Nova Evropa

за човјечје већ само за божје ствари, а савршени ће бити само онда ако продаду све што имаду, раздијеле сиромасима и пођу за њим.

__ Према, овим највишим вриједностима. кршћанским поредане су дакако и друте, ниже вриједности, тако да је цијела кршћанска. "етика оријентирана према. вриједностима, онога свијета. Сва она добра, која унашређују живот на овом свијету, нетирају се, а уздижу се она CBOJства која значе негацију овог живота, Особита брига Кристова јесу болесни, сиромашни, протоњени, и слаби. Блажени су сиромашни духом, они који су блата срца и милосрдни. Пожуда нашег тијела јест извором сваког гријеха, па зато не ваља презати од тота да га сакатимо. Реализам се је дакле жидовски, семитског поријетла, прометнуо у рукама. Кристовима у чисти идеализам, који посве негира и игнорише овај свијет и његова добра. -

У противштини са жидовском религијом, која је била строго национална и једино добром жидовског племена, Кристова је вјера. имала теоретски обухватити цио свијет и постати добром и Жидова и потана. Бог Јахве имао је постати оцем свију људи. У ту је сврху Кристову науку, како је налазимо у еванђељима Матеја, Марка и Луке, даље изградио апостол Павао и приближио је схва-. ћању нежидова, а поред тога унио и неке нове елементе не ди рајућ, pas умије се, у основне вриједности постављене по Кристу. Осим тога, је апостол Павао обрадио науку о спасењу, према којој је Бог послао сина свога да се жртвује за људске гријехе. Напокон, исто је тако Павао хисторичку личност Кристову, како је видимо у сада поменутим трим еванђељима, идеализовао; а на том је опет основу састављено четврто, Иваново еванђеље. У овом посљедњем облику лежи пред нама цијела наука Кристова; али у просуђивању вриједности како та је провео Крист, нијесу, како рекох, ништа, промијенили нити Павао нити еванђеље Иваново.

Кристова религиозна идеја у овом свом коначном облику спојила се је са политичком идејом старе римске империје, и та је синтеза дала католичку дркву. Ова је проводила империјалистичку идеју — Кота сарш orbis, a служила јој је у њезиним циљевима, релитија, Кристова са њезиним вриједностима које су негирале овај живот и овај свијет. Као што је некад Рим владао мачем, тако је сада владао вјером, која је тражила од масе вјерника да буду кротка срца и да се одврате од овог свијета. Са оваковима, лако је владати. Но било како му драго, вриједности које је Крист поставио затосподовале су на дуго вријеме, и скоро немамо ни једног покушаја у новијој повијести човјечанства, да се намјесто Кристових вриједности поставе друге,

Први снажни протест против вриједности кршћанских изнијели су Ренесанса и Хуманивам. Један и други покрет ишли су затим, да вриједности кршћанске надомјесте онима класичког доба грчког и римскот, да успоставе, у противштини са кршћанским, идеал класички у њетову исконском чистом облику. Ренесанса не гледа мрачно на свијет и На њетова добра, већ хоће да их наивно ужива; за њу

267