно пропасти
Ако он, један једини, не успе да је спасе. Убрзо. потом, у Септембру, у Кијеву, пошао је у-позориште И тамо га је стигао метак терориста,
Нико, знак ни мој деда, није схватио шта се одиста збило.
„4 4
Једном приликом, када је неки критичар угоредио „француског“ и „пољског“ Милоша, Ви сте били индигнирани и споменули сте Хелдерлинов Закон хијерархије. На другом. месту, пак, рекли сте да следите Блејков Закон имагинације. Како ова два, да кажемо закона одговарају нашем времену на крају миленијума2
извесне метафизичке вредности. Хи-
ћ јерархија је за мене јако важна. Сматрам да је можда моја мисија да скренем пажњу читалаца са енглеског језичког подручја на неко дело Оскара Милоша. Неки његови каснији радови превођени су на енглески и објављени у Америци с мојим опширним предговором. Што се тиче закона имагинације, кад једном уђем у проблематику везану за Виљема Блејка можемо разговарати сатима. Али ја видим извесну одређену сродност између Оскара Милоша и Блејка. јер њих двојица су у опречности са њутновским виђењем света. Оскар · Милош је против њутновске и постњутновске науке. Он верује у науку која почиње са Ајнштајном. У сваком случају, између Блејка и Оскара Милоша постоји сродност у аристрократском погледу на појаве важне за њихово доба, Оскар Милош се сигурно не би много интересовао за фестивал у Кану. А не би ни Блејк за неки фестивалски еквивалент у свом врсмену. 15.
Ј' дефинитивно "желим да сачувам
'
Опрезно о Баволу
На једном месту у Химни о перли кажете да се модерни песник налази у паклу, али да пакла нема... ј
То је парадоксалан став и парадоксалан начин мишљења, али га не поричем. Без обзира на све, веома сам опрезан жад говорим о ђаволу; боље је не помињати његово име,
У једној Вашој песми каже се да нам је потреба“ бо ке нас волети са свим нашим слабостима. Ту се,с разлогом тражи извесна Ваша сродност са Блезом Паскалом (песма „Писма").
Кад читам ту своју песму на књижевним вечерима у Америци, а иначе често наступам,
никад нисам сигуран да ли моји студенти или
мој: знају ко је Паскал, јер постоји један “ломијузероки програм Разкај. У таквим о )] о добро а и не месваја с тим што треба ставити нагласак да се мисли на француског мислиоца, а не на комшј програм МЕ који се, због свакодневне употребе, аутома'
помисли. у
| 5 у. жњи: Предајете словенске језике и словенску Х џ места калифорнијском "Беркли универзи:
да им се нагласи |
у
ТО ЈЕДНО
Долина и над њом шуме у бојама јесени. Пристиже путник, ту га је довела мапа
Или можда сећање, Једном, давно, на сунцу, Када је пао први снег, возећи се туда, Доживео је радост, јаку, безузрочну,
Радост погледа. Све је било ритам Помераног дрвећа, птице у лету,
Воза на вијадукту — празник покрета.
Враћа се после више година и не тражи ништа, Хоће само једно, веома драгоцено:
Да буде само чисто гледање без назива, Без очекивања, стрепњи и надања На граници где се завршава ја и не-ја.
1985.
„би смо излнани
ј Разговор са Чеславом Милошем
тету, Кажите нам нешто о томе како амерички студенти примају. словенске језике и словенску литературу2
То нас поново враћа на проблем о којем се данас много говори — проблем средње Европе. Ја мислим да је пропозиција времена посвећена руској књижевности и руском језику и времена посвећеног југословенској или чешкој књижевности, на пример, погрешна. Језици и књижевност подручја средње Европе заслужују много више пажње него што је добијају. Већ дуго времена се борим да пољска књижевност добије већи значај код америчких студената. Међу осталим књигама, као што знате, радим на многим разбојима, написао сам и Историју пољске књижевности.
