Naša stvarnost

|

6 BRANISLAV NUŠIĆ

DAR IMPROVIZACIJE

Smešno se pokazuje u raznim oblicima i raznim značenjima — za razne oči. U Nušića je to bilo jedno stalno ofvoreno sočivo, koje je hvalalo sve filmskom brzinom, bez zaustavljanja.

Pošlo su u beskrajnim kategorijama smešnoga sadržani i moralni neskladi, prirodno je da u njima ima i salire. U fom smislu je i Nušić saliričar. Ali mi smo navikli da pojam safire vezujemo za poslavljanje foga objekta, za snimanje na naročilom odstojanju i pod naročifom sveflošću, a da smeh radi smeha klasiramo u humor.

U tom smehu radi smeha — moralna merila su malo alvainija, ali je ton — i fo je ono šlo je bilno kod Nušića — vedrili i dobronamerniji.. Ono što će se na prvi pogled videli kod Nušića — to je oskudica zluradog, opakog.

Onako kako se smejao drugima Nušić se s velikim zadovoljstvom smejao samome sebi, u svojim raspoloženim časovima. Improvizacije njegove razigrane fantazije u dnevnim razgovorima česlo su nadmašile njegove najuspelije pisane sfrane.

Milan GROL

MUŠIĆEVE LIBERALNE TRADICIJE

O dugom radu Branislava Nušića koji je aktivno prošao kroz fri književne epohe, različite idejno, umehnički, kulturno i po svojim sfremljenjima, o celokupnom njegovom komediografskom i književnom slivaranju koje je imalo svoje uspone i svoje padove, o njegovoj ulozi i mestu u razvoju pozorišne umefnosti, pofrebno je pisafi femeljnu, analitičku, svesfranu sudiju. Ovde u ovom času zadržaću se samo da pomenem bilne karakleristike tog veoma plodnog i nesusfalog stvaranja.

S Branislavom Nušićem olišla je i poslednja markanina ličnost izrasla iz našeg književnog develnaestog veka. Nušić je bio duboko srasfao (io se vidi na velikom broju njegovih komedija, posmafranju, osećanju sredine, a i sam je fo sefno i s prijalnošću pominjao) sa onom našom književnom boemijom koja se posle „Dardanela” okupila u nekadašnjoj „Pozorišnoj kalani". Tu u foj boemiji koja se nadficala u vicu, i koja je bila jako različila u političkom i socijalnom slavu, razvijalo se Nušićevo književno slvaranje, njegovo gledanje na svel, njegov spoj sa sredinom. Pored Slevana Sremca, njegove veseljačke šale u kojoj se islicalo jako osećanje lokalne boje i lokalnih fipova, uz upornu i fvrdoglavu konzervalivnosi, pored novinarskog improviziranja i zajedanja Pere Todorovića, salirične i slobodoumne figure Radoja Domanovića, formirao se i Nušićev duh, lako prisan, familijaran, lak, peckav i razgaljiv, kao i ona njegova korenifa vezanost za pairiarhalni moral i pafriarhalne nazore. |

Iz infimnog kozeričkog kafanskog raspoloženja naše sfare boemije izrastao je i onaj šaroliki i šarmerski Ben-Akiba koji je kroz novinarske feljlone do suza zasmejavao široku publiku šaljivim anegdotama o goropadnim fašlama, nasedanjima muževa „papučara”, veselim i pikaninim doživljajima sa udovicama i raspušlenicama, komičnim zapletima i infrigama na žurevima i u komžiluku. Taj nasmejani, površni, zadirkujući uveseljač i razbibriga koji je ime orijenfalskog mudraca uzeo kao pofsmeh filozofsko-ozbiljnom shvafajnu života, bio je osvojio i Nušićevo komediografsko sivaranje za jedan dug