Књижевне новине, 01. 07. 1987., стр. 2

Испит савести

„Шта сам данас2 југославенин и ње тог самоорганизовања. и покушај

социјалиста; али да будем ко. гушења његове воље и жеље нео мене 72

херентан, потребан ми је Мспит треба правдати могућношћу _ спо- .

савјести.“ (Тин Ујевић) љашњег „кварења" истог тог наро- а с.

да. У то, једноставно, више нико вакидашњица је таква да не верује. Ваља признати нешто « она рачуна само са при- друго: дистрибуција и организација 2 временим и са провизор. друштвене, државне и политичке ним“, записао је песник _ чије моћи у југословенском друштву на ријечи стоје изнад овог текста. степену на којем се налазе испод Свакидашњица на коју је мислио су нивоу ефикасног и тренутног Тин Ујевић, која рачуна с импро- решавања косовског проблема. визацијом и привременошћу је она ' обична, текућа, свакодневна, за Сумња коју носиоци — југословенкоју мислимо да је, изван дубљег ског друштвеног, државног и полиисторијског смисла. Шта се, пак, тичког ауторитета испољавају прелетава кад свакидашњица постаје ма сопственим снагама (а тај аунесвакодневна, кад се фактори ко- торитет и те снаге, треба признати, ји је чине несвакодневном не мире не разједа нико споља), прикривес импровизацијом и привременотш- на је, тренутно, сумњом у властићуг Како се зове то када сваки ти народ, а пошто то само по седан, у најгорем случају, може да би није популарно, онда је таква лонесе крај живота, или, у нај- сумња камуфлирана оптужбама на бољем случају, почетак неког дру рачун непримереног, али безначај: · гог живота2 ног покушаја самопотврђивања једног броја људи, како пише штампа,

> фу А “>

ЛИКОВНИ ПРИЛОЗИ У БРОЈУ: ЦРТЕЖИ МАРКА ЧЕЛЕБОНОВИБА — ;

Несумњива држава, сумњив аутор

Већ извесно време, наша не | свакодневна свакидашњица је Ко- пред косовским народем у београд- а предлог окружног јавму- ком Пионирском парку. Као што ног тужиоца, Окружни

: непрекидно суочавање с сово: непр у от Др ПА РОКОУЖии

косовском народу.ништа не значи

ком, _ несрећом, трагедијом. ТУ

ка А ањ свакжтдашњице не бежање од његовог. проблема, тако Слободан Батрићевић) забранио може нико изменити, може је МУ, у његовој већ признатој зрело- је књигу уредника „Књижевних ! а сти, ништа не значи могућно нез- новина“ Милорада Вучелића Осум-

укинути једино промена положај српског народа на Косову. Такође, покушаји да се наша косовска свакидашњица евентуално маргина“ лизује, да се учини заиста свако“ дневном, покушаји да се та сваки. дашњица претвори у навику живота док сви рецептори не отупе на изазове несреће или су дело цини' ка или оних који би да умире рђаву савест: косовска драма пред лицем _ југословенске и европске јавности траје толико дуго затв што је, изгледа, немогућно победи“ ти саможивост, ускогрудост, себичност политике која се у односу на Косово води у готово свим југо словенским (забарикадираним) квазиметрополама. Такав однос гогово да је подразумевао равнолуштно жртвовање хиљада _ људи једној лошој политици. Тешко је нагађа-

грапно изражена подршка или ·њичено друштво. Коначно одлука евентуални егзибиционизам, _ как- о овој забрани донета је 15. јуна вих појединаца лишених стварног 1987, када је прошли број нашег утицаја и ауторитета, Због тога би, листа већ био у продаји.

