Naša stvarnost

a

LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE 141

manja od novinarskog, jedva mogu da vrše obaveze jer jedva mogu da zarade minimum egzistencije (što ne mora značiti da su manje sposobni novinari ođ onih dobro plasiranih), dotle pored njih, u istom Udruženju, ima

_ člancva koji imaju po nekoliko mesta, pored svog dobro plačenog mesta

U izvesnoj rodbinsko-prijateljskoj atmosferi za takve članove, koji su često iz ko zna kakvih razloga zaduženi, čak se stvaraju specijalni poslovi da bi mogli da otplaćuju dugove ili menicu Udruženju. Po svome imenu, Udruženje bi se moralo starati i za onu neekonomsku stranu novinarskog posla. koja je u vezi sa ne baš sjajnim prilikama u našoj štampi i našem javno: životu. Ali u svakcm slučaju za egzistenciju svojih članova.

Da li moraju da poštuju Udruženje ona merkantilna novinarska prcduzeća koja prema nameštenicima nemaju zašto da osećaju sentimentaincst, kađa ni po čemu ne zaključuju da bi to Udruženje ustalo u odbranu iskorišćenih i protivpravno tretiranih intelektualnih radnika?

Predlažem ovo pitanje za diskusiju i za jednu tačku u dnevnom redu iduće skupštine Udruženja, koja ne mora baš, kao uvek, da protekne u jedđnodđušnom mlakom odavanju priznanja dotadašnjoj upravi.

Jovan Popović

PEN-KLUB JE IPAK ŽIVAHNUO ..

Kada je prošle godine, u barcelonskom Lekarskom dcmu, bez učešća španskih književnika, održan trinaesti medjunarodni kongres Pen-kluba, Gunnar Leistikov je duhovito primetio da nisu mcgili naći bolju zgradu, „jer sa zdravstvenim stanjem ovog organizma Pen stvar stoji vrlo ozbiljno”. Na tom slabo posećenom i nereprezentativnom kongresu hteo je pretsednik Wells da da ostavku, delom iz obzira prema svome zdravlju, delom jer je sumnjao u mogućncst da se organizacija pod aktuelnim okcinostima nastavi u duhu njenih osnivača. Francuski književnik Crćmieux je tada rekao da Pen-klut·: treba da se odluči da li da se uzdržava od svakog sudelovanja u zbivanjima doba, te da se razvije potpuno u drugarsko-izletnički klub, ili da kao pcslednji pobornik slcbode govora i pisanja časno umre i đa mu se leš izloži u muzeju.

Otađa se pcnešto izmenilo u svetu. Pogotovu u Barceloni. Izgleda da su neke od tih promena delovale i na već iznureni crganizam: Pen-kluba, i da je i u samom njemu došlo do borbi izmedju raznih krvnih zrnaca.

Kongres zakazan u Buenos Airesu imao je već ranije svci kcmični prolog: izglasavanje kredita za tu priredbu u argentinskoj skupštini. Pretstavnici u toj baš ne mnogo demokratskoj skupštini su se nadlicitirali u tome — da se smahji pomoć Argenfine za priredbu kongresa. Tako da je ostala sasvim minimalna. Pare su potrebnije za druge, konkretnije stvari nego što su govori književnika...

Reprodukovaćemo izvešlaj jednog učesnika na Kongresu, Louisa Pierarđa, objavljenog u francuskoj štampi.

„Poznato je da je to medjunarodnc: udruženje csnovano odmah pu svršetku rata u Engleskoj i da su mu pretsednici uzastopce bili velikt romansijeri John Galsworthy (neđavno preminuo, cp. red.) i H. G. Wells. Sađa u svetu ima B6 sekcija, podeljenih izmedju 44 razne nacije, Četrdesetak ovih pretstavljeno je u argentinskoj prestonici. Ozkbiljnost medjun3a-