Nova Evropa

тивном нашем свету немогућно схватити. Параграф други Вовенартова скептицизма кенистатује, да је и параграф први његове филовофије, који утврђује несталност света сазнања, несталан, јер је Ништа — апсолутна празнина, апсолутни не-живот, — у позитивном смислу, несмисао. Оно је чисто разумни појам прпен из логичне E тације, која може имати смисла само кад је позитивно Пе ве рана, дакле релативна. — Али да се вратимо на нашу ближу тему. Ваш појам масе има у себи много елемената неке фантастичне утваре, неке апстракције бев одговарајуће реалности. Где почиње и где свршава та ваша маса; које су њене границе, — ко све спада у ту масу, а ко се од ње одваја. Никоме неће пасти на ум, да се сматра масом, ни да се уброји у ту масу: дочим, ако та реч има позитивног смисла, највећа већина свију Нас морала би припадати тој маси! Пошто се дакле, у субјективном погледу, нико не сматра том општом масом, ни саставним њеним делом, а стварних, објективних контура, за тај појам нема, то је прилично сигурно да таква отшшта маса-целина и непостоји у друштву, ван да цело друштво, без разлике, у целини, сматрамо таковом масом. Али то више не би био ни ваш појам масе, ни онај ваших аутора. Заблуде таких теоретичара. који су у реалности не само уочили такву масу већ и створили неку општу душу те масе. неку душевну индивидуалност те многтобројности, — познате су и давно осуђене. Општој, не-синдикалној ортанизацији данашњег друштва, неодтовара никаква таква скупна, колективна, државотворна маса, вођена од појединих јаких личности. нето је то само измишљотина и сујета интелектуалаца. који цели неуки народ сматрају глупом масом. из које се они издвајају као какви великани. Само такав сујетни научни аристократизам, који је у тесној вези са угледом државног магистрата, мотао је створити тај правни, фантастични појам масе као неке целине.

Али ако маса-целина Не постоји у реалности, већ само у разуму. као логични контрадикторни појам. постоје и у равуму и у“ раелности — социјалне масе, као социјалне скупине, које одговарају тачно социјалним привредним занимањима, или другим речима: социјалним класама, Једне масе дакле нема, али има више маса. Те социјалне класе. те разне социјалне масе су нешто реално. видљиво. имају карактер колективности, са одређеним. менталитетом, са заједничким интересима. циљевима, скупним појавама. а кадикала се неке од тих маса појављују и пред хисторијом као егзекутивни органи појединих повређених или незаступљених класних или месних интереса. спремне да за те интересе заметну социјалну борбу са другим класама или са владајућом класом. Јер данашње друштво не одржава се неким тајним лотоворним пристајањем OTIште масе. нити је постало каквим утовором или дотовором сопијалних класа. већ је постало и одржава се потчињавањем једне велике неортанизоване масе (подељене у привредне скупине или не) под једну мното мању али ортанивовану владајућу класу. Данас се тако друштво одржава средством плаћених чиновника и отштом војном

258