у некој нормалнијој ситуацији, уместо толиких јавних похвала снага- Шта тужилаштво и суд виде као ма безбедности (наравно, — свака основ за стављање Вучелићеве књичаст сиагама безбедности када ва. 10 На индекс забрањених публикаљано и поштено обављају свој по- ЦИЈа2 Они сматрају да би се ста. сао, али у тим похвалама, у овој, ситуацији, могућно је видети и примесу радости што снаге безбедности нису радикално примениле силу), било би много природније похвалити солидарност Београђана према несрећном косовском народу, да је та солидарност озбиљније ис- Аутор који се доследно и анказана. гажовано залагао против забрана и Косовци који су се нашли у Пио- репресије у сфери јавне речи конирском парку нису могли да начно је дочекао да и: сам буде прате шта се збива у здању Скуп- забрањен, Да ли то значи да је штине СФРЈ, па отуд новинари ни- суд овим гестом поништио и све ти, али можда “ ће рма р су могли да се користе том при- оне аргументе којима је Вучелић, Ји то и у абехко Мазохи. ЛИКОМ да непосредно провере ра- као и други југословенски интелекстички нагон, они су престали да сположење. и очекивање људи по. туалци, служио да одбрани право у 5 ћи — донели 30ДОМ разговора који се чуо на на јавну критичку реч, да брани ћуте о својој – несре највишем скупу југословенских ко- слободу уметничког стварања, ла

мирити извесним неочекиваним и непознатим _ ставовима Милорада Вучелића, те би, отуд, ту стабилну јавност и сређено и – срећно „друштво требало сачувати тих ставова. ; су, то је сассу је У Ра мин с Етоал муниста, Било би, наравно, — још вим свеједно, принули. 657 беље да су поједини представнида дође по њу. ци југословенских комуниста, –на-

рочито они који до сада нису имали прилике да се суоче с косовским народом, у паузи заседања Централног комитета, у непосредном разговору с људима проверили сопствене ставове“и' виђења“ ретлавања косовског трдблема. партија "ко-'-" ја се не идентификује с влашћу у својим редовимаг има упргво. такве и личних могућности — _ ужива а СЕ У ва. теза нв као Србин, Прногорац, БЕрлеЗ, а жељна ситуација, сасвим _ извесно, Баскијац, Албанац, једнако као елиминисала би случајне „подстренеко другом угрожава живот Уупра аче", а представници југословен-

во зато што је Србин, Шрногоранц, ). ких комунист т ло 5и Албанац...) < униста треба да

Народ који је гурнут на руб живота, па и преко тог руба, види вредност живота У најпотпунијој светлости. (Ларгвно, није та вредност ни сопска, ни. приогорска. ни енглеска, ни руска; ви баскијска, пи албанска... Ипак, у данашњем светском Устројству у тој вредности се — према мери друштвених

~ |

билна и мирна јавност могла узне-.

Александар Баљак

Афокалипса (2 њени

Нема услова за демократску расправу, раздрагане масе нису парламентарне.

брани право еваког члана друштва да има став о том друштву и да га артументовано манесе, став који би у јавном саобраћају могао да буде оспорен уколико аргументација није ваљана.

Када је својевремено _ Врховни суд СР Србије, супротно тужиочевом захтеву, донео ослобођајућу пресуду за књигу Веселина Ђуретића, тај гест у јавности је био поздрављен као почетак нове праксе аутономног судства, као одустајање људи који раде у државном апарату да арбитрирају у стварима науке, уметности, _ публицистике, дакле, у дисциплинама и делатностима које имају развијено интердисциплинарно критичко мишљење. Веома брзо, надања јавности и очекивања друштва распршена су новом одлуком истог суда којом је књига забрањена.

Тешко је данас, када би читаво једно генерацијско искуство могло да се сажме у низ необоривих ар гумената против државних интервенција у сферу духа и интелекта, рећи било шта смислено што не би звучало као ноторна ствар, као отужно понављање већ добро познатих и потрошених слогана. Репресија сваки аргумент претвара у голу фразу; судска репресија све чиниоце друштва, укључујући и антелектуалце, човинаре, публици“ сте гура у кукавичлук, аутоцензуру, дефанзиву, апатију, резигнацију. Циљ за који су истрошени сви досадашњи аргументи, укључујући и оне Марксове и марксистичке није постигнут: тужилаштво и суд не дозвољавају да се о јавнсј речи, ма колико она може да буде спорна са гледишта – тренутног државног интереса и са становишта хипотетичког друштвеног мира. доносе јавне оцене.

