Naša stvarnost

120 NAŠA STVARNOST

Taj poljski ustav, kao i ono što mu je prethodilo, a pogotovo oho što je posle njega došlo, pripisuje se Ridj Smigliju, najodanijem saradniku Pilsudskoga, tom prevejanom vojniku koji u sebi sjedinjuje surovost komandanta i prosvečenost teoretičara umetnosti, odlučnost vojnog stratega i gipkost salonskog kozera, nepopustljivost diktatora i pronicljivost diplomate. U onoj istoj meri u kojoj je Pilsudski za svoga života bio suveren Pojske, Smigli je to danas. Čovek koji je od 1914 do 1920 proveo na ratištu, neustrašiv i odan postavljenom zadatku, general Eduard Ridj dodao je svome imenu 1921 godine nadimak „Smigli”, što znači „smeli”, a danas je — nešto iz milošte a nešto iz straha -—— prozvan „Pilsudski br. IH.”

Prošlost ovog stvarnog šefa Poljske, nerazdvojno je vezana za borbu njegove zemlje — koju je on delom sam vodio a delom u njoj učestvovao. Rodjen 1896 godme (danas 50-to godišnjak), on je — poreklom siromašan — proveo Teško detinjstvo. Za vreme gimnazijskih godina privučen ie u patriotski omladinski pokret. To ga odvodi u Krakov, gde se uzgred upisuje u umetničku akademiju. Nekoliko godina studira slikarstvo, a istovremeno politički „evoluira” i dospeva pod uticaj Pilsudskoga, koji onda već obrazuje mrežu svojih tajnih vojničkih organizacija. Posle Ruske revolucije od 1905, iz koje je saznao za zajedničku borbu poliskih i ruskih radnika protivu carizma, Pilsudski se odrekao svog socijalizma. U to vreme on se upoznaje sa Smiglijem. Organizacija Pilsudskog za Smiglija znači prvi dodir sa vojskom koju on od fada ne napušta. Njega veoma interesuje vojna strategija i taktika i on se pasionirano predaje novom poslu. Vojni rok služi u austrijskoj vojsci, a kad mu je bilo 28 godina, na početku Svetskog rata, kao austrijski rezervni oficif, ulazi u pilsudskovu poljsku legiju. Izvrstan vojnik, on napreduje brzo: uskoro će postati komandant I puka Prve pilsudskove brigade. Njegov kolega, Sonzkovski, postaje šef generalštaba. A već u svojoi 33 godini, Smigli ie glavnokomanduijući poljske vojske. Kada je medjutim, krajem rata. Pilsudski zapao u nemačko ropstvo, preuzima Smigli vrhovno zapovedništvo legija i vojske. A' po povratku maršala, predaje mu lojalno vlast u ruke. Prema sporazumu sa Pilsudskim, Smigli odlazi na front u Istcčnu Galiciju, cnda u Vilnu ı Dvinsk — a docnije mu je poveren pohod na Ukrajinu i Kijev. Uprkos neuspeha ovoga pohoda, Smigli je dokazao svoje izuzetne strateške i organizacione sposobnosti, što mu obezbedjuje dalje napredovanje. Državni puč u maju 1926 godine pokolebao je Sonzkovskog, tog — posle Smiglija, najiprivrženijeg vojnika Pilsudskog. Borba Pilsudskoga koja je, dok je bila upravljena protiv ruskog carizma, imala izrazito nacionalno oslobodilačko obeležje i bila napredna, postala je sad smetnja razvoja demokratske Poljske. Pilsudski je iskoristio svoje zasluge za oslobodjenje Poljske od stranih zavojevača da bi je potčinio svojim fašističkim planovima. Sonzkovski zato dvoumi da li da stane na stranu maršala. Smigli ie bez razmišljanja uz njega. Njegova odanost doprinela ie pobedi ovog poslednjeg, i u mnogo iačem stepenu odlučila sudbinu samoga Smiglija koji biva izabran za maršalovog naslednika. 4 oktobra 1926 postaje generalni inspektor Poljske vojske, a dve godine docnije (1928) ministar vojni. Od tada ie on prvi i najbliži saradnik, savetnik i kritičar maršalov.