То је једина књига коју сте написали га енглеском, ·
Нисам је написао. Диктирао сам је, али на енглеском. Сада иста та књига излази на француском код једног париског издавача на лпреко 700 страница и кошта преко 50 долара, Француски издавач је јако задовољан.“
Тумачи Вашег дела сматрају да сте потпуно у традицији пољске литературе. Ви сте, такође, рекли да непољском читаоцу отежава разумевање вашег дела ако он не зна историју пољске књижевности, пољску историју уопште, јер је Ваше дело испуњено историјским конотацијама, алузијама на пољску књижевност 18. и 19. века, на стару пољску поезију... Како, на пример, амерички читалац разуме Вашу поезију2 | | '
Та је интересантно и'тешко питање које и сам себи често постављам. Надам се да већина мојих песама може да се чита — главне моје песме — и без свих ових знања, без разумевања ових алузија. С друге стране, можете
правити алузије на одређене ауторе из прош-
лести, нпр. песнике из 18. века, али је реч о историји која је у одређеном степену била заједничка за све оне народе који су прошги кроз средњи век, ренесансу, барок, класицизам, просвећеност. То је заједничко наслеђе. Реч је, наравно, О европском наслеђу. А по-
ред тога, постоји један део у једној мојој по-.
еми (Где сунце излази и где сунце залази) ко-
ји је испуштен у енглеском преводу зато што.
се односи на мој родни крај у Литви. Али, после извесног времена, успео сам да преведем тај део тако што сам се користио различитим верзијама превода Старог завета на енглески језик из 16. века. Користећи се старим енглеским језиком из 16. века успео сам да-преведем и тај део. у а Једном приликом написали сте. да је Мицки-
јевич као добар. католик стално читао Библију. ]
нето ; мн у
Не сећам се да сам то написао! Али Мицки“ јевичев стил је формиран на текстовима из Новог завета.
Библија као очишћење Због чега сада преводите Библију2
Превео сам Књигу о судијама, затим Песму над песмама, Књигу о постању, Књигу о јестири и Књигу о Рути. Тако сам са грчког превео Јеванђеље по Марку и Апокалипсу. Одлуке које су ме навеле на овај рад, на превођење библијских текстова, јако су сложене. Пре свега, био сам иритиран модерним преводима; постоји много модерних превода Библије, У те преводе, увучен. је известан журналистичи језик, тачније ти преводи контаминирани су журнализмом. То је први разлог. Друго, моје окретање Библији диктирано је пријатељством са пољским свештеником Јузефом Сађиком. И, са становишта Старог завета, имам. осећај да је Пољска земља која је у извесном смислу
С пољског Петар Вујичић
обележена злочином геноцида над Јеврејима. Због тога је превођење Библије, превођење Старог завета део очишћења од тог злочина, Јузеф Сађик покушао је да ме увери да преведем Књигу о царевима, а ја сам му одговорио да то не могу да преведем са превода, како је то традиционално чињено; морао бих да почнем да учим хебрејски. ,
Управо је Сађик писао о Вашем односу према језику као веома блиском Хајдегеровим ставовима. Написали сте поему МОЈ ВЕРНИ ЈЕЗИК у којој постоји стих, који, отприлике, значи да би без тог језика песник био тек филозоф као и сви други људи. Постоји ли супротност између филозофије и поезије2
Вероватно те супротности није било у предсократовско време али у модерним временима постоји дефинитивна супротност између филозофије и поезије. Волео бих да сам филозоф-
уски песник али не и филозоф. И веома сам
против онога што филозофија јесте у нашем времену. Такође, може се говорити о извесној техничкој инкомпатибилности између поезије и филозофије. Мој пријатељ, кога веома високо ценим, Лешек Колаковски, претпостављам да лако формулише. своје реченице. За мене је то веома тешко. Због тога сам припијен уз један језик, настављам да пишем искључиво на пољском језику. Поезију, наравно. Могу да пре.
водим сопствене стихове, али ништа. не могу, | ла пишем на енглеском језику. 4
Будући ла не живите у Пољској, није ли Ваш пољски језик постао помало анахрон, различит | ол данашњег пољског језика2 џ ј
Нипошто. Мој пољски 62 сматра веома чис-' тим и модерним. Често сам и сам изненађен због те чињенице. • у
Да ли је тачно да је поезија 20. века увек у изгнанствуг а у
Рекао сам да је ситуацијд човека 20. века: си~ ј туација изгнанства. Пре свега 36бог убрзане технолошке трансформације. Практично, нико
од нас више не живи у традиционалном окру-
жењу. Нико не живи у својим селима или гра-' дићима, селимо се другде. одлазимо... Због тога, рекао бих да положај изгнаника и ситуација прогонства могу да се генерализију.
' У МОЈЕ и ДР ле
% Поменута књига, Историја пољске књижевности, појавила <е код париског издавача сРејар уз још две књиге: Разговори са Чеславом Милошом (аутори Ева Корнетски. и, Александар Кнут) и Дивљење из залива Сан Франциска. Ускоро му се појављују и преводи из Библије: Јеванђеље по Марку:и Апо- | калипса. (прим. Уредн,) : АЕ