Вучелић ,у својој књизи није тврдио да су се у срезу пусторечком појавиле велике богиње, као што није тврдио да је у Истри почео устанак карбонара. У књизи су сабрани читаоцима „Књижевних новина“ и других листова и часописа познати текстови. Једино је наслов можда антиципирао судби-

ну књиге; осумњичено _ друштвс, осумњичена јавност, осумњичен издавач, осумњичен аутор — једино је забрана несумљива и неполкодива под сумњу. =

м. пП

СЛЕДЕЋИ БРОЈ „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА" 1. СЕПТЕМБРА

обиља

"ЊЕ

Енглез, Рус, Баскијац, знају да би окупљеним Косочцима па :

са животног руба или испод ње пон = МЕ Ае па. НЕ о Појединци дају знаке живота, . се сазнање о томе аврбуср ! а било ] У ]

та формирало од било ког сусрета са београд- а опило је и других насртаја

оди, рашта значи живети у слободи, Ра ким Петром Петровићем или јо- на друштвени систем.

сти. Од ле- 3 ј међу тденек и овна. добици сна ваном Јовановићем. Тачније, било % | л Н

који учесник седнице (сем _ офици- И ~ ВА нства 0, 5 + шта кажете, ва купа страшна, потресна сведоча јелно изабраног Рачана, који је 4 7 , ша ућ

животу у неслободи, неравнопјрав-

ти. Испричана у

Моси и несн Урне р а, осмисли сусрет Косовца и Београђасу та сведочења без посреднико, .

ли књижевних, испри- Мина, претварајући га, симболично

Ен | у сусрет Косовца, Београђанина и

примио представнике) могао је да

чана су не може бити убедљивије, а мирнодопске, послератне генера- Југословена. « ј виде ко- . | и а =“ ције први пут могле 6у ду на Морална _ обнова југословенског Док сам викао доле влада,

лико се иза речи народ крије конкретних значења, јасних појмова, како се индивидуалне несреће сливају у колективну, како појединачне судбине прерастају У колективну и како појединачни догађаји постају историјско збивање. Истовремево, апстракције нестају, бришу их конкретни, живи људи својим конкретним, живим језиком. та лек-

друштва не започиње нуђењем оставки на функције (или давањем стварних оставки), већ савладавањем форумске – агорафобије, спремношћу носилаца друштвене моћи да се суоче с људима и њиховим голим свакидашњим животима, да би после тога почео ујевићевски „Испит савјести". Савест је, наравно, индидуална категорија, али у времени- %

живот. «с

управо гори!

Оно што осећам према вама не могу да изразим без помоћи шире друштвене заједнице.

редари су се мешали у мој приватни Да смо пре рата имали овакав систем, можда не би дошло до револуције.

Неопходно је да народ избегава анархију. Народу је место тамо где има реда.

ција је незаборавна: вероватно су : 3 ко у историји успостављали ма колективне насреће мора да Држава одумире, њен илроди, у тренуцима када су сти- постане, колективна одлика. Када И. | 6 ПУМНр 6 Урдаша у свету расте, у , . У 1 1 ] то он за сада било све. 6 бини, Је 0 Косову реч, то, на жалост, још · цали свест о сопственој суд није показано, |

када су успели да је формулишу и . да је прецизно артикулишу. 73 ОВАЈ БРОЈ |

Отуда је неозбиљно и далеко ис под нивоа ситуације када се так_вим људима приписују и подмећу лидери, подстрекачи, „хушкачи". Зрелост и мудрост тога народа створена и искушана у нзерећи, потврђена самоисказивањем т" ле среће просто не дозвољавају такву врсту дневне, импровизоване типежулације. Њихова свакидашњица учинила их је бољим и паметнијим од сваког евентуалног лидера, а има гинарна црта која показује меру

