Naša stvarnost
x
LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE 497
OGLEDALO VREMENA Zbirka stihova, Zagreb, 1936.
Možda je ova zbirka pesama P. Bakule, VI. Jurčića, VI. Magjarevicća
i Novaka Simića „ogledalo” izvesnih pojava u našemi vremenu. Ali ogledalo
dosta nejasno, čak i krnje, koje odražava samo skučen krug pojava. Ogle-
'dale današnjeg vremena u njegovom pravom smislu — nije. Današnja dru-
štvena dinamika i zaoštrenost napetih snaga — u njemu se ne odražava, ili samc površinski. Ukolikc su te pesme ogledalo nekih pojava svoga Vremena, vremena u kome su pisane i objavljivane po časopisima, one su više 'Otsev izvesnog ograničenog brcja pojava u svesti četvorice autcra koji još nisu bili potpuno završili svoja lutanja, koji još nisu čvrstc stali na svoje pPoge i zauzeli onaj stav koji danas, formalno, prihvataju i afirmišu. Oni su još nesigurni i neizgradjeni, kako u sadržajnom tako i u izražajnom pogledu.
Pri tome ne smemo da ne napglasimo izvesne mestimične izuzetke, izvesbe stihove koji kac da nagoveštavaju da su njihovi autori na putu da se cslobode pasivne uloge ogledala pojava i da su u te odraze uneli i nešto svoga, ono što oživljuje, ono što literaturu uopšte, pa i poeziju, čini ne „bestrasnim” Stendhalovim ogledalom, nego Živim, prodirnim rentgenaparatom kcji čini da ne vidimo samo likove nego da ugledamo i ritanı krvotoka, i da unutra, u sebi, osetimo kako tuče puls bića koje posmatramo. Ti momenti su, nažalost, dosta retki u ovoi zbirci, i vrlo često su dati neizradjenim izražajnim sredstvima. Ukcliko su autori to postigli, utoliko su ti stihovi i danas savremeni. Ali cela zbirka ne samo što nije dinamički izraz, nego nije čak ni ogledalo današnjeg vremena. Cela zbirka deluje starinski, savremena literatura, pa i poezija, dobila je dinamične oblike đanašnje dramatične društvene stvarnosti, koja se mnogc izmenila od onog vremena kad su pesme iz ove zbirke pisane. To je i sasvim pojmljivoj kad se ima u vidu da su pesme jednog od najjačih autora u ovoj zbirci, N. Simića, cbjavljivane po časopisima izmedju 1928 i 1933. Tih godina kod nas se od literature još nije moglo zahtevati ono što se danas zahteva. Ostva– renja onih. godina, ukoliko ih je bilo značajnijih, bila su ipak ostvarenja iako im je još mnogo nedostajalo. Sa konstatacije pojava prešlo se na uzFoke, a sa uzroka ušlo se u dinamiku zbivanja. Sem toga, mlade autore je čekao, i danas još čeka, veliki posao: formiranje izražajnih sredstava.
Interesantan je jeđan deo nepotpisanog predgovora ove zbirke:
„Autori ovih pjesama ne niječu motorni značaj iracionalnog u umjetnosti, naročito u poeziji, ali su protiv svakog malogradjanskog učahurivahja u solipsizam i larpurlartizam: Isto tako su oni protiv svakog diletantizma u poeziji, razlikujući dobro početničko traženje lirskog izraza od silom pesnikovanja, bilo to staromodno malogradjansko uzdisanje ili dehretirana „socijalna” šematika.” |
Nasuprot ovim obećanjima mi u „Ogledalu vremena” nalazimo i „iracionalno malogradjansko učahurivanje u solipsizam i larpurlartizam” (VI. Magjarević), i usiljeno početničko traženje lirskog izraza (VI. Jurčić), i malogradjansko uzdisanje (N. Simić), i diletantsku „socijalnu” šematiku (P. Bakula). Kakva je svrha fraze o dekretiranoj „socijalnoj” šematici? To je vrlo lepo od sve četvorice autora što se ne vladaju po,tom