Nova Evropa

свете истине Будине јесу: патња, постанак патње, укинуће патње, и начин како да се патња укине. Патњом јест: рођење, болест, старост и смрт. Постанак патње приписује се жеђи (»тришна«), и то жеђи за, насладом, за постепеним развијањем, и за моћу. Одстранит и укинут можемо патње једино тако ако поништимо у себи извор свих патња, T. |. ону жеђ за добрима овога свијета. 'То ћемо пак постићи: ако право вјерујемо, право мислимо, право говоримо, право радимо, право живимо, право настојимо, право се сјећамо, и у себе се вамислимо. Држимо ли се тога, поћи ће нам за руком да уђемо и да се спојимо с »брахмом«, »брахманирванам« или једноставно »нирванам«. И Буда дакле проповиједа ништавило овога свијета, кота се ваља, одрећи са трансцендентном сврхом да у неповрат утрнемо у »брахми«. Овај свијет са свим својим добрима, зао је, пун је патња. и нема никакове сврхе, — Исто то учи и Крист,

Жидовска религија, на којој почива Кристова наука, прошла је у свом дугачком развоју разне фаве, и примала је утицаје с разних страна. Поименце су за њезин развој одлучни утицаји Заратустрине науке, ба, страна иранских, Одавде су унесени у Мојсијеву религију елементи којих она, сама није познавала, то су појмови добра и зла, и појам бесмртности душе; коначно и То што се је иманентни еудаи- · монизам жидовског схваћања прерушио у трансцендентни еудаимонизам. Поред ових утицаја, дјеловале су и надасве лоше политичке прилике у правцу да се вјеровање „Кивота гледе краљевства Месијинога промијенило. „Кидови су исконачно вјеровали, да ће Месија своје краљевство основати на овом свијету, а тек у нетом поменутим приликама почело се јављати мишљење да Месијино краљевство не може да буде од овога свијета. Тако је све чекало Криста, да он даде нов живи израз расположењима тадањега времена, и свему што је оно доба несвјесно осјећало. 'То ревигнирано расположење идовства, дакле, ва које је оно услијед тешких политичких прилика било предиспонирано, а које је налазило умирења у одрицању овога и у нади на други бољи свијет, постигло је ва Криста и у Кристу свој врхунац. |

У цијелој науди Кристовој враћа се непрестано мисао, да је близу пропаст свијета, па зато се проповиједа: »Чиите покору, јер је близу краљевство небеско«. Сва Кристова брита и све његове мисли посвећене су једино оцу његову на небесима, а највиша му је -заповјед: »ЈБуби господа Бога свога«. Он је био посве заокупљен својом мисијом, да проповиједа краљевство небеско, па је овај свијет и његова добра, ма какова она била, презирао, и њих се одрекао: »Ја сам надвладао свијет«. У негирању свијета ишао је тако далеко да није марио затајити своју мајку и браћу своју, и ослободити се на тај начин свију веза што га спајају с овим свијетом и његовим поретком. Што је проводио код себе, тражио је и од својих сљедбеника: и они треба да се одреку овога свијета и његових добара. треба, штавише, да се одреку и сами себе. Налаже им, да се брину не

266