Naša stvarnost

ruze:

| |

112 NAŠA STVARNOST

„FRATICCI” RCMAIN-A ROLLAND-A

U izdanju »Edition du Sabliere izašla je prva knjiga iiterarnih studija Romaina Rollanda: »Pratioci«. U njoj su skupljeni članci i eseji o nekolicini snažnih stvaralaca koji su najviše impresionirali Rollanda, medju njima o Šekspiru, Charles de Costeru (piscu Til Eulenspiegela), Goetheu, Gobineau-u, Renanu, Victoru Hugo-u, Tolstoju, V. Iljiču i drugima.

ANTICIPACIJA KARLA STERNHEIM-A

Poznati nemački književnik Karl Sternheim, autor nekoliko dramz koje su obišle sve nemačke pozornice, sada u emigraciji, izdao je u Afhsterdamu svoju autobiografiju pod naslovom: »Predratna Evropa i moj živoi«. Sternheim dobro poznaje finansijske, vojne krugove i aristokratiju; njihov život on prikazuje u svojim satiričkim komadima, romanima i novelama. Poslednja njegova knjiga takodje je napisana u groteskno-satiričnom tonu. Ona plastično i živo prikazuje život predratne Nemačke, u kojoj razgolićuje elemente koji će se groteskno naduvaii posle tridesete godine. Godine 1912 Sternheim je napisao komediju »Birger Schiepel«, u kojoj je, kako sam piše u svojoj autobiografiji, »proročanski pretskazao intelektualni i politički razvitak Nemca do naših dana. Vajni tip Schiepe! — to je prototip onih koji su, uspinjujući se na vrtoglavu visinu, postali demagozi i bacaju narodu pesak u oči«.

NA BRCDWAY-U PLAčU

Američka pozorišna kritika konstatuje da od 63 pozorišnih komada prikazivana prošle sezone na pozornicama Broadwaya jednu trećinu sačinjavaju tragedije, koje indirektno ili direktno odražavaju krizu. Karakteristični su nazivi komada: „Živct je isuviše kratak”. „Malo ima cdabranih”, »Oplakujte devojke« i t.d. lako je najniža tačka krize momentano prošla, kritika beleži da su svi ti komadi u modi jer su gledaoci sami žrtve krize ili pod njenim uliskom. Fab.

OTKRIVENA JEDNA PROKLAMACIJA ČAADAJEVA

Nedavno je literarni istraživač Olga G. Šeremetjeva, razgledajući u

. Svesaveznoj biblioteci knjige koje su pripadale velikom ruskom misliocu

P. J. Čaadajevu, otkrila u jednoj knjizi jedan projekat proklamacije, napisan rukom Čaadajeva, kcjom proklamacijom je ovaj mislilac, prijatelj Puškina, hteo da se obrati seljacima Rusije posle februarske revolucije u Francuskoj 1848. U toj proklamaciji Čaadajev u jednom biblijsko-narodskom, potresnom tonu poziva ruske seljake da se i oni odazovu »ZTOmoglasnoj vesti« koja dopire iz Francuske. Proklamacija završava »Nećemo da trpimo drugoga gospodara sem nebeskog!«

Svoju nameru Čaadajev nije uspeo da izvrši. Proklamacija nije došla do seljaka. Ne samo kmetovi, nego ni najbliži drugovi spisatelja ništa nisu znali o njoj. Čaadajev je proklamaciju stavio u jednu svoju knjigu, i ona je tu ležala skoro stotinu godina, nepoznata. Posle smrti filozofa njegove