етзистенци- 1 окна пио мек са а да „дестабилизују“ гиганта огромјег није потребан никакав "спољаш- 80Г утицаја и изузетне традиције њи подстицај да се нешто учини каква је „Политика“. Напротив. Свиза ту егзистенцију. При том, они Пи иде и озенЕ Мили

1 „ , бирају једино могућан пут. Ако је Хужа..од осандесет: тодина.

тај пут долазак у Београд и селење у парку за време седнице ИК У настојању да омогућимо да. се

СК], онда су они тај пут сами иза. „чује и друга страна", објављујемо брали и сами одредили. ИМ то је одговор др Атанасија Јевтића ресвима јасно, али не мора свима за дакцији листа „Комунист“, уз на се свиђа. То је нешто друго. Ако помену да то писмо — према обасе једном броју људи који су, при вештењу чланова Уређивачког одтом, носиоци одређених политизких бора књите ЗАДУЖБИНЕ КОСОВА функција, не свиђа што је жив М, Бећковића, Ж. Стојковића и Ђ. конкретан народ показао спосебмтосл Трифуновића — за штампу није самосрганизовања, што је. помаза“ трихватило ни „Православље“, „по: да о његовој судбини више п"“ мо тине Српске патријаршије", ·

же да се одлучује мимо његове да |

воље и жеље, онда насилно укида-

Објављујући белешку са састанка радне групе Председништва РК ССРН Србије нипошто нисмо хтели да наставимо манир објављивања интерних докумената по сваку цену. Искључиви мотив за објављивање тог папира је да покажемо како извесне затворене појаве моту да имају јавне последице, као и то како се олако дају поједине оцене кад нема јавне провере тих оцена. У такве сисвим сигурно спада и та да „Књижевне новине" . могу

М. Перишић

Љубинковић,

Шекс, ровић;

Друже уредниче,

Поводом реаговања др Војислава Мићовића, објављеног у вашем листу од 1. јуна 1987. године, под насловом „Заступао сам оснивача“, желимо, у циљу осветљавања пуне истине, да кажемо следеће.

Др Мићовић тврди „да из текста Мирка Кларина произлази да се руководство Републике Србије ба. вило његовим случајем и да сам ја по налогу тог руководства присуствовао седници Радничког савета (листа „Политика")."

Из бележака вођених на седници Радничког савета листа „Политика“. од 16. 1 1987. године (одлучивало се о покретању дисциплинског поступка против тлавног уредника „Политика“, др Живорада Миновића због неизвршавања правосилахне судске пресуде, а по члану 225

Закона о удруженом раду). јасно се види да је др Мићовић члаловима Радничког савета рекао ла долази по налогу руководства Републике, с којим је имао састанак ток јутра и по „закључцима Опе-

ративне групе Председништва

„ССРН Србије“. Скренуо је пажњу

да се на тим састанцима разматрала настала _ ситуација _ са становишта политичких импликација које може да има овај случај (покретање дисциплинског поступка против главног уредника). Закључио је да је „с нашег становишта" то најмање правни случај.

Драган _ Бујошевић _ председник Раднијчког савета

чланови: Мирјана Живковић Милка Лучић Олга Боснић Бранка Каљевић

(Дала оставку на овој седници) Београд, јуна 1987.

„О Косову — за Косово“

Х1 вече (1. јун 1987. Еуген Вербер, Новак Килибарда, Димитрије Машановић, Бошко Богетић, Зое ран · Милић, Тања Крагујевић, Рај ко Ђурић, Никола Цинцар По. поски, Душко Новакозић: вече во дио! Зоран Глушчевић, ' (8.

