Naša stvarnost

PROSVEĆIVANJE I OSLOBOĐENJE

Za temu o narodnom prosvećivanju ima dva interesa: jedan je opšti, davnašnji i svagdašnji — onai koji izražava našu prirodnu težnju za uzdizanje čoveka; drugi ie interes poseban, današnji, ili bar danas više no igda naglašen dogadjajima i borbom ideja u svetu. U tom današnjem živom interesu za mnarodno prosvećivanje, društvo se pokazuje svesno da ono kao zajednica pati od neprosvećenog pojedinca. A kad se u razgovorima dodje na to pitanje i drugo s njime u vezi — na pitanje o propagandi ideja, ili na pitanje o svesti birača i o efektivnoi narodnoj samovladi — u balkanskim zemljama i na iugoistoku Evrope nailazi se na pitanje o nepismenosti.

Jedan rumunski političar razlagao je o tom stanju otprilike ovako:

„Na 100 gradiana-biraća oko 50 je nepismeno. Od 50 pismenih birača 5 je u javnoj službi (državnoji ili samoupravnoi), a 5 je javni koncesionar ma u kome vidu, kao gostioničar, prodavac monopolskih artikala, povlašćen izvoznik ili uvoznik, liferant, apotekar, prodavac namirnica u dućanu, na trgu ili čak prost šećerdžija ili limunadžija, jednom reči stalno podložen odobrenju ili nadzoru koje bilo upravne sanitetske ili fiskalne vlasti. I rodbina svih tih kategorija gradjana i čitavi kralevi — zainteresovani u pitanju iskorišćavanja javnih šuma, pašnjaka, vodenih snaga: sve je to vezano obzirima. Kad se sve to uzme u račun — ograničeno na jednoi strani nedovoljinom obaveštenošću, na drugoi zavisnošću birača — slobodno opredeljivanje u redovnim prilikama pokazuje se kao malo efikasno. Iz fakvih proračunavanja iznikla je i ona reč u svoje vreme, u jednoj izbornoj} borbi, da vlada počinje sa 506.001 glasom.” ;

Ta igra brojeva javlia se u analizi stanja u Španiji; u njoi treba tražiti objašnjenja za političke i socijalne odnose u zaostalim agrarnim zemliama u Podunavlju i na Balkanu. Tu ie istina bilo primera da su se široke seljiačke mase — jedva pismene ili nepismene — na mahove dizale u odbranu svojih prava na način koji je zadivljavao. Takav je slučaj sa zatalasanim seljačkim masama u Bugarskoi pod Stamboliiskim, ili u Rumuniji pod Maniu-om. Zemljoradnici bez zemlje, sa nedovoljno zemlje, pa čak i oni sa srednjim posedom ali pod teretom rdjavih godina i teških nameta, podižu se svi pod jednim podsticajem koji je nagonski neposredan. Oni su u stanju da nastupe