Naša stvarnost

DANAŠNJICA 119

Ne, putovanja u kojima junak gleda oslobodjenje, nemoguća su. Pobeda pripada teškom krovu i svetu akvarijuma. Žid je time proročki ismejao to „begstvo” od stvarnosti, koje će docnije biti opevano u desetini knjiga posleratne francuske književnosti.

Kakav je značaj ovog gorkog i u isto vreme patetičnog romana?

„Paludes je bio prvi polet ka onome što je Žid uspeo da postigne dve godine docnije, u svojoj knjizi „Nourritures Terrestres” i što je okarakterisao kao vraćanje prirodnim radostima života.

U istoriji Titira svi napori pisca teže da prikažu zagušljivu atmosferu sveta malih kirija, sveta u kome su svako stvaranje, svaka akcija, svaka radost nemogući. Prirodno, „Paludes” ne ukazuju na izlaza iz tog ćorsokaka.

Značaj „Paludes” , te knjige ironije, krize, položaja bez izlaza, sastoji se baš u tome što njen junak ne zaboravlja ništa, što ga muče problemi koji će često da progone Žida i posle „Nourritures terrestres” u kojima je mislio da je našao jedno rešenje.

Junak „Paludes”-a uzvikuje:

„Sav strah, sva duševna teskoba jednog tuberkuloznog bolesnika u tesnoj sobi, jednog rudara koji hoće da se vrati na svetlost dana i lovca bisera koji oseća nad sobom svu težinu mračnih morskih talasa, prigušenost Plauta ili Samsona koji okreće vodenični točak, Sizifa koji gura kamen, sva zagušenost jednog zarobljenog naroda — izmedju drugih patnji ove, sve, sve sam ih upoznao.”

Iz svega ovog se vidi, da „konverzija” Andre Žida nije bila konverzija, već nalaženje pravog puta koji je on još od svoje mladosti tražio.

- (Prevođ sa francuskog)

RYDZ SMIGLY PO UTRVENIM STAZAMA

Poslednjih šest meseci doneli su Poljskoj veliki broj unutarnjih i spolino-političkih promena. Radničke pobune u Šleskoj, sukob izmedju pukovničke grupe T.zv. „pravih pilsudskista” i pripadnika „Naprave” (pobolišanja), ispad pukovnika Matuševskog („Gazeta Poljska”), demisija vlade Košćalkovskog, mandat generala Skaldkovskog — njegova senzacionalma izjava da je na vlast došao „voljom generalnog inspektora poliske vojske”, obustava osam velikih listova, zabrana „Lige za ljudska prava”, fizički nasrtaj kolportera fašističke „Falange” na socijalističkog pcslanika Diboisa, uzajafnna izmena poseta načelnika glavnih štabova francuske i poljske vojske itd. .

Veliku većinu tih dogadjaja pripisivala je domaća i strana štampa pregrupisavanju snaga unutar poliske vojske, — tog najodlučnijeg činioca celokupne poljske politike od vremena maršala Pilsudskog, a naročito po njegovoj smrti. Prema novom poljskom ustavu, koji je stupio na snagu neposredno pred maršalovu smrt, Sejm i Senat nisu više upravni organi već savetodavna tela, vlada je odgovofna pretsedniku republike i imenovana od njega, izmedju naroda i vlade „ukinuti su posrednici”, sva vlast usredsredjena je u ruke vojnih lica koja dominiraju u vladi, organizovan je triumvirat izmedju prefsednika republike, pretsednika vlade i glavnog inspektora vojske.