ХЛ вече јун 1987) Алексан-

„дар Петров, Бранко Поповић, Жар

Команин, Иван Шоп, Ранко Доброслав. Смиљанић, Александар Секулић, Милосав утић, Миодраг Јуришевић, Црагољуб Стејадиновић, Ратко Псковић вече водио Борислав Пекић

ко Симовић,

ХПТ вече (15. јун, 1987) – Мирз Алечковић, Војин Матић, Мирослав

Савићевић, Јаков Гробарозв Раде Николић, Василије Калззип Радомир Рајковић, Милан – Младено-

зић, Златко Красни, Сладодан Па вићевић; вече водио Братислав Мипановић. Х.ГУ вече (22. јун, 1987) учествовали писци са Косова: Владимир Бован, · Петар Сарић, Исмет Мар ковић, Радослав Златановић, _јован Сарић, Даринка Јеврић, Слободан Костић, Радомир Стојановић, Мир: ко Жарић, Мошо Одаловић; вече водио Радосав Стојановић

ХМ вече заказано је за 29. јун 1987. Учествоваће Зоран Глушчевић, Владета Јеротић, Александар Илић, Милован Витезовић, Љиљана Шоа, Вјера Вукшић Витошевић, Ненад Вита – Теофиловић, Богдан Мрвош, Станоје Макрагић Мирјана Божин, Небојша Јеврић

вече ће водити Александар Пет:

ров. в . Е

„Дијалози

На трибини „Дијалози" Удруже-

ња Књижевника Србије, у органи. зацији Одбора за заштиту човека и околине и Одбора за заштиту уметничке слободе одржан је цик. лус разговора „о чл. 133. КЗ СФРЈ" („непријатељска пропаганда“), Учествовали су:

2. јун: Коста Чавошки, Владимир Тања Петовар, Никола Ба-

9. јун: Ђорђи Марјановић, Драго

Демшар, Павлушко Имшировић;

16. јун: Томаж Мастнак, Срђа

Поповић, Лазар Стојановић;

_ 23. јун: Слободан Бељански, Сто_ јан Церовић, Милан Младеновић, Љубомир Тадић; је

А 30. јуна учествоваће: Светлана

Књазева, Бојана Лесковар, Војислав Шешељ, Аленка Пухар, Мван Јанковић, 1

кј

Е 2 Ф ф з = д Ф а

је штампан

број

Овај

Нандор Глид, Јован Деретић, Светозар Игњачевић, Милан Комн енић. Бранислав Милошевић (председник), ћају. Штампа: ГРО „Глас“ Београд, Влајковићева 8, тел. 3+0-551

Нала Поповић-Перишић и Милугин Срећковић.

5 и одговорног урелника: Петар Цветковић ' разко Анђић, Ласло Вегел, Милош Комадина, Никола Кољевић, Мирољуб Стојановић, Стеван Тонтић, Јован Ћирилов. Томаж Ш

Коректура: Биљана Јовановић и Мариела Петровић.

ћ (секретар Уредништва), Војислав В. Јовановић (пласман, претплата, маркетинг), Божо Копривица,

Францу ска 7

ав Гаврилевић,

ак славног 635-979. Рукописи се не вра

Београд Слободан зЗубанови

Бранка Криловић Борка Павићевић Михајлс Пантић Замен: линара;

527-286 и

Срђан Печеничић 300

ки. савет: Миодраг Булатовић Ђорђије Вуковић, Зор

Пена

Гуџевић

инав

Михатловић и 2000 динара

Удружење књижевника Србије. Перишић Телефони Уредништва:

тишт >0: Милорад Вучеличћ Миленк«

Миолђаг

и издавач. Мојовић бр. 60806-678-13544.

Главни и одговорни уредник: Миодраг Перишић Стални сарадници: Годишња претплата

Техничку уредник

Издавач Лист излази два пута месечно.

СГарица

о ч л 8 5 О

Уред

књижвеника Србије

рачун Удружења

ва текући

њ мзостранствео и правна липа 15.000