Nova Evropa

неколико свиња и коза од којих се нерастају целога живота, и од којих су примили уплашени поглед, дах, и дух. Гледали су на нас на те таме, расколачених очију, плахим погледом. И пођосмо од куће до куће, и упознасмо се са том нашом масом и са њеним животом, Кад сам стигао кући, чинило ми се да: ми се укрутио мозак, — морао сам трљати лице колоњском водом, да оживим сумрле живце, и да збришем са коже онај одвратан утисак нечистоће и смрада. Et Ешћепз ејопбам in зо и пет (и побетох у самоћу), како каже Ђордано Бруно. То ме је излечило од политичког деловања, Ми смо интелектуалци и превише уметници, — оставимо тај груби посао грубим политичарима, људима од воље и од акције, који се не плаше силе, људима крутих савести, без скепсе, без великог разума. Ратуа заргепна геб!ит типдиз — неравум управља светом!

И као нагла бујица брзих горућих осећаја и мисли, — више осећаја нето мисли — мој пријатељ стаде нагло, као прекидом и без свршетка, и без закључка, — као на неком несхватљивом мол-акорду потпуне ништавости и несмисла свега и свачеса.

Паралогизми, сређени, полунаучњачки, полууметнички, а пре света емотивни паралогизми, — гласио је мој одговор. Плод старих аристократских, интелектуалистичких сујета. Од: ртогапшт ушбиз et атсео — »омранух глупу масу и склањам јој се с пута«, на крају крајева. и више ништа. Ви зазирете од масе, као прави индивидуалиста — аристократа, ви је гледате кроз очи других контемплатора, вама сличних: Ферера, Сигеле, Золе, Франса, Хида, Новикова, и имате, као синтезу, романтични утисак стоглаве животиње — без мозта. Она вам се приказује нечиста, тола — у телу, деформисана, каотична, еруптивна, без континуитета у духу. И са много патоса, и са још више паралогије — оне погибељне појаве разума, која се даје завести од осећаја до екстремних антиципација, —, вас спопада ужас од ње, и ви се предајете сили — социјалном индивидуаливму. да вас спасе од те немани. И тиме мислите да сте решили проблем масе, а нисте та ни схватили, ни поставили, нисте уопште ни погледали у очи предмету вашег ужаса — маси.

Ви се варате кад кажете да је живот с оне стране разума, И разум је у животу. Али разум, да узмогне вршити своју позитивну функцију регулатора, несме да се губи у крајне паралогије неке ндеолошке знаности живота. Разум несме да антидипира неке догматичке закључке који су. пре и више свега, осећајни, фивијолошки рефлекси; он' ваља да је темпиран за време, за. час, за околину, у којима је позван да врши функцију регулатора, Није то индивидуални разум, То је више неки традицијонални, општи разум, који долази до израза у особито израђеним мовговима, где није тек пуки одсјај једне хипертрофичне, болесне индивидуалности. И скепса, и незадовољство, потребни су покретачи напретка, али не смеју да иду до негативног екстрема, и до оног руског, словенског — њичево; јер таково Ништа непостоји, или га је барем у